Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФЕНОМЕНИ

И школовани музичари воле уличне свирке

Међу онима који забављају публику у пешачким зонама налазе се људи којима је то главни извор прихода, али има и чланова угледних оркестара који желе да се и на тај начин изборе с музичким неукусом
Данило Анђелковић (Фото Г. Благојевић)

Улични музичари су најактивнији у овим празничним данима, јер се тада заради највише новца. Добро се зарађује и преко викенда, јер је више људи који желе да се опусте и препусте музици. Али новац није једини мотив због којег музичари излазе на градске тргове да својим инструментима забаве публику.

Др Гордана Благојевић, научни саветник у Етнографском институту САНУ, која је истраживала феномен уличних музичара, истиче и да су комуникација с публиком, непосредна размена енергије и аплаузи за извођаче велика инспирација.

Др Гордана Благојевић (Фото лична архива)

Начин да се победи трема

Свакодневни наступи помажу им да превазиђу трему и да вежбају.

– У Италији публика цени уличне музичаре који квалитетно изводе класичну музику. У периоду пре пандемије, било је и наших музичара који су радили претежно на улицама северне Италије, успевајући да зараде новац да покрију трошкове свог боравака и да шаљу породици – каже др Гордана Благојевић па наводи пример и Атине која је такође била стециште уметника из Србије.

Музицирање на улицама светских градова изнедрило је низ познатих извођача, данас светски признатих имена популарне музике. Своју каријеру тако су започели Едит Пјаф, Ерик Клептон, Боб Дилан, Заз (Изабел Жефроа) и многи други.

И код нас се, по речима наше саговорнице, улога уличних музичара мењала кроз време. Својим свирањем они су доприносили изграђивању идентитета града, а посебно су битни музичари који на улици изводе дела класичне музике као својеврсни бунт против неукуса.

Данас су на нашој уличној музичкој сцени заступљене различите врсте музике: изворна традиционална (вокална и инструментална), блех, класична, староградска, ју-рок, страна поп рок, блуз итд. Тек мањи број кантаутора изводи сопствене композиције или познате песме у својим аранжманима.

Који су код нас познатији музичари који воле да свирају пред публиком у граду?

Наша саговорница најпре издваја Данила Анђелковића, виолисту и виолинисту, првог познатог школованог музичара који је код нас 2011. почео да свира класичну музику на београдским улицама. У једном периоду наступао је у Кнез Михаиловој, заједно с тадашњом супругом као балерином и сестром која је свирала клавир.

– Његово свирање има улогу улепшавања звучног пејзажа наше престонице, као и других места широм Србије и у иностранству. Елегантно одевен, у складу с музиком коју изводи, Анђелковић се може чути и на градским пијацама и на местима ван централног градског језгра – каже Гордана Благојевић и додаје да се временом и код нас на улици појавио већи број школованих музичара, солиста и мањих музичких састава који изводе популарна дела класичне музике, филмску музику и слично.

На улици понекад наступају и бендови (Фото Н. Марјановић)

Осим дипломираних музичара, међу њима има студената високих музичких школа и ученика средњих музичких школа. Поред тога, неки су дугогодишњим бављењем музиком у свом жанру достигли висок квалитет извођења, иако немају диплому неке музичке школске установе. Они углавном свирају поп, рок, блуз, итд.

Мада на улицу понекад ступају и бендови, код нас су више заступљени солисти, али има и мањих састава класичне, џез, и поп рок музике.

Ипак, школовани музичари, чланови великих оркестара, као што су Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар и слично, код нас углавном не свирају на улици, али понекад налазећи се у иностранству, било на гостовању са својим оркестром или приватно, туристички, поједини музичари воле да се опробају на улици. Желе да осете непосредну комуникацију с пролазницима и да виде како људи реагују на њихово свирање када не знају да су професионалци.

Београд има дугу традицију у овој области, још од средине осамдесетих када је Александар Филиповић, познатији као Алфи, почео да свира гитару на платоу испред ЈДП-а. Овај ветеран београдске уличне музичке сцене  активан је дуже од тридесет година, а 1985. предложио је Влади Дилану да му се придружи у уличном музицирању. Интересантно је да је тих година свирање на улици у главном граду било неомиљено међу властима, па је практично било и забрањивано, мада формално законски није. Поменута двојица музичара одабрала су плато испред Југословенског драмског позоришта представљајући се као аниматори. Иначе, Влада Дилан је свирао на улици све до 2010. године, када се повукао.

Централно место у Београду за рад уличних музичара, посебно школованијих, представља шеталиште Кнез Михаилова улица. Временом се увећавао њихов број, тако да данас београдска улична музичка сцена обухвата и мање улице у њеној непосредној близини, као и Скадарску улицу. Затим, ту су тргови и платои, паркови па и места поред пијаца. Дакле, музичари претежно раде на местима у ширем центру града, на територији општина Стари град, Палилула, Савски венац и Врачар. Поједини раде на неколико места, у зависности од промета и доба дана, на једној локацији раде у преподневним, а на другој у поподневним часовима.

Мада пролазници уличне музичаре често виде као „другачије”, особе које живе „алтернативно”, њихов живот протиче у уобичајеном ритму одласка на посао и враћања кући. Од свог посла неки музичари издржавају своје породице, плаћају рачуне. Углавном им завиде јер сматрају да немају никог директно надређеног. То није баш тако, јер како каже један музичар „мени је шеф свако ко прође, свако може да ме малтретира и пљује”.

Столе Пикси (Фото Д. Стевановић)

Обострано задовољство

– Постоји широка лепеза искустава с публиком, од веома пријатних до крајње непријатних. У категорију лоших искустава могу се сврстати провоцирања, вербалне претње, па чак и физички напади. На питање зашто остају годинама, упркос лошим искуствима, кажу да је то као у сваком другом послу. Многи људи других занимања имају озбиљне проблеме на радном месту, али не дају отказ, настављају да раде – описује нека своја сазнања из истраживања Гордана Благојевић.

Када је реч о оним најквалитетнијим извођачима, закључак је да они не свирају само да зараде, већ желе да добрим извођењем пруже задовољство пролазницима. Веома им је битан, како кажу, аспект сопственог безинтересног задовољства свирањем, уживање у свом извођењу и контемплација.

– Музичари који се баве класичном музиком кажу да им је, поред зараде, циљ да оплемене улице града у коме живе – наводи Благојевићева.

Свирају и археолози, социолози, историчари...

– Већина музичара с којима сам разговарала улицу види као радно место и, како кажу, у томе нема ничег спектакуларног или необичног. Неки од њих изабрали су овај посао, иако су могли да зарађују на неки други начин. Примера ради, Данило Анђелковић, дипломирани виолиста, радио је као професор у музичкој школи. Међутим, својом вољом определио се за рад на улици. С друге стране, некима то није био први избор, већ музицирају на улици због немогућности да пронађу посао у струци за коју су се школовали. Тако на улици свирају дипломирани историчари уметности, археолози, социолози – напомиње саговорница „Магазина”.

Улични музичари сами себи одређују радно време. Независно од узраста и квалитета извођења, неким музичарима је ово једини извор прихода, а другима допуна кућног буџета, џепарац. Неки свакодневно проводе пуно радно време на улици, понекад двократно, а неки свирају само у слободно време, као хоби. Међутим, време проведено на улици није директно пропорционално заради.

„Индијанци” и фрулаши

Крајем осамдесетих није било пуно уличних музичара. Столе Пикси с фрулом и Радисав Јовановић (познатији као Раде Врчинац) с виолином задржали су у Кнез Михаиловој и деценијама касније. Почетком деведесетих година, по речима Гордане Благојевић, појавила се група музичара из Јужне Америке, међу публиком познатији као „Индијанци”. Међутим, и за двојац Алфи–Дилан неки су у почетку мислили да су „Индијанци”. Они су сами себи направили понча од мебл-штофа. Пролазници су, не знајући ко су двојица момака с гитарама, коментарисали: „Види, свирају сиромашни боливијски студенти!”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

liber esto
Baš lep, osvežavajući i relaksirajući članak. Hvala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.