Сви путеви Црне Горе и БиХ воде у „Отворени Балкан”

Док се споразуми између Србије, Албаније и Северне Македоније у склопу „Отвореног Балкана” већ примењују и најављују се нове олакшице, део политичких представника Црне Горе и БиХ и даље представља ову иницијативу као претњу и одбија сваки предлог да се Подгорица и Сарајево прикључе пројекту. Очигледна добит које би ове две земље оствариле од приступања „Отвореном Балкану”, о чему се већ говори у тамошњим пословним заједницама, за њихове политичаре није тема, али је зато присутна негативна реторика, па је председник Црне Горе Мило Ђукановић ту иницијативу назвао маркетингом и идејом иза које је стварање „српског света”.

Да ставови званичне Подгорице ипак нису до краја усаглашени, наслућује се из изјава представника тамошње владе. У нешто мање оштром тону од Ђукановића о „Отвореном Балкану” говорио је црногорски премијер Здравко Кривокапић, који је за Танјуг ипак најавио да та земља неће приступити иницијативи „Отворени Балкан”, да сличне иницијативе постоје и да се на њих треба фокусирати. За шефа црногорске дипломатије Ђорђа Радуловића иницијатива има одређене слободе, али, како је рекао, још се траже конкретни бенефити од тога. Радуловић је рекао да Црна Гора као најмања држава у региону пре него што приступи било чему „треба да има посебан опрез према тим стварима”.

Премијер, потпредседник владе, министри и он, истакао је, различито гледају на иницијативу „Отворени Балкан”. Да у Црној Гори постоје неслагања у погледу на приступ иницијативи, потврдило је излагање потпредседника владе Дритана Абазовића, који је на питање како се ова идеја перципира у Црној Гори, оценио је да је „од самог старта врло лоше комуницирана”. „Ако људима кажете да је то идеја иза које стоје ’великодржавни’ пројекти, они су логично против. Али када им објасните да то заправо није истина и да је поента да више неће чекати на границима, да ћемо заједнички конкурисати за инфраструктурне пројекте и снажније се борити против организованог криминала, онда се перцепција мења. Региону треба поверење, а то је немогуће изградити ако у свему видимо непријатељство”, навео је он.

У случају да се на „Отворени Балкан” гледа као на алтернативу за Европску унију, истакао је Абазовић, Црна Гора није за то и додао да није сигуран да је у колизији с европским интеграцијама. Како указује саговорник „Политике”, дипломата Зоран Миливојевић, постоји више разлога због којих се Црна Гора противи иницијативи. „Влада не функционише у пуном капацитету, постоје проблеми и они нису до краја дефинисали своју политику. Наивно верују да су отворили сва поглавља и да им непосредно следи пријем у Европску унију”, истиче Миливојевић и додаје да су затворили свега три поглавља, а имајући у виду актуелну ситуацију, питање је шта ће бити с политиком проширења. Пријем Црне Горе у ЕУ је на дугом штапу. Као следећи разлог наводи кохабитацију и Ђукановићев утицај.

„Ђукановић има резерве када се ради о односима са Србијом и отпор према свему ономе где је Србија присутна у региону и где има активно учешће”, поручује Миливојевић. Наводи да су се три државе – Србија, Албанија и Северна Македонија – определиле за једну врсту сарадње која им у овим околностима доноси добит и да се ништа друго не доводи у питање”, закључује Миливојевић. „Отворени Балкан” иде у сусрет ономе што је стратегија приступања ЕУ и доприноси да се процес интеграција убрза. „Иницијатива је већ успела и функционише. Питање је времена када ће се прикључити БиХ и Црна Гора из простог разлога што је то насушна потреба, диктирају је интереси. Дневни живот, економско-социјалне потребе на овом простору диктирају да се прикључе нечему што постоји, функционише и доноси резултат”, закључује Миливојевић.

Како додаје, уколико евроинтегративни процеси и други механизми и даље буду у другом плану, њихово прикључење може се очекивати ове године. „Међусобна упућеност једних на друге, кризе, економија и социјални проблеми утицаће на то да Црна Гора и БиХ почну да сарађују. Вашингтон и већина у Бриселу подржавају овај пројекат, што је главни аргумент, зато што га виде као здраву иницијативу за превазилажење изазова”, оцењује Миливојевић. „Отворени Балкан” се базира на стандардима и вредностима Европске уније, односно на четири слободе – кретања људи, роба, услуга и капитала, подсећа саговорник „Политике”. Пројекат не доводи ничију позицију у питање, објашњава Миливојевић, а у „Отвореном Балкану” не може се тражити кривац за то што нема напретка у евроинтеграцијама, ни за то што је Србија после две године блокаде отворила кластер.

Према речима директора Друштва за истраживање политике и политичке теорије Владимира Павићевића, „Отворени Балкан” је најозбиљнији пројекат мира у региону у последњих тридесет година. „То је аутентична овдашња иницијатива коју није наметнуо нико споља. Она подразумева огромни потенцијал за трговинску размену, за јачање конкурентности свих држава и за снажење предузетничког духа свих, што у перспективи доноси и много боље узајамно разумевање грађана различитих држава на овом простору”, истиче Павићевић. Указује да се у Црној Гори помиње да премијер Здравко Кривокапић одбија да Црну Гору прикључи овој иницијативи због страха да му Мило Ђукановић не замери да гура Црну Гору у „српски свет”. „Потпуно је ирационално да у оваквој регионалној иницијативи која користи свима не учествује Црна Гора”, закључује он.

Када је реч о Босни и Херцеговини, након што је на самиту у Скопљу у јулу прошле године име регионалне иницијативе „мали Шенген” промењено у „Отворени Балкан”, бошњачки члан председништва БиХ Шефик Џаферовић рекао је да ће БиХ инсистирати да се спроведе оно што је потписало свих шест држава западног Балкана у Софији под окриљем Берлинског процеса и да неће прихватити ниједну европску иницијативу која би могла бити замена за европски пут БиХ.

Своје сумње у пројекат изнео је крајем прошле године, оценивши да је то озбиљна иницијатива и да се у такве пројекте улази на основу озбиљних анализа и процена. Насупрот политичким челницима из Сарајева, поједини бошњачки представници струке у БиХ „Отворени Балкан” виде као шансу. Председник Спољнотрговинске коморе БиХ Ахмет Егрлић оценио је да је велика штета за БиХ што није потписница споразума о стварању јединственог економског простора, додајући да очекује да ће се лидери БиХ и других земаља прикључити овој иницијативи. Да бошњачка пословна заједница у БиХ има за циљ да се сруше баријере и да се изграде нови мостови и тржишта сматра шеф посланичке групе Странка правде и помирења – Уједињена сељачка странка у Скупштини Србије Самир Тандир.

„Све иницијативе које упућују земље западног Балкана једне на друге су добре. Од те идеје председника Србије не треба нико да зазире. Покојни председник Странке правде и помирења академик Муамер Зукорлић и други посланици подржали смо ту идеју и позивали надлежне у БиХ да је размотре”, истакао је Тандир и додао да је реч о функционалном пројекту која ће помоћи привреди и грађанима. Коментаришући због чега БиХ не жели да се прикључи иницијативи, Тандир наводи да „вероватно имају своје разлоге”, али и да тај став није добар. „Када гледамо из бошњачког интереса, повезивање земаља у региону треба подржати. Политика помирења, интеграција и сарадње треба да нас окупи”, каже Тандир.

Резерва према сарадњи са Србијом и свему где је Србија присутна, осим Црне Горе, постоји и у бошњачком делу БиХ, оцењује Зоран Миливојевић, који додаје да је присутан и ометајући утицај страних фактора. У том контексту помиње Немачку, која у „Отвореном Балкану” препознаје неку врсту конкуренције Берлинском процесу. Миливојевић закључује да се то не говори директно, већ посредно, преко онога што се поручује из Приштине, Сарајева и на неким другим странама.