Kоронавирус нам угрожава и ментално здравље, не гурајте проблеме „под тепих”

Када је крајем 2019. почела пандемија, паралелно са појавом коронавируса стручњаци су најавили да ће се људи осим са вирусом суочити и са угроженим психичким здрављем. Сада, када смо у трећој години пандемије те претпоставке потврдила је и представница Светске здравствене организације Маргарет Харис која је недавно рекла да су последице карантина на ментално здравље веома озбиљне и да свака земља која уводи рестрикције кретања и карантин треба да размотри додатну психолошку подршку и помоћ људима.

Дакле, психа нам је угрожена једнако као и физичко здравље, а константна неизвесност, брига, застрашеност, прогнозе само погоршавају слику свакодневице која већ трећу годину није обојена веселим тоновима.

Додатно, међу разлозима због којих су психолози забринути када је реч о потенцијалним дуготрајним последицама коронавируса спадају и „лекције” из претходних пандемија и националних криза. Тако је забележено да се глобална епидемија САРС-а из 2003. доводи се у везу са порастом броја самоубистава за 30 одсто међу популацијом старијом од 65 година.

Када је реч о томе који би се проблеми с менталним здрављем узроковани коронавирусом могли дуже задржати, психолози сматрају да би опсесивно-компулсивни поремећај могао бити један од главних кандидата. Психолог Ана Кујунџић каже да нико није очекивао да кад се 2020. године појавила нова болест, коронавирус, да ће трајати до данас, нисмо знали шта нас чека.

„Прве реакције су биле од неверице до паничног страха. Пратили смо бројеве заражених и умрлих, ужасавали се респиратора. Кад је уведено ванредно стање и ограничавање кретања уз обавезно ношење маски у затвореном простору то је изазвало додатни страх. Због короне су највише забринути старији и они који већ имају неку болест и њихови чланови породице. Млади су далеко опуштенији”, каже наша саговорница која каже да страх није поделио мушкарце и жене и да сви имају исте стрепње.

Како је време одмицало од почетка пандемије број особа које су тражиле стручну помоћ се увећавао. То потврђује и Ана Кујунџић.

„Бројке су од почетка у константном порасту. Сад, у трећој години пандемије, много људи има потребу за психотерапијом. Са повећањем броја инфицираних расте број анксиозних и депресивних или се већ постојећи психички проблем појачава. Испливали су неки страхови, створиле су се и учврстиле и нове навике, као што је онлине пословање, школа, психотерапија… Правила понашања су се променила. Носимо маске,правимо растојања, избегавамо гужве, славимо у кругу породице, доста времена проводимо у кући, са породицом”, објашњава и саветује да стварност ипак прихватимо на најбољи могући начин.

Пошто не знамо колико ће пандемија трајати и да ли ће бити пандемија после пандемије, у циљу прихватања реалности и побољшања квалитета живота Ана препоручује да се бавимо неким хобијем, читамо добре књиге, гледамо филмове, слушамо омиљену музику,учимо нешто што смо желели, вежбамо, шетамо се.

„Ако се јави анксиозност, депресија или неки други психички проблем, најбоље је потражити помоћ психотерапеута, онлине или уживо. Важно је сагледати размеру проблема и не бежати од њега јер се неће решити сам од себе или нестати”, тврди наша саговорница.