Епидемија није смањила интересовање за ЕТФ

Више од пола генерације Математичке гимназије упише Електротехнички факултет, чији су студенти изузетно тражени на тржишту рада, првенствено због квалитета знања које стекну и усавршених програма. Mноги од њих већ на трећој години студија започињу праксу, а неки убрзо добију и посао у струци у некој од 130 компанија с којима овај факултет има сарадњу.

Професор др Мило Томашевић (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Томе је, према речима декана Мила Томашевића, између осталог, допринео партнерски програм у оквиру којег компаније одржавају презентације студентима и дају им стипендије, а факултет сарађује и са свим телекомуникационим оператерима, са ЕПС-ом, као и препознатљивим међународним компанијама које послују у Србији, међу којима су велики немачки послодавци.

– Та сарадња је врло интензивна. Задовољни смо јер су наши студенти изузетно тражени на тржишту рада. Највећи мањак кадрова је на тржишту ИТ, али у свим областима које негујемо наши студенти су врло цењени – каже Томашевић за Танјуг и наводи да поједини студенти иду на више пракси, док један број иде на завршетак студија у иностранство, где су атрактивни швајцарски универзитети, попут ЕТХ и ЕПФЛ, који су међу првих десет на свету.

Декан Томашевић додаје да епидемија није утицала на број заинтересованих за студије, што је успех имајући у виду и демографију и број средњошколаца, који је сваке године мањи.

– Сада смо задовољни, поготово квалитетом ученика који се пријаве за наше студије јер преко пола генерације Математичке гимназије дође на ЕТФ, као и више од 50 ученика који су добили награде на такмичењима из математике, физике, информатике – наглашава Томашевић.

Постоји мањак ИТ кадра, а на питање шта треба урадити да се та статистика промени Томашевић одговара да је факултет ограничен акредитационим квотама, а оне простором и бројем професора.

– Започели смо иницијативе и ресорно министарство је препознало наше потребе за нормалним условима рада, а потом и за напретком и проширењем програма. Ушли смо у пројекат изградње додатне зграде у дворишту факултета и уређења читавог тог простора који би требало да интегрише кампус техничких факултета са заједничким садржајима – каже Томашевић.

Без помоћи Машинског, Грађевинског и Архитектонског факултета не би могли да се спроведу испити на првој години, где има 800 до 1.000 студената, јер је у склопу зграде ЕТФ-а тај простор одређен за 350 академаца.

– Успоставили смо наставу на даљину одмах првог јутра након увођења ванредног стања, врло брзо смо оспособили платформе, поготово на нижим годинама студија, а одређен део наставе, који може да се уз епидемиолошке мере спроводи у просторијама, дозвољавамо да се врши уживо. Такође, лабораторијске вежбе се врше у мањим групама, сва испитивања која доносе поене врше се у просторијама факултета, да се не би угрозио квалитет диплома – објашњава саговорник Танјуга.

На питање колико је пракса факултета усклађена с тржиштем рада Томашевић каже да је развој у области технике и рачунарства изузетно буран, али да факултет улаже напоре да ажурира своје знање и курсеве које предаје.

– То је велики напор у струци, студенти добијају способност да уче, они иду у иностранство и та тржишта траже нове кадрове, посебно у области ИТ. Факултет се прилагођава тржишту рада колико може и у томе нам помажу партнери из привреде, компаније које доприносе опремањем лабораторијске опреме и разним донацијама које усавршавају услове извођења разних курсева – додаје декан ЕТФ-а и истиче партнерство са домаћим компанијама, као и континуитет успеха у конкурисању за пројекте Фонда за науку, те сарадњу с реномираним институцијама кроз пројекат „Хоризон”, намењен истраживању и иновацијама.

Раде на максимуму

ЕТФ је годинама на акредитационом максимуму од 720 студената, 540 на студијском програму електротехнике и рачунарства и 180 на софтверском инжењерству, а јави се нешто више од 1.100 ученика, што је, додаје Томашевић, устаљена тенденција у последњих четири-пет година. Оно што је, међутим, велики изазов за ЕТФ је интернационализација факултета која није далеко одмакла.

– Факултет има програме међународне размене где страни студенти долазе и проводе одређено време на факултету, које је сада, услед епидемије, смањено. Имамо студенте на постдипломским студијама на енглеском језику, али њихов број није велики јер за то не постоје ни логистичке околности. Они би морали да буду примљени у кампусе, за то би требало одвојити посебну квоту и да се смањи број студената на српском језику – објашњава Томашевић.