Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

ИТ индустрија ће упослити 120.000 људи

Информационе технологије више извозе него пољопривреда и у првих десет месеци прошле године извезли су 1,5 милијарди евра
(Фото EPA-EFE/Erdem Sahin)

У Србији би до 2025. године број запослених у ИТ индустрији могао да порасте на 120.000, односно да се повећа за чак три пута, саопштено је из „Мајкрософта”.

– Највећи број радних места очекује се на подручју развоја софтвера, клауд технологија, науке о подацима и сајбер безбедности. Кроз процес дигиталне трансформације све гране индустрије су постале повезане са ИТ сектором, тако да ИТ индустрији нису потребни само програмери, већ и познаваоци продаје, производње, здравства и банкарства – рекао је Милан Госпић, директор „Мајкрософта” у Србији.

Према подацима Народне банке Србије извоз информационо-технолошког сектора у првих десет месеци 2021. достигао је око 1,5 милијарди евра, што је за 28 одсто више него у истом периоду годину дана раније. Премијерка Ана Брнабић недавно је коментаришући анализу НБС казала да је тренутно ИКТ највећа извозна грана и да је надмашио пољопривреду у висини извоза. Нагласила је и да информационо-комуникациони сектор има веће учешће у БДП-у него грађевинарство. Да би илустровала колико је овај сектор нарастао навела је да је 2008. извоз ИКТ износио 178 милиона евра, као и да је у овом сектору 2016. било запослено 19.000 а данас их је 43.500.

Михаило Гајић, директор економске истраживачке јединице „Либек”, казао је да је наш ИКТ сектор добар, али не одскаче пуно од регионалног тренда. Ми смо на нивоу Бугарске и Румуније. Према његовим речима вредност извоза по запосленом у ЕУ је у просеку око 80.000 евра, док је Бугарској и Румунији око 35.000 евра, колико је и у Србији.

– Оно што је олакшало функционисање и извоз ИКТ из Србије, јесте то што смо конкурентнији у погледу радне снаге. Компаније пребацују своје центре из западне Европе у Србију зато што овде могу за цену једног доброг инжењера да плате три добра инжењера. Потом имамо релативно добро високо образовање, нарочито техничко. Имамо прилично слаб остатак привреде и велики број инжењера са техничких факултета којима програмирање не би нужно било главно занимање виде да са својим знањем са факултета могу да дођу до бољих плата и лакшег запослење него у секторима за које су се школовали, па се пребацују у ИКТ. Постоји велика тражња за ИКТ кадровима од теста за софтверске пакете до тражених професионалаца у појединим областима и имамо програме преквалификације да грађани сами уче програмирање на интернету и уписују различите мастер програме – рекао је Гајић.

Оно што према његовом мишљењу може да представља проблем за ИКТ у будућности јесте да се смањује број младих људи који може лако да се преквалификује за сектор. Свака генерација која улази на факултете је малобројнија у односу на претходну.

Гајић је навео да највећи део ИКТ сектора ради неку врсту услуга као подизвођач за компаније из иностранства. Нагласио је да у овом сектору постоје и велики пројекти као што је „Мајкрософтов” развојни центар, и да постоје неке компаније које су успеле да се пробију на светско тржиште.

Осим „Мајкрософта” почетком октобра прошле године америчка компанија НЦР отворила је технолошки кампус на Новом Београду, у чију изградњу је уложила 100 милиона долара и у ком ће радити 5.000 запослених. Немачки „Континентал” је 2021. отворио фабрику електронских компоненти у Новом Саду у којој ће делом настајати и производи осмишљени у њиховом истраживачком центру отвореном 2018. године. Јапански „Нидек” који ће у Новом Саду производити погонске електромоторе за електрична возила најавио је отварање и развојно-истраживачки центар (РНД), који ће се бавити истраживањима и унапређењем „Нидекових” производа и који ће бити добра прилика за младе инжењере да се развијају у домену науке и струке.

Инвестиције у прошлој години вредне 35 милиона евра
Стартап компаније из Србије успеле су прошле године да привуку инвестиције од преко 35 милиона евра за свој развој. У 2020. инвестиције су износиле 20 милиона евра. Тренд улагања се наставља. „Телеком” је најавио да ће у прва три месеца 2022. из свог фонда од 25 милиона евра почети да финансира и прве стартап фирме са најбољим иновативним идејама.

На раст ИКТ сектора утицао је и долазак неких великих компанија, углавном кроз куповине домаћих стартап фирми. Компанију „Нордеус”, творца популарне онлајн игре „Топ 11”, у јуну 2021. купила је америчка компанија „Тејк ту”, власник неких од најпознатијих имена у свету видео-игара за 225 милиона евра. Пре две године на наше тржиште је ушао „Епик гејмс” куповином новосадске стартап фирме „3латерал” специјализоване за компјутерски генерисане ликове. Годину дана раније је амерички „Нутаникс”, иначе једна од најбрже растућих фирми на свету, купио „Фрејм”, америчко-српски стартап који се бави „клауд компјутингом”, за 165 милиона долара. У области енергетике „Шнајдер електрик” је купио ДМС, ИТ компанију која прави софтвер за управљање електроенергетским системима.

Са друге стране, „Хатек”, тренутно најбрже растућа технолошка компанија у региону која се бави софтверским инжењерством и развојем дигиталних производа купила је америчку „Моментум дизајн лаб”. Што је доказ да стартапи који су потекли из Србије могу успешно да се такмиче на глобалној сцени.

Број преузимања и партнерстава је много дужи и само ће се повећавати сваке године, јер се стартап компаније све више развијају и проналазе улагаче. Такође, кроз пројекат Србија иновира заинтересоване компаније, стартап фирме и научне институције имају прилику да се удруже и до краја фебруара конкуришу за први пилот „Суперкластер пројекат” у Србији. Ту учествују четири области: висока технологија у пољопривреди и индустрији хране, гејминг окружење и виртуелна реалност, веб-3 и блокчејн технологије, као и напредна решења у медицинској технологији и биотехнологији. Најављено је да ће победнички суперкластер добити помоћ за што боље позиционирање на тржишту, а коначни циљ је да 2025. постане самоодржив у целости.

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bane
Dokle više to forsiranje IT-ja. Mora neko da se bavi i fizikom ili istorijom umetnosti.
Lillah
Ne mora. Ovo je nova realnost/normalnost.
Karamela
Ma fenomenalno, al za ime Boga miloga neka se neko smiluje i na nas obične smrtnike iz ne-IT-ija. Znate, postoje i druge jednako važne industrije a hvala automatizaciji i ostalim tehnološkim "čudima" što sve više ljudi ostaje bez radnih mesta jer sada jelte kompjuter može da sve odradi....Tuga na šta je čovečanstvo spalo a faktički samo inženjeri imaju pravo da lepo žive. Indirektni uništitelji sveta.
Posmatrac
Prirodno-matematicki smer u gimnazijama (Bgd) je podignut na nivo koji mogu da prate samo djaci koji idu na takmicenja sto je pogresno i suprotno strategiji da postanemo IT-velesila. Prouciti strategiju IT razvoja Izraela koji je sa 10 Miliona stanovnika za 10 godina postao svetska IT-velesila.
Nenad
U IT ima posla za mnoge od onih koji su izuzetni i prave kompajlere, operativne sisteme, ... do onih koji pisu css ili nesto slicno sto se moze nauciti uz par kurseva.
Zoki
Srpski IT sektor je uništen uvođenjem "testa samostalnosti" preduzetnicima, sa ciljem da programeri paušalci pređu da rade kod velikih firmi. Taj plan je potpuno podbacio i rezultirao zatvaranjem 4000-5000 malih preduzetnika, vrlo mali broj je prešao da radi kod velikih firmi. Zatvaranje ovolikog broja preduzetnika je katastrofa za ovako malu zemlju i za to će neko morati da odgovara kad dođe do promene vlasti.
Bivsi pausalac
Ne vidim nesto da je IT unisten. Dilema koju vi naturate "ili pausalac ili rad u velikoj firmi" je lazna. Moze se osnovati mala firma, samostalno ili sa nekoliko partnera.
Марко
Ја сам био паушалац, радим директно за иностране стартапе већ годинама. Знао сам дуго времена да то није одрживо, просто нигде у свету нема та форма пословања са фиксним малим порезом за девелопере/фриленсере. Наравно не пада ми напамет да се запослим у великој фирми, прешао сам на ДОО прошле године, продужили су сад олакшице за квалификоавне новозапослене до 2025. Добро је иовако, изађе 15% пореза и доприноса на велике плате. ИТ извоз је ове године порастао за преко 30%, преко 2 милијарде $.
Алокин
Ко ће храну да производи кад сви куцкају по тастатури?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.