Научна фантастика која то више није

Научна фантастика уводи нас у чудесне и детаљно разрађене футуристичке светове који нам често делују као пусти снови. Некад и као ноћне море.

Па ипак, човечанство је у протеклих стотинак година заиста направило невероватан технолошки напредак, а многе научнофантастичне идеје у међувремену су постале реалност. Ове књижевне замисли неретко су послужиле као инспирација научницима и инжењерима да померају границе могућег и остваривог и постављају себи, на први поглед, недостижне циљеве.

Оне неусмњиво испиришу и данашње визионаре попут Илона Маска, али док чекамо да људска нога крочи на Марс и колонизује га, представљамо вам неке изуме и подухвате који су били научнофантастична маштарења, а данас су део наше стварности.

Слетање на Месец

У духовитом роману Жила Верна „Пут на Месец”, објављеном давне 1865. године, некакво друштво америчких љубитеља оружја долази на необичну идеју да помоћу џиновског топа лансира пројектил (уједно и свемирски брод) у ком ће се налазити људи, а чији је крајњи циљ – слетање човека на Месец. Куриозитет је да постоје велике сличности између неких делова овог романа и првог слетања на Месец, које се догодило 104 године касније.

Рецимо, свемирски брод-пројектил из „Пута на Месец” зове се „Колумбијад”, док је командни модул мисије „Аполо 11” назван „Колумбија”. И један и други брод лансирани су са Флориде, а посада им је била трочлана. Чак је и НАСА указала на неке сличности између поменуте свемирске мисије и Верновог романа. На пример, облик и величина „Колумбијада” скоро да се подударају с размерама летелице којом је командовао Нил Армстронг.

Радио

Овај француски писац предвидео је и да ће људи једног дана моћи да слушају вести, а не само да их само читају у новинама. Ово предвиђање изнео је у својој краткој научнофантастичној причи „Година 2889”, објављеној 1889. године. До појаве радија, ипак, није морало да се чека 1.000 година. Први радио-преноси емитовани су већ двадесетих година дваедесетог века. Тридесетак година касније појавиће се ново технолошко чудо – телевизија.

Тенкови

Осим Жила Верна, и други „отац научне фантастике”, Херберт Џорџ Велс, предвидео је развој технологија будућности. У својој краткој причи „Копнене оклопњачe”, из 1903. године, Велс описује оклопне ратне машине велике разарачке моћи, које су у стању да незаустављиво прелазе преко ровова. У бици на Соми, тринаест година касније, први пут на историјској позорници појавиће се машине налик онима из Велсове приче – тенкови, технолошка чеда британског инжењера Ернеста Свинтона.

Атомска бомба

У роману „Ослобођени свет”, који је светлост дана угледао 1914. године, исти писац помиње бомбе од уранијума које су у стању да униште читаве градове. Ове атомске бомбе експлодирале би непрекидно, данима, недељама и месецима, у зависности од величине, док би елементи у њима, током процеса распада, жестоко зрачили енергију и стварали мини-вулкане који шире смрт и уништење.

Велс је очигледно био свестан до какве катастрофе може довести употреба нуклеарног наоружања. У роману он описује како употреба поменутих бомби доводи до рата са тако застрашујућим последицама, да су они који су преживели принуђени да формирају светску владу како би сачували јединство и спречили будућу катастрофу.

Велс такође описује како ово оружје може бити употребљено – бомбардовањем из авиона. Управо на тај начин, три деценије касније, атомске бомбе бачене из америчких авиона збрисаће готово са лица земље два јапанска града, Хирошиму и Нагасаки.

Кредитне картице

Едвард Белами први пут је употребио термин „кредитна картица” у свом роману „Гледајући уназад” из 1887. године. Главни лик романа заспи у 1887. и пробуди се 113 година касније, убрзо схвативши да се његов дом претворио у социјалистичку утопију. У време када је роман настао, замисао да неко може само провући картицу како би платио за артикал и добити признаницу о извршеној трансакцији сматрала се научном фантастиком.

Међутим, Белами је многе ствари погодио, предвидевши чак да ће једног дана бити једноставно користити своју кредитну картицу и у другој држави. Иначе, прва универзална кредитна картица – она која се може користити на гомили различитих места – у САД је постала доступна педесетих година прошлог века, али морало је да прође још неколико година како би кредитне картице постале интегрални део америчког друштва.

Мобилни телефон

У култној америчкој научнофантастичној серији „Звездане стазе”, снимљеној 1966. године, ликови користе справу за комуницирање која веома подсећа на преклопни мобилни телефон. Иако су инжењери радили на развоју овакве технологије током шездесетих, компанија „Моторола” развиће први мобилни телефон на свету 1973. године. Мартин Купер, један од водећих људи на том пројекту, истаћи ће да је инспирацију за овај изум пронашао управо у „Звезданим стазама”. „За нас то није била фантазија, него циљ”, рећи ће он.

Десет година касније, 1983. године, „Моторолини” мобилни телефони појавили су се на тржишту. Ове справе биле су велике, тешке и врло скупе, али је ова компанија наставила да их усавршава током наредних година. Први њихов мобилни телефон на преклоп појавио се 1989. године и веома је подсећао на направу из „Звезданих стаза”.

3Д штампачи

Љубитељи „Звезданих стаза” вероватно се сећају још једне чудесне направе – репликатора. Репликатор је у стању да, такорећи ни од чега, материјализује готово било који објекат за свега неколико секунди. Ова технологија подсећа доста на данашње 3Д штампаче, који такође могу да „штампају” разноразне предмете, али за њихову израду морају да користе материјале попут пластике, метала или стакла.

Једна њујоршка компанија тврди да је на прагу да развије специјалну технологију, налик репликатору, која може раздвајати и комбиновати појединачне молекуле тако да се добије нови материјал. Роб Макгинис, водећи човек ове компаније, изјавио је за магазин „Форбс” да би нова технологија могла да помогне научницима да направе оно што им је потребно, попут рецимо фосилног горива, од једног скупа основних молекулских градивних блокова.

„Замислите да имате један од ових уређаја са собом на Марсу”, каже Макгинис. „Могли бисте да ’штампате’ храну, горива, грађевински материјал и лекове из атмосфере и тла или од рециклираних делова, без потребе да их допремате са Земље.”

Звучи немогуће?

Ипак, „тешко је рећи шта је немогуће”, говорио је Роберт Х. Годард, амерички научник који је, инспирисан романом „Рат светова” Орсона Велса, 1926. направио прву ракету која ради на течно гориво. „Јер јучерашњи сан је нада данашњице и стварност сутрашњице.”

*Научни новинар Центра за промоцију науке