Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто Санчез неке подсећа на Деда Мраза

Шпанска влада и лезбијкама омогућује вештачку оплодњу, дели „плату за незапослене”, уводи пробну четвородневну радну недељу и забрањује да се деци рекламирају слаткиши
Педро Санчез настоји да води прогресивну социјалну политику (Фото: EPA-EFE/Rodrigo Jimenez)

Да ли је Папа Ноел, како Шпанци зову Деда Мраза, био посебно дарежљив у 2021. или је влада у Мадриду само водила политику каква се и очекује од једне европске државе, питање је на које ће се одговор тражити и у 2022.

Кад је званични Мадрид у новембру одлучио да ће држава омогућити бесплатну вештачку оплодњу свим женама, без обзира на њихов брачни статус или сексуалну оријентацију, била је то последња у низу прогресивних мера које је шпанска влада донела 2021, привлачећи велику пажњу и других, посебно европских земаља.

Раније је државно здравствено осигурање покривало ин витро само за хетеросексуалне Шпанкиње које су у браку или дугој вези, али је од сада ова медицинска интервенција доступна и женама без партнера, лезбијкама и трансродним особама које су у стању да зачну (особама које су рођене као жене, али се осећају и изјашњавају као мушкарци). Женама из ових категорија становништва осигурање је досад покривало вештачку оплодњу само ако су живеле у покрајинама које су водиле напреднију социјалну политику. Захваљујући одлуци која је донета у Монклои, седишту владе у Мадриду, то више није ствар избора регионалних управа, већ је ин витро и овом делу популације омогућен у свим деловима Шпаније.

Како пише лист „Паис”, организације за заштиту људских права поздравиле су овај потез премијера Педра Санчеза и процениле да ће већ у први мах корист имати око 8.500 пацијенткиња. Једно од Санчезових предизборних обећања било је да ће унапређивати права жена и ЛГБТ особа, а већину ресора у његовој влади држе министарке. Осим Санчезових социјалиста, владу чини и Унидас подемос, странка која води крајње левичарску политику и противи се мерама штедње, упркос економским недаћама.

Према проценама коалиционе владе, Шпанија је 2021. одвојила више од три милијарде евра за нови вид социјалне помоћи – „основну плату”, познату још и као „плата за незапослене”. Монклоа је 2020. покренула овај програм за становнике најтеже погођене привредном кризом коју је изазвала епидемија вируса корона. Сви који су се квалификовали примају најмање 462 евра, а највише 1.100 евра месечно на конто „гарантоване плате”, док у ту своту не улази и друга социјална помоћ коју прималац може и даље да добија, преноси дневник „Мундо”. Програмом је на почетку обухваћено око 100.000 домаћинстава, у плану је проширење на милион породица, а предност је дата самохраним родитељима.

Нешто пре одлуке о вештачкој оплодњи, Санчезов кабинет донео је и меру која би требало да заштити најмлађе – забранио је да се почев од 2022. нездрава храна рекламира деци и тинејџерима. На „црну листу” стављени су сокови, колачи, чоколаде, сладолед и други слаткиши. Ови производи не смеју да се оглашавају на дечјим телевизијама, док ће на другим каналима бити склоњени у доба дана кад су малишани испред екрана. „Јутјуб”, друштвене мреже, сајтови и новине морају да уклоне огласе који су намењени потрошачима млађим од 16 година, а рекламирају намирнице с превише шећера. Влада се одлучила на овакав корак јер званични подаци показују да свако треће дете у Шпанији има прекомерну тежину или је гојазно.

Пиринејску краљевину у 2022. очекује још један прогресиван „експеримент” – четвородневна радна недеља. Влада се договорила са око 200 фирми да покрену трогодишњи пројекат који предвиђа да ће између 3.000 и 6.000 запослених радити четири дана у недељи за исту плату. У буџету за 2022. одвојено је 10 милиона евра помоћи за пријављене компаније, а ако интересовање порасте, држава би до краја програма могла да издвоји још 40 милиона евра, укључујући новац из европских фондова.

Монклоа је прихватила ову иницијативу после истраживања која су показала да је велики број запослених исцрпљен и да се суочава с менталним тегобама због посла, због чега ни квалитет рада није на очекиваном нивоу. Послодавци и министарства анализираће експеримент и утврдити да ли је 32-часовна радна недеља утицала на продуктивност, боље здравље радника и повећање запослености и да ли је то модел на који треба прећи и после пробног периода.

Док десничарска опозиција и фискални конзервативци сматрају да је Санчез превише дарежљив и упозоравају да треба радити више, а не мање, да би се изашло из кризе, подржаваоци владиних мера сматрају да Шпанија није урадила ништа што се не би очекивало од европске земље која жели да поштује људска права и буде држава благостања. Заговорници ових идеја одговарају и да држава не покушава да буде Деда Мраз који поклања новац фирмама да би прешле на 32-часовну радну седмицу, већ да полази од претпоставке да ће продуктивност порасти после преласка на ново радно време. Због тога влада и намерава да само у првој години у потпуности субвенционише зараду за осам часова који ће недостајати, али да у трећој години програма послодавцима надокнади само четвртину те суме. Наводи се да Шпанци имају далеко већи број радних сати од Немаца, али да Немачка има далеко већу продуктивност од Шпаније. На Пиринејском полуострву постоје компаније које су већ самоиницијативно скратиле радну седмицу не чекајући државну помоћ, после чега су пријавиле да мањи број запослених одсуствује с посла и да су порасли продуктивност и задовољство радника.

Шпанија је била пионир радничких права кад је 1919. прихватила осмочасовни радни дан и међу првим је земљама на свету које су признале истополне бракове, па за поборнике Санчезове владе нове мере нису револуционарна одступања, већ наставак традиције.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirko I
Ole Espania

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.