Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Продао сам душу за шаку долара у Аустралији

Одем у манастир да се исповедим, а архимандрит, мој пријатељ, објасни ми да није грех што сам продао слику која је била испуњена паганским духовима, а не хришћанским, да је боље што сам је продао и да ће ми Бог сигурно опростити похлепу. Можда ми Бог опрости, али ја себи опростити нећу.
Фото Пиксабеј

Мој познаник Абориџин Боб много пута ми је предлагао да за неки викенд одем са њим у његово родно село. Посаветовао сам се са пар пријатеља да ли је то лудост или можда опасност, али кад су ме сви уверили да то може да буде врло занимљиво одлучим да се упустим у ту авантуру.

Путовање старом „тојотом” трајало је добрих шест сати. Поред инсистирања домаћина да спавам у његовој сеоској колиби одлучио сам се да будем две ноћи у малом хотелу у оближњем градићу.

Село, односно десетак разбацаних колиба је деловало као изгубљено у времену.

Главни утисак су многобројна деца која трчала унаоколо и играла се, док они старији седели испред колиба. Сви они су носиоци неких социјалних помоћи, а пиво је дефинитивно доминантни производ који се тамо конзумира. Од хране је специјалитет уловљени гуштер којих има довољно и лако се хватају. Пријатељ ми је предложио, кад сам већ тамо, да обавезно купим и слику од локалне уметнице која је позната и цењена.

Тако одосмо да колибе старе Абориџанке да купим слику, међутим слика није било на продају јер је све продала, а ништа није насликала пар дана, јер није имала снове. Наиме, правило код сликара Абориџана је да искључиво сликају снове. Срећом или несрећом сутрадан ме пријатељ обавештава да је сликарка синоћ имала сан, тако да ће данас да слика.

(ЕПА ЕФЕ - Б.Д.М.)


Одлазимо поново на исто место и имао сам изузетну прилику да гледам како Абориџинка ствара. Платно по мало и неправилног облика, али ипак личи на правоугаоник је на земљи. Са стране је упаљена ватра која јако дими на све стране, а она у заносу, трансу, набада штапиће у боје и слика тачкицама по платну. Нешто само мумла или можда и пева.  Онај дим има неки чудан мирис и удара у главу.
После пар сати слика је готова. Изгледа ми чудно, кенгур у небу међу облацима. Боб ми каже да платим пет стотина долара.

Мени то изгледа јако скупо, али да се не брукам одлучим да ипак купим, видим да ме израдише ови Абориџини, али тако ми и
треба.

Док смо се возили натраг чујем причу о уметници. Она је наводно позната и слике су јој у многим галеријама, а све паре шаље деци
у Сиднеј. Мој комшија и пријатељ чврсто верује да је она од духа одабрана и да има натприродних моћи, а да њене слике имају моћ, да је дух у њима.

(ЕПА ЕФЕ - Е.Д.)

Одлучио сам се да платно окачим у спаваћој соби. Ваљда под утицајем приче имао сам утисак да слика некако зрачи и неком енергијом пуни простор. Те сулуде мисли сам чувао само за себе, а онда ми је ћерка, тада девојчица, рекла да јој се увек кад погледа слику чини да кенгур
лети кроз облаке и да она види како се креће.

Под утицајем свега имао сам осећај увек кад уђем у собу као слике дуне неки благи топли ветрић, није то неко чудо него сугестија чини своје.

Једнога тужног дана у посети ми је био пријатељ који се по мало разуме у абориџанску уметност и рекао ми је да ако је стварно ауторка позната могао бих лепе паре да добијем за слику. Назовем галерију, објасним ситуацију, а они ми кажу да сликам платно и пошаљем им, па ће онда моћи да ми приближно одреде вредност.  

Урадим то исто са још једном галеријом за сваки случај. Брзо ми стижу процене, једна две, друга чак три хиљаде долара. Зовнем овог скупљег, а он каже да ипак прво мора уживо да види слику да потврди вредност. Дође ми тако тај продавац и успем чак да добијем још петсто долара. Лепе паре, одмах сам деци покуповао лаптопове и мобилне, остало је пара и за трошак.

(ЕПА ЕФЕ - Б.Д.М)

После недељу дана одем у манастир да се исповедим архимандриту, мом добром пријатељу и духовнику. Испричам му причу и додам да се осећам кривим што сам слику продао, па му неспретно упоредим себе са Јудом који је продао Христа за двадесет сребрњака.

Што би рекли у мом Београду, пукнем ту пред њим. Кажем му да смо ми сви, а ја сигурно, продали душу за проклете паре. Много сам пута у животу грешио, као ваљда и сви, никог без греха нема, али сам осећао да ми је ова продаја највећи грех до сада.

Старешина манастира ми смирено објасни да то није грех јер је слика била испуњена паганским духовима, а не хришћанским и да је и боље што сам је продао и да ће ми Бог сигурно опростити грех, а кога по њему није ни било.

Можда ми Бог опрости, али ја себи опростити нећу.


Предраг Вучинић, Мелбурн

 

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика  

 

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Dobr avam t aAustralija...postena drzava.
Mudrac
Добро је да смо ми поштени
Mitja Ribičič
Aboridžini su pogrdan naziv za Australijske domoroce. Izveden od AbOriginal, u prevodu, neoriginali, od strane onih koji su im oteli zemlju i porobili ih. Svakako ima veze sa rasizmom.
Mudrac
Нетачно! Абориџин потиче од латинске речи ab origine а што значи од почетка, односно домородци. Ипак нису "неоргинални", али Абориџани овај назив схватају у великој већини као погрдни, нарочито сленг скраћенцу "Аби". Део Абориџина са острава Торес су се судски побунили за назив Абориџини тако да се они званично у аустралијској администрацији сада зову "Становници Торес острва" ...
Luj Adamic
Nesto slicno kao u Srbiji kad Rome zovu Ciganima. Cak kad Srbin hoce da uvredi nekog svog on mu kaze da je Cigan.
Mudrac
Vidim da je ova lepa priča najčitaniji tekst u Politici. Zaključak: prezasitio se narod ubistava, afera, stranačkih prepucavanja ... Objavljujte zato češće priče, reportaže ili komentare o običnim ljudima, svakodnevnim tugama i radostima, to nam u ovim vremenima treba. A dijaspora je, što bi Makedonci rekli, tuga golema ...
alisa
sve je bas lepo, volela bih da sam i ja imala priliku da posetim aboridzansko selo. Kraj je malo cudan, ne razumem takvu uskogrudost "duhovnog" coveka. Potrebno je razumeti i ceniti druge ljude i druge vere ili nevere.
Slobodan Markovic
Nisi prodao dusu, nego Veru za veceru.
Dragan Ninkovic
Не слажем се. Продаја Вере, а која се нажалост код нас често дешава је много озбиљнији грех, а продаја "душе" нам дође нешто као свакодневно, дотле смо ми одавно стигли!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.