Факултетима у мањим местима тешко је да привуку и задрже кадрове

Зрењанин – Сматрам да је наука јако мало заступљена у нашој јавности, осим спорадичне пажње када се оствари неки светски успех, или када се коментарише рангирање наших факултета на глобалним листама, каже професор др Драган Ламбић са Педагошког факултета у Сомбору. Овај Зрењанинац је уврштен на листу најутицајнијих истраживача у свету, коју објављује престижни амерички Универзитет „Станфорд”. Он је међу најмлађима од тринаесторо научника са Универзитета у Новом Саду, који су се нашли у том угледном друштву.

Коментаришући положај људи од науке ако живе и раде даље од метрополе, он истиче да та чињеница због технолошког напретка и разних могућности размене информација можда губи на значају, али је као отежавајућа околност још присутна кад је реч о условима стварања.

– Имајући у виду демографско стање, факултети у мањим местима су у доста лошијој позицији у односу на факултете из великих градова, када је у питању број студената. Таква ситуација има и значајан утицај на положај научника, јер су факултети више оријентисани на опстанак него на унапређивање научних и образовних услова који би привукли и већи број студената. Афирмација факултета у великој мери зависи од кадра. Пошто су факултети у мањим местима у неравноправној позицији по том основу, они морају да се додатно потруде како би привукли и задржали квалитетне кадрове ‒ каже овај Зрењанинац са сомборског факултета.

Коментаришући све већи број приватних високошколских установа у Србији и праву поплаву дипломаца и докторанада на њима, Ламбић истиче примере да неко не може да испуни ни основне услове на докторским студијама на државном факултету, а онда у веома кратком року докторира на приватном.

– Ипак, сматрам да не треба генерализовати. Било би добро да се спроведе анализа резултата које дипломирани и докторанди са приватних и државних факултета постигну након завршетка студија. Тако би могли да добијемо јасне упоредне податке о квалитету образовања ‒ истиче наш саговорник, који је дипломирао математику на београдском ПМФ-у, где је и докторирао. Имао је понуде из иностранства, али је превагнула жеља да остане у Србији. Ипак, каже, та опција је и даље отворена, јер се „овде услови за рад научника не поправљају довољном брзином.”