Понедељак, 16.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У теретану и са дијабетесом

Иако већина лекара своје пацијенте саветују да забораве на озбиљну физичку активност, за браћу Душана и Стојана Рајића то је само мит и препрека за здрав живот
(Фото: Лука Шарац)

Контроверзу да дијабетес и теретана никако не иду заједно личним примером срушио је Београђанин Душан Рајић. Петнаест година пошто је сазнао да болује од дијабетеса не само што редовно тренира већ су он и брат Стојан једини тренери на тлу бивше Југославије који раде с особама оболим од ове болести. Није реч о некаквом хиру или пркосу. Потврда озбиљности њиховог рада је чињеница да су предавачи на докторским студијама на Медицинском факултету у Београду, као и да су део тима ХИСПА центара за превенцију хипертензије, инфаркта и шлога. Уз то, председница Италијанског борда ендокринолога Ана Марика Колао прогласила их је експертима за дијабетес.

– Ништа што радимо не радимо напамет, већ је све спој научних сазнања и праксе. Чињеница да и сам живим с дијабетесом даје посебан легитимитет читавој причи. Наша мисија је да и младима и старијима покажемо да је дијабетес савладива препрека и да их научимо на који начин квалитетно да живе – прича за „Политику” Душан Рајић.

Свесни да многи лекари своје пацијенте саветују да забораве на озбиљно бављење спортом и упућују тек на лагане шетње, многи с неповерењем гледају на прилично захтевне тренинге. Зато су браћа Рајић основала удружење „Дијабетес револуција”, путем којег руше митове о овој болести, али и спроводе бројне хуманитарне акције како би побољшали положај дијабетичара. На истоименој фејсбук и инстаграм страници, коју прати више од 60.000 људи, увек су спремни да уделе бесплатан савет.

– Реч је о једној комплексној болести која захтева редовну контролу нивоа шећера, количине угљених хидрата, интензитета и облика физичке активности. Зато се тренинзи особа с дијабетесом разликују, највише у томе што мора да се прати ниво шећера током читавог тренинга. Све време смо уз њих, надзиремо их и пратимо. Врло је важно да те људе охрабримо, јер у свему што раде имају још једног противника – дијабетес – истиче Стојан Рајић, који је, иако не болује од дијабетеса, брату највећа подршка.

Уместо о „тихом убици”, браћа Рајић о дијабетесу причају као о „идеалној болести”, јер тера људе да живе здраво. Коме ће ова болест бити пријатељ, а коме непријатељ зависи од редовних лекарских прегледа, здравих животних навика, али и од познавања своје болести.

– Дијабетес је подмукао јер у почетку не боли, али ако се занемари може да остави озбиљне последице – упозоравају наши саговорници шта је замка ове болести и због чега многи занемаре своју дијагнозу.

Последњи статистички подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” кажу да у Србији живи око 770.000 људи с дијабетесом, а процене су да још око 330.000 уопште не зна да има ову болест. Више од 35.000 њих има дијабетес типа 1, који се најчешће јавља код млађих особа, док остали ову болест добију као последицу стреса и лоших животних навика. Ови подаци, каже Душан, указују да се мора радити на превентиви.

– Последице коштају много више неге превентива, и појединца и државу. Због тога толико инсистирамо на томе да људи буду активни. Оно што је, такође, велики проблем, а не зависи од личне, већ од воље власти, јесте недовољан број трака и сензора за континуирано мерење шећера који се обезбеђују о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање. Многи немају новца да приуште довољну количину трака и то се одрази тако што, током одређеног периода лоше контроле болести, неки остану без ноге или вида. Ако то решимо, сву су на добитку – људи ће бити здравији, а државни буџет богатији јер последице лечења компликација насталих од дијабетеса коштају неупоредиво више од превенција болести – апелује Душан, чија револуција не престаје.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.