Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ИЛОН МАСК:- БУДУЋНОСТ КОЈА ЈЕ СТИГЛА

Наука у орбити фантастике и бизниса

(Фото EPA-EFE/C:F:U)

Осим што је прошлу годину завршио у врху листе најбогатијих, Илон Маск се устоличио и као средишњи актер у најмање осам индустрија, у којима је истовремено главни иноватор, директор, менаџер, визионар и заштитно лице бренда. Уз то је и утицајни твитераш, икона поп-културе, суперхерој по Марвеловом обрасцу... Чини се да сјајем његове звезде у потпуности није заслепљен једино научни свет. Одатле се спорадично још могу чути гласови објективне критике и покушаја да се Маск призове реалности, или барем познанију права.

На око 500 километара од површине Земље управо је у току једно такво одмеравање снага између мултимилионера из Калифорније и астрономске заједнице. О чему је реч, за „Политику” објашњава др Дарко Доневски, наш астрофизичар и члан међународног тима истраживача који је пре три године пронашао најудаљеније протојато галаксија, што је откриће од изузетног значаја за разумевање еволуције свемира.

Маскова компанија „Спејсикс” је од 2019. лансирала више од 700 мини-сателита у склопу пројекта „Старлинк”, чији је циљ да брзи интернет доведе до сваке тачке на планети. То је учињено без икакве комуникације са астрономским институтима који користе највеће телескопе за посматрање свемира. „Старлинк” сателити су својим сјајем пресекли видна поља појединих земаљских телескопа и готово уништили прикупљене податке са неколико астрономских мисија – каже Доневски.

Пројекти вангалактичке астрономије веома су веома скупи, комплексни и изузетно осетљиви, а како истиче, успешност посматрања умногоме зависи од тога да у видном пољу не буде пресјајних објеката, који стварају такозвано светлосно загађење.

– Овај проблем би могао да постане још драматичнији. САД планирају да ускоро пусте у рад џиновски оптички телескоп „Вера Рубин”, чији ће задатак бити да прикупи податке о неколико десетина милиона галаксија. Уколико „Спејсикс”, заједно с компанијама попут „Амазона” и „Боинга” оствари план о лансирању више од 50.000 сателита у Земљину орбиту, то би могло да угрози истраживачку мисију у којој је ангажовано неколико хиљада научника. Према садашњим проценама, више од трећине фотометријских података прикупљених за научне сврхе биће знатно оштећени и неће моћи да буду довољно квалитетни за даљу научну употребу. Тренутно се одвијају преговори између представника „Спејсикса” и међународних астрономских тимова како би се нашао компромис, али је неизвесно какав ће бити исход – указује др Дарко Доневски.

Осим што болују од мањка обзирности према актерима у окружењу, као у описаној „сателитској афери”, поједини Маскови подухвати пате од вишка сензационализма. То нарочито важи када је реч о његовој компанији „Неуралинк”, која ради на томе да се помоћу имплементираног чипа мозак повеже с компјутерским системом. Иако је ова технологија превасходно замишљена да олакша живот особама с тешким неуролошким обољењима, Маск није пропустио да наговести како је крајњи циљ симбиоза људског ума и вештачке интелигенције. А пред таквом могућношћу срце брже закуца чак и онима који, за разлику од Илона Маска, нису загрижени љубитељи научне фантастике.

„Неуралинк” је остварио технолошки скок када су у питању сензори, односно повећан број електрода које омогућавају бржи рад система, већи проток информација и финију резолуцију снимања. То јесте било уско грло у овој области и они су направили продор који се дуго ишчекивао. Међутим, оно што је у два наврата демонстрирано на експерименталним животињама није толико импресивно, а поготову није нешто ново за научну заједницу. Ради се о идејама и праксама познатим још од седамдесетих година прошлог века – каже др Андреј Савић, научни сарадник Електротехничког факултета у Београду. Како истиче, методе неинвазивног снимања мозга, као и електроде и имплантати, постојале су и пре Илона Маска и његове компаније која од 2016. плови у водама неуротехнологија, нема ту ничег револуционарног.

– Медији су као сензационалну вест пренели Маскову најаву да ће од ове године почети и експерименти на људима. Међутим, „Неуралинк” у томе неће бити први. На пример, пракса је да се оболелима од епилепсије привремено имплантирају електроде испод прве мождане опне ради дугорочнијег мониторинга мождане активности и прецизније дијагностике. А такви пацијенти су истовремено укључени у разне научне студије – објашњава др Андреј Савић, који је и руководилац истраживачког пројекта HYBIS, у оквиру програма Фонда за науку Србије. Др Савић и његов тим развијају систем за бржу и ефикаснију рехабилитацију после можданог удара, који такође почива на спрези сензора, алгоритама вештачке интелигенције и стимулације мишића, што све скупа омогућава покрете које пацијент није у стању да вољно изврши.

У склопу истог програма Фонда за науку реализује се и пројекат „HiSuperBat”, чији је руководилац др Милица Вујковић, виши научни сарадник на Факултету за физичку хемију УБ. Ово истраживање део је глобалних напора да се развију јевтиније и безбедније батерије, енергетски што моћније, а по запремини што мање. За тим светим гралом грозничаво трага и индустрија електричних аутомобила, чији је један од лидера Маскова компанија „Тесла”.

Масков свет с окружењем углавном комуницира на нивоу спектакла, кроз маркетиншки фантастично упаковане поруке о примењеним иновацијама. То што је унутар батерије крије се као пословна тајна, не публикује се на начин да постане баштином научне заједнице – каже наша саговорница и додаје да је тешко проценити и колико је јак Теслин развојни сектор када су у питању батерије, будући да доста тога купују, углавном од Кинеза, па кроз тестирања дорађују и прилагођавају.

Др Вујковић нам открива да је уочи разговора за „Политику” анкетирала колеге истраживаче и сараднике на факултету шта мисле о Илону Маску. Каже да су оцене екстремно опречне, што доказује да Маска људи или воле или мрзе, нема равнодушних.

– Има једна његова реченица која ми се много свидела: Не морам ја ништа да променим, али сам барем нешто рекао. Мисија визионара и није да све оствари, већ да надахне и наредне генерације. Као што су и њега инспирисале неке пређашње идеје, па и научнофантастична дела. Наравно, није тешко претпоставити да дубоко у сенци његовог блештавог лика, у лабораторијама и на полигонима даноноћно ради научнотехнолошки мравињак који материјализује његове снове. Уколико у томе буду успешни, слава и вечно помињање припашће само Маску. Али тако је устројен модерни свет компанија, у коме је и наука принуђена да кружи у орбити великог бизниса – закључује др Милица Вујковић.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.