Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад светац бди над анђелима

Центар „Свети Василије Велики” у Маршићу крај Крагујевца ретка је црквена установа у Србији која брине о деци ометеној у развоју, а њоме с много љубави руководи протојереј Бојан Димитријевић
Центар већ три деценије пружа услуге дневног боравка: увек има времена и за фудбал (фото лична архива)

Крагујевац – У селу Маршић крај Крагујевца постоји црква посвећена Светом Василију Великом и парохијски дом у коме своје слободно време проводе деца ометена у развоју. Бригу о овој деци води парох маршићански, протојереј Бојан Димитријевић (1975).

У Маршићу има 600 домова, а црква, која је почела да се зида још 1991, коначно је подигнута 2008. године. Парохијски дом је завршен 2010, а 2017. је, после низа перипетија, почео с радом Центар „Свети Василије Велике”, једна од ретких црквених установа у Србија која брине о деци с посебним потребама.

Центар је отворен с благословом епископа шумадијског Јована, а због коришћења имена свеца у називу било је потребно и одобрење Синода Српске православне цркве.

– На идеју да покренем овакав центар дошао сам 2007. године, када сам у Украјини, током једне екскурзије, посетио манастир у Банченску. Тај манастир је и дом деце без родитеља, деце заражене ХИВ-ом и ометене у развоју. Има их на стотине. Био сам под таквим утиском да ништа друго тада нисам могао ни да видим ни да појмим – прича отац Бојан, који је за пароха маршићанског постављен 2005. године.

Црква и парохијски дом у Маршићу подигнути су на пустој парцели, зараслој у купине, коприву и бурјан, а својеврсна битка за Центар „Свети Василије Велики” креће 2015, када наш саговорник, како сам каже, почиње да решава административне заврзламе.

– Мислио сам, надао се, град ће помоћи, али није било неке вајде. И уопште, наше институције су споре, тешко је покренути тај механизам, углавном се све своди на самоиницијативу и спремност појединца на жртву. Да не заборавим, медији и новинари су много помогли, информишући јавност о нашим активностима. Центар „Свети Василије Велики” званично је почео с радом 29. марта 2017, а прве штићенике смо примили већ следећег месеца – наводи свештеник Бојан Димитријевић.

Парохијски дом у Маршићу има 360 квадрата. Деца ометена у развоју могу ту да бораве сваког радног дана од четири по подне до осам увече, а од петка увече до понедељка изјутра могу и да преспавају. Децу доводе родитељи или долазе комбијем који припада Центру „Свети Василије Велики”. С њима раде педагози, дефектолози, медицинске сестре, а план рада и ритам дневних активности осмислила је директорка крагујевачке школе „Вукашин Марковић”, дефектолог Татјана Симић.

– У Србији постоји 48 школа за децу ометену у развоју. Највише их је у Београду, али мањим местима, попут Аранђеловца, недостају такве установе. У нашој школи имамо предшколско, основно, средње, као и образовање одраслих, за узраст од седам до 25 година, а већ три деценије пружамо и услуге дневног боравка. Зато сам свештенику Бојану предложила да наши ђаци долазе код њега после пола пет по подне до када могу да буду код нас. Имамо укупно 120 ученика, а услуге Центра „Свети Василије Велики” користи од 20 до 25 наших ђака. Тај простор сам с тимом сарадника осмислила као пријатан амбијент у којем деца могу да проводе слободно време, да се забаве уз друштвене игре или да погледају неки филм – објашњава директорка Симић, наводећи да родитељске муке почињу тек пошто њихова деца напуне 25 година, када више не могу да похађају „специјалне” школе.

Услуге црквеног центра у Маршићу повремено користи и двадесеттрогодишњи син Данијеле Нешовић, која у Крагујевцу руководи радом Удружења за бригу о особама с аутизмом.

– Имамо добру сарадњу са свештеником Бојаном, заједно смо реализовали неколико пројеката. У Центар „Свети Василије Велики” моје дете иде једном недељно, друга деца долазе чешће. Много то значи и нама родитељима – каже наша саговорница.

Центар „Свети Василије Велики” сарађује с бројним школама и организацијама, па и са Уједињеним нацијама, које су кроз пројекте помогле ову установу. Епархија шумадијска издваја 2.500 евра годишње, а свештеник Бојан је од мештана Маршића недавно купио око 50 ари земљишта уз парохијски дом. Ту је планирао изградњу другог објекта и проширење капацитета за смештај деце ометене у развоју.

– Сада имамо места за дванаесторо деце, с тим да седморо можемо сами да довеземо нашим комбијем, а у новом објекту, који ће имати 400 квадрата, биће још двадесет места, пола у дневном боравку, пола у целодневном, где ће моћи и да преспавају. Молим градску администрацију да ми изађе у сусрет и обезбеди потребну документацију како на крају не бисмо дошли „фали ти један папир” ситуацију. Новац за куповину земљишта сакупила је српска дијаспора у Америци, супружници Марина и Лука Николић из Чикага, те Мира и Предраг Стојановић из Милвокија – наглашава саговорник „Политике”.

У новом објекту, када буде готов, вероватно ће боравити и син Борише Јоцића, који сада има 14 година и иде у школу „Вукашин Марковић”. Дечак се родио здрав, али је у четвртој години, грешком лекара, добио запаљење мозга које је оставило трајне последице.

– Чуо сам нашег председника како каже да је у државној каси остало 50 милијарди динара јер министри нису имали спремне пројекте. Предлажем да се део тог новца искористи за градњу новог објекта школе „Вукашин Марковић”, у коме би се организовао целодневни боравак деце ометене у развоју с подручја Шумадије. Садашњи издвојени објекат почео је да тоне и проглашен је небезбедним – каже овај Крагујевчанин.

Црквени центар у Маршићу је установа у којој се можда боље него на неким другим местима, званично предвиђеним, спроводи национални програм инклузивног образовања.

– О инклузији се много прича, а мало се на томе ради. Инклузију треба спроводити у пракси, а наша црква мора да ослушкује и реагује на актуелне друштвене појаве. Деца која долазе код мене су прави анђели над којима бди светац. Зато, верујем, за пет година рада није било ниједног инцидента. Разумети и прихватити другачијег од себе, то је задатак који сам преузео на себе у оквиру Центра „Свети Василије Велики” – каже парох маршићански.

Божија љубав и просвећеност народа, то нам је потребно, поручује на крају разговора протојереј Бојан, који као духовник Универзитетског клиничког центра у Крагујевцу већ две године улази у црвене ковид зоне и причешћује пацијенте заражене вирусом корона.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.