Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

ОДКБ ради и празницима

Од бивших совјетских република Руска Федерација има најразвијеније политичко-економске односе с Белорусијом и Казахстаном, те се не може сматрати случајношћу да су се баш у овим двема државама током протеклe годинe догодили покушаји државног удара. Када се узме у обзир да су нереди на „јужним вратима” Русије почели само десетак дана уочи преговора Русије и НАТО-a, није тешко извући неке закључке из седмодневног хаоса.

ЕЛАБАСИЈЕВ БЕГ

Тачно је да у Казахстану постоји неколико фактора који су били окидач за протесте, али се показало да су напади на институције, телевизијске куће и заказивање безбедносних снага исувише добро координисани и изведени да би били последица пуког народног незадовољства. Такође је истина да владајући режим није успео да постигне компромис између различитих кланова, утицаја и расподеле ресурса. Популарност режима је пала на 23 одсто у односу на троструко већи проценат 2017. године, те је целокупна ситуација била плодно тле да се на организован и теледиригован начин изазову нереди.

Прошлогодишњи покушаји свргавања Александра Лукашенка нису били ни изблиза тако силовити и судбоносни, што због боље организованости државног апарата, што због умивеније игре која се изводила на улицама Минска. После сукоба у  Алмати правила су сасвим промењена и јасно је да ће и у свим другим државама у којима се преламају утицаји Истока и Запада, уколико дође до насилних протеста, исход зависити од брзине и одлучности реакције.

Позив председника Касима Жомарта Токајева Организацији уговора о колективној безбедности (ОДКБ) да помогне у очувању уставног поретка и брз одговор Русије, а касније и осталих чланица, означио је прекретницу. Слањем 2.500 руских војника ваздушно-десантних јединица власт је добила политичко-моралну подршку и већ увече се видело да ће ситуација бити стављена под контролу. У међувремену је „Флајтрадар” забележио летове десетак приватних авиона ка европским престоницама, а медији су пренели да је бивши председник Нурсултан Назарбајев с породицом напустио земљу. Пошто је Токајев добио снажан подстицај, уследила су и хапшења високих званичника у безбедносном сектору и вође криминалног клана, па је питање двојне власти стављено у страну.

 Насиље у Казахстану
(Фото: EPA-EFE/STR)

КИЈЕВСКА БАЗА

Оно што је овај покушај државног удара учинило опаснијим и за земљу и за суседе, али и геополитички распоред снага и утицаја јесте чињеница да су немире и насиље у неколико региона, сам Токајев, а потом и званична Москва и Пекинг оценили као утицај споља. Из Кремља нису изричито говорили о западном утицају, поједини званичници су подсетили да то може бити и утицај исламских држава, а из Пекинга је Си Ђинпинг директно говорио о покушају „обојене револуције”.

Утицаји у Казахстану се преламају: поред Русије, значајне полуге имају Турска и Велика Британија. Као што је Литванија постала база белоруске опозиције, у случају Казахстана је ту улогу делимично и, мора се признати, не с толиким жаром одиграла Украјина. Поједини украјински медији су подсетили да је опозиционар Мухтар Абљазов, бивши министар енергетике, кога је због корупције затворио режим Назарбајева, пуштен захваљујући притиску западних влада. Он је пре шест месеци на друштвеним мрежама у Кијеву оформио штаб за промене. Чак се и затворени Сакашвили огласио и рекао да је прошле године имао контакте с казахстанском опозицијом у Кијеву.

ЧЛАН 4 ИЛИ 5

Сада ће покренуте истраге показати да ли су утицаји споља заиста само „теорије завере” Москве и Пекинга. За сада о томе говоре само ставови западних престоница које су позивале на „право на мирне протесте”, разговоре с демонстрантима и „мирно решавање ситуације”. Ентони Блинкен сматра да ОДКБ није требало да реагује и да је Казахстан могао сам да стави ствари под контролу.

Захваљујући брзој интервенцији Руса, главни преговарачи нису ни успели да се појаве. Освајање телевизијских станица није успело, иако су већ били запоседнути међународни аеродром, владине институције и базе безбедносних снага. „Преспавану” припрему државног удара Токајев је надоместио брзом интервенцијом ОДКБ. И то је највећи проблем политичког запада јер уговор између Русије, Белорусије, Јерменије, Киргизије, Казахстана и Таџикистана има своју тачку 4, као што НАТО има тачку 5. О тачки 5 сви већ толико тога знају.

Једна изрека каже да не постоји ништа ново, него само добро заборављено старо. Већ је превише држава у низу које су имале ово искуство. Али сада, после Белорусије, Казахстан формира други низ оних држава у којима то није успело. Наравно, на Западу Токајев више неће важити за демократског председника и поларизација ће бити огољенија.

Покушај државног удара у Казахстану свакако је требало да покаже да позиције Москве у освит преговора с Вашингтоном нису толико јаке ако још једна граница, овог пута дужине 7.500 километара (најдужа на свету између две државе), постане нова нестабилна линија раздвајања с њиховим суседима. Токајев је требало да буде опомена Путину, али се показало да ОДКБ ради чак и празницима.

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Slobodan Devic
Najbolje je biti zapad na istoku, i istok na zapadu. Jedini je problem sto to ne moze da traje vecno. A pravda? Pa tu "knjigu" stalno vidim na odelenju prica za malu decu ...
Brale
Po logici ovog teksta samo nenasilana pobuna naroda bez pomoci spolja (a protiv do zuba naoruzanih vlastodrzaca) je legitimna. Da podsetimo 2 najvece svetske revolucije Oktobarska i Americka su bas uspela baz zbog suprotnoga. Americku su pomogli Francuzi (polticki i svojom mornaricom) a Rusku Nemci koji su ukrcali na voz Lenjina u Svajcarskoj i usput njegovom vozu na prolazu kroz Nemacku prikljucili vagone sa oruzjem i municijom. PS i bager je oruzje
popchulle
Članak je dobar, ali bih dodao još jedan deo naslova: "ODKB radi i praznicima a Zapad radi pogotovo praznicima". Jasno je da je ovo bio pokušaj reprize Majdana u realizaciji Zapada. Posebno smešno deluje Blinkenova priča o "pravu na mirne proteste" sa oružjem u rukama. Nešto kao naoružana "demokratska opozicija" u Siriji. Kažem smešno jer su SAD proglasile terorizmom upad "mirnih" i nenaoružanih demonsranata u zgradu Kongresa a onog demonsranta u kožnim gaćama i rogatom kacigom teroristom.
Дипломирани политиколог
Осим када Јерменија затражи подршку ОДКБ-а, а туче се са највећим савезником Турске, која је савезник Русије. Онда не ради ни радним данима, а камоли празником.
Драган П.
Наравно да Русија има користи од ОДКБ, као што и САД имају од НАТО. Да немају, не би ни одржавале свака свој савез. Шта је ту нејасно? Битна разлика је та да ОДКБ делује у оквиру међународног права, искључиво на територијама својих чланица, а НАТО делује газећи све постојеће и непостојеће законе. Иза интервенције НАТО остају десетине хиљада мртвих, а иза интервенције ОДКБ 0 мртвих. На крају, ОДКБ ником не уништава земљу и не отима територију, а НАТО... па знамо добро шта ради.
Дипломирани политиколог
Алексеј, кукали су Јермени Русима онолико, не бојте се. Све што сте написали је тачно, и врло су ми познате те чињенице, с тим што се питам шта би се дешавало да је у случају Арцаха/Н. Карабаха било обрнуто, односно да је он на територији Јерменије, како би се Русија поставила према савезнику Турске. Оно што желим да кажем је да овде геополитичка игра у питању, где су статут и правила ОДКБ-а само фасада за одржање Русије у њеној интересној сфери. Велика сила као велика сила.
Прикажи још одговора
Katarina V
Još jedna u nizu odličnih analiza, što se i dalo očekivati od ove sjajne autorke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.