Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Излаз из енергетске кризе у изградњи атомских централа

(Pixabay)

Европа и свет су изненада и неочекивано, у октобру 2021, доживели незапамћену енергетску кризу која се манифестовала наглим растом цена свих енергената, а излаз из ње је у изградњи атомских централа, штедњи и енергетској ефикасности, као и у циркуларној економији и коришћењу чистих енергија, објављено је у новом броју часописа МАТ.

Најкритичнији моменат у кризи је био скок цене природног гаса и течног нафтног гаса у Европи на више од 1.000 долара за 1.000 кубика, али се енергетска криза заоштрила и у другим деловима света, у Кини, Индији, Африци и Латинској Америци, манефестујући се несташицом струје, угља, гаса и неких других енергената, навели су аутори Миладин Ковачевић и Катарина Станчић, преноси Танјуг.

Пре свега, вруће лето у Европи и на другим меридијанима је испразнило залихе гаса у складиштима, док је истовремено дошло до смањења понуде течног нафтног гаса из Африке и Америке и производње угља у Индији и Кини због дугих кишних периода.

Климатски услови су били неповољни и за производњу електричне енергије из обновљивих извора, пре свега на бази ветра, због чега је у Европи смањена производња електричне енергије.

Истовремено, залихе гаса већ годинама се смањују и због повећане тражња гаса у Кини у годинама снажног индустријског раста, док су геополитички сукоби онемогућили изградњу нових капацитета - на пример, гасовода из Катара преко Сирије ка Европи.

Што се тиче Европе, Русија је битно олакшала кризну ситуацију, реагујући обећањем са највишег нивоа власти да ће наставити испоруку потребних количина природног гаса.

Активиран је пун трансферни капацитет украјинског гасовода, као и Северни ток 1, док је судбина Северног тока 2 неизвесна и не зависи од Русије. Активирани су и гасовод Турски ток, који је и наш српски ток, али и трансферни гасовод ка Мађарској и даље ка Европи, и гасовод „Јамал-Европа”.

На тај начин се у Европи утемељило очекивање да ће се енергетска криза смирити у догледно време, али би политичке тензије, како је наведено, у Украјини и на Балкану могле да осујете добре изгледе да се енергетска криза превазиђе.

У ситуацији где Немачкој треба 70 милијарди кубних метара гаса годишње (око 30 одсто) из Русије, а Кини више од 200 милијарди кубика гаса из Русије (са перспективом да до 2025. достигне ниво потребе од целих 300 милијарди кубика годишње) јасан је политички потенцијал производње и испоруке природног гаса.

Енергетски сектор је одговоран за скоро три четвртине емисије која је подигла просечну температуру на ниво од 1,1 степени целзијусових изнад пре-индустријске ере.

Иако је кључ загађења, развијен енергетски сектор је неодвојив од животног стандарда.

Епидемија корона вируса је, између свих осталих негативних догађаја, изазвала и оштру контракцију потрошње енергената, од четири одсто у 2020. години.

У питању је највећа контракција још од Другог светског рата, изазвана стриктним мерама затварања економија широм света, смањењем индустријске производње и скоро у потпуности обустављеним путничким саобраћајем.

Прошла година је донела опоравак, али и високу емисију ЦО2, несташице и тензије око снабдевања енергентима, раст цена и неизвесност у погледу будућих кретања. Тражња за нафтом је у 2020. претрпела највећи пад, од око девет одсто у односу на 2019. годину, што је спустило њену цену на историјски минимум од око 20 долара по барелу у априлу 2020.

Због смањеног путничког саобраћаја, контракције светске трговине и редукованог робног транспорта, тражња за горивом за млазне авионе и керозином смањена је за 40 одсто, за бензином за 12 одсто, а за лож уљем за осам одсто.

У 2021. процењен је раст тражње за нафтом од око шест одсто, чиме ће њен раст премашити раст свих осталих горива, али ће и даље остати на око три одсто испод нивоа из 2019, будући да је путнички саобраћај целе 2021. године био редукован.

Већи део тражње за нафтом потиче из Кине, без које би у 2021. она била на нивоу нижем него у 2019. Што се тиче тражње за бензином, епидемија је унела бројне промене у понашање потрошача - телеворкинг, коришћење бицикла и слично, које су се задржале и у 2021. и утицале на пад тражње за аутомобилским горивима.

Тражња за угљем је у 2020. била нижа за четири одсто у односу на 2019. Њен највећи пад забележен је у развијеним земљама (минус 15 одсто), које су са више од 50 одсто допринеле глобалном паду тражње за угљем.

Код угља је писутан специфичан сплет околности које су довеле до смањења тражње: најпре, нижа тражња за електричном енергијом, затим већа употреба обновљивих извора енергије и на крају, нижа цена гаса који је апсорбовао део тражње за угљем.

У 2021. будући да се наставља тренд повећане употребе обновљивих извора енергије, уз истовремено форсирање мера за постепено укидање угља као сировине у производњи електричне енергије, тражња за угљем остаје нижа него у 2019. у развијеним економијама (Америка и Европа). Међутим, пошто цена гаса показује тенденцију раста, треба очекивати и прелазак на угаљ тамо где је то могуће.

На светском нивоу тражња за угљем расте и за више од 55 одсто од тог раста заслужна је Кина, где је након отварања економије у 2020. дошло до повећане производње челика, цемента и других тешких индустрија које користе угаљ као енергент. Само Кина апсорбује једну трећину светске потрошње угља и може се рећи да будућност потрошње угља зависи од правца развоја кинеског електроенергетског система, али и од брзине увођења обновљивих извора енергије у оптицај.

Током целе 2021. године тражња за гасом је остала висока, нарочито у Кини, Индији и брзорастућим азијским тржиштима, а највише у секторима индустрије и грађевинарства.

Производња струје из нуклеарних реактора смањена је за четири одсто у 2020. години због пада тражње у Европи, Јапану и Америци, али је истовремено порасла у Кини (за пет одсто) и Русији (за три одсто). У 2021. години производња нуклеарне енергије се опоравила за два одсто, већ крајем 2020. пуштено је у рад седам нових реактора и још десет се очекује до краја 2021. од којих су четири у Кини.

Иако је у Америци пет реактора угашено током 2021, Јапан је повећао производњу нукеларне енергије за четири одсто, а ЕУ за два одсто у 2021. години.И растуће и економије у развоју су повећале производњу нуклеарне енргије за око пет одсто у 2021. чиме је њихово учешће у овом сегменту порасло са 29 одсто у 2019. на 33 одсто у 2021.

Због сталног улагања у нова постројења и инсистирања на увођењу обновљивих извора у широку употребу, њихово учешће у производњи струје је порасло са 27 одсто у 2019. на 29 одсто у 2020.

Потрошња нафте би требало да достигне свој врхунац у 2025. након чега се очекује њено постепено опадање...

Универзални одговор на питање где је излаз у овој ситуацији јесте - изградња атомских централа, као најреалнији стратешки правац. Међутим, то представља крупну инвестицију и тражи доста времена.

У међувремену, морају се примењивати строжије мере штедње и енергетске ефикасности, као и допуна и замена капацитета на угаљ и лоша фосилна горива хидро и гасним електранама и капацитетима из природних извора, као што су ветар и сунце.

Развој циркуларне економије је, такође, нови тренд у склопу 4Г индустријске револуције и парадигме зелене агенде и чистих енергија, наводи се између осталог у МАТ-у.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srboljub Tudej
Šta ovo treba da zabrinjava Srbiju?! Srbija je daleko od nuklearke kao od Marsa! Niko joj ne može niti da pokloni nuklearku jer bi se narod masovno pobunio. Ne bi se mogla naći lokacija za gradnju nuklearke; o skladištu nuklearnog otpada da i ne govorimo. Gradnja nuklearke dugo traje - razgradnja nakon isteka roka trajanja barem još duplo duže!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.