Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Факултетима у мањим местима тешко је да привуку и задрже кадрове

Зрењанинац проф. др Драган Ламбић са Педагошког факултета у Сомбору уврштен је на листу најутицајнијих истраживача у свету, коју објављује амерички Универзитет „Станфорд”.
(фото Ђ. Ђукић)

Зрењанин – Сматрам да је наука јако мало заступљена у нашој јавности, осим спорадичне пажње када се оствари неки светски успех, или када се коментарише рангирање наших факултета на глобалним листама, каже професор др Драган Ламбић са Педагошког факултета у Сомбору. Овај Зрењанинац је уврштен на листу најутицајнијих истраживача у свету, коју објављује престижни амерички Универзитет „Станфорд”. Он је међу најмлађима од тринаесторо научника са Универзитета у Новом Саду, који су се нашли у том угледном друштву.

Коментаришући положај људи од науке ако живе и раде даље од метрополе, он истиче да та чињеница због технолошког напретка и разних могућности размене информација можда губи на значају, али је као отежавајућа околност још присутна кад је реч о условима стварања.

– Имајући у виду демографско стање, факултети у мањим местима су у доста лошијој позицији у односу на факултете из великих градова, када је у питању број студената. Таква ситуација има и значајан утицај на положај научника, јер су факултети више оријентисани на опстанак него на унапређивање научних и образовних услова који би привукли и већи број студената. Афирмација факултета у великој мери зависи од кадра. Пошто су факултети у мањим местима у неравноправној позицији по том основу, они морају да се додатно потруде како би привукли и задржали квалитетне кадрове ‒ каже овај Зрењанинац са сомборског факултета.

Коментаришући све већи број приватних високошколских установа у Србији и праву поплаву дипломаца и докторанада на њима, Ламбић истиче примере да неко не може да испуни ни основне услове на докторским студијама на државном факултету, а онда у веома кратком року докторира на приватном.

– Ипак, сматрам да не треба генерализовати. Било би добро да се спроведе анализа резултата које дипломирани и докторанди са приватних и државних факултета постигну након завршетка студија. Тако би могли да добијемо јасне упоредне податке о квалитету образовања ‒ истиче наш саговорник, који је дипломирао математику на београдском ПМФ-у, где је и докторирао. Имао је понуде из иностранства, али је превагнула жеља да остане у Србији. Ипак, каже, та опција је и даље отворена, јер се „овде услови за рад научника не поправљају довољном брзином.”

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејан
Па ја сам један од осморице на тој листи са свог универзитета у Чешкој. Иначе сам у 2% најбољих из области енергетике. Докторирао сам на Универзитету у Београду и редовно сам одбијан на сваком конкурсу за наставничко место. После сам емигрирао у Италију, па затим у Чешку. За мене нема уопште места у Србији, ни у малом ни у великом граду.
Neva
Dok se fakulteti i slicne kulturne institucije u manjim mestima Srbije bore za opstanak, novac se sliva u prenatrpani Beograd. 23 novembra Skupstina je izglasala 417 miliona evra za “nacionalni stadion” u Surcinu, nadomak Beograda. Mada Beograd vec ima dva velika stadiona, Partizanov i Zvezdin.
Neva
Dok se kulturne institucije u manjim mestima Srbije bore za opstanak, novac se sliva u prenatrpani Beograd. Ali slabo u kulturu. 23 novembra Skupstina je izglasala 417 miliona evra za “nacionalni stadion” u Surcinu, nadomak Beograda. Mada Beograd vec ima dva velika stadiona, Partizanov i Zvezdin.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.