Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Паоло Ђеновезе и Кејлеб Лондри Џонс гости 50. Феста

Кејлеб Лондри Џонс (EPA-EFE/Kate Green)

Италијански редитељ Паоло Ђеновезе и амерички глумац Кејлеб Лондри Џонс, добитник „Златне палме” за мушку улогу у Кану прошле године, доћи ће на јубиларни 50. Фест, који ће бити одржан од 25. фебруара до 6. марта под слоганом „Нови храбри свет”, најавио је данас градски секретар за културу Иван Карл.

Карл је у изјави за Танјуг истакао да славни руски редитељ Никита Михалков стиже на отварање или затварање фестивала, а да се ускоро очекује и одговор америчког редитеља Оливера Стоуна о могућем доласку на 50. Фест.

„У овом тренутку на вези смо и с три холивудска имена и верујем да ће неко од њих такође бити гост Београда и јубиларног Феста. На све ово, треба имати у виду глобалну ситуацију с короном, од које ће умногоме зависити могућност путовања и реализација гостовања”, казао је Карл.
Кампања за предстојећи Фест почела је шестог јануара првом од пет верзија плаката.

„На сваких седам дана ћемо пуштати по једну, да би се на крају одлучили за финално решење. Инсистирао сам да први пут после 1992. године имамо и ћириличку верзију идејног решења”, каже Карл.

Према његовим речима, 50. Фест, ван конкуренције, свечано отвара филм „Страхиња Бановић” Стефана Арсенијевића, док такмичарски програм почиње још једним сјајним српским филмом „Мрак” Душана Милића.

„Председник жирија фестивала је Милош Биковић, добитници ’Београдског победника’ за допринос светском филму су Емир Кустурица и Мики Манојловић, којима ће признања бити уручена на отварању фестивала. Дан касније ће бити промовисано друго допуњено издање књиге о Емиру Кустурици аутора Горана Гоцића у оквиру едиције ’Фестових 50’ Библиотеке града Београда, која ће током Феста представити и монографије Маје Медић о Небојши Ђукелићу и Милана Никодијевића о Динку Туцаковићу”, најавио је Карл.

Из позиције секретара за културу града Београда, који је велики део мандата провео у пандемијским условима, Карл је посебно поносан што су садржаји из културе и уметничка продукција у престоници Србије ипак опстали у, како наводи, скоро ратним околностима.

„Градска управа, комплетан тим секретаријата, наши директори и запослени, сви заједно смо сачували једни друге јер без људи нема програма, фестивала, немате с ким да радите нити за кога. Тако да је равномерна заслуга на свакој колегиници и колеги понаособ. Република Србија и град Београд су показали озбиљан однос према институцијама и запосленима у култури наше земље, што ће остати као сведочанство епидемијских времена и на то сам највише поносан. То време још траје, али смо после две изазовне године снажнији и искуснији”, рекао је Карл.

Као највећи императив у 2022. години Карл види реализацију програма установа културе под ингеренцијом града Београда.

„Исто важи и за фестивале и манифестације од значаја града Београда. Ако бих нешто подвео под изазов, онда је то повратак Сајма књига јер ако би којим случајем изостао трећу годину заредом, то би био његов крај у оном формату и габариту на који смо навикли и по коме је препознатљив. То не смемо да дозволимо и верујем да ћемо с менаџментом Београдског сајма, одбором и нашим партнерима издавачима успети да ревитализујемо смотру”, казао је Карл.

Напомиње да је тешко говорити о личним плановима за будућност у оваквим временима, али наглашава да би са садашње позиције волео да оде у „мирнодопским условима”.

„На дужност градског секретара за културу ступио сам крајем 2018. године. Наредна 2019. година прошла ми је у сагледавању стања и прилика у нашим установама и консолидацији фестивала. Последње две године су обележене короном и борбом да сачувамо установе, фестивале, манифестације, а пре свега људе и ресурсе. Лично бих волео да мандат завршим у ’мирнодопским’ условима, без короне и вратим се телевизији”, казао је Карл.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.