У теретану и са дијабетесом

Контроверзу да дијабетес и теретана никако не иду заједно личним примером срушио је Београђанин Душан Рајић. Петнаест година пошто је сазнао да болује од дијабетеса не само што редовно тренира већ су он и брат Стојан једини тренери на тлу бивше Југославије који раде с особама оболим од ове болести. Није реч о некаквом хиру или пркосу. Потврда озбиљности њиховог рада је чињеница да су предавачи на докторским студијама на Медицинском факултету у Београду, као и да су део тима ХИСПА центара за превенцију хипертензије, инфаркта и шлога. Уз то, председница Италијанског борда ендокринолога Ана Марика Колао прогласила их је експертима за дијабетес.

– Ништа што радимо не радимо напамет, већ је све спој научних сазнања и праксе. Чињеница да и сам живим с дијабетесом даје посебан легитимитет читавој причи. Наша мисија је да и младима и старијима покажемо да је дијабетес савладива препрека и да их научимо на који начин квалитетно да живе – прича за „Политику” Душан Рајић.

Свесни да многи лекари своје пацијенте саветују да забораве на озбиљно бављење спортом и упућују тек на лагане шетње, многи с неповерењем гледају на прилично захтевне тренинге. Зато су браћа Рајић основала удружење „Дијабетес револуција”, путем којег руше митове о овој болести, али и спроводе бројне хуманитарне акције како би побољшали положај дијабетичара. На истоименој фејсбук и инстаграм страници, коју прати више од 60.000 људи, увек су спремни да уделе бесплатан савет.

– Реч је о једној комплексној болести која захтева редовну контролу нивоа шећера, количине угљених хидрата, интензитета и облика физичке активности. Зато се тренинзи особа с дијабетесом разликују, највише у томе што мора да се прати ниво шећера током читавог тренинга. Све време смо уз њих, надзиремо их и пратимо. Врло је важно да те људе охрабримо, јер у свему што раде имају још једног противника – дијабетес – истиче Стојан Рајић, који је, иако не болује од дијабетеса, брату највећа подршка.

Уместо о „тихом убици”, браћа Рајић о дијабетесу причају као о „идеалној болести”, јер тера људе да живе здраво. Коме ће ова болест бити пријатељ, а коме непријатељ зависи од редовних лекарских прегледа, здравих животних навика, али и од познавања своје болести.

– Дијабетес је подмукао јер у почетку не боли, али ако се занемари може да остави озбиљне последице – упозоравају наши саговорници шта је замка ове болести и због чега многи занемаре своју дијагнозу.

Последњи статистички подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” кажу да у Србији живи око 770.000 људи с дијабетесом, а процене су да још око 330.000 уопште не зна да има ову болест. Више од 35.000 њих има дијабетес типа 1, који се најчешће јавља код млађих особа, док остали ову болест добију као последицу стреса и лоших животних навика. Ови подаци, каже Душан, указују да се мора радити на превентиви.

– Последице коштају много више неге превентива, и појединца и државу. Због тога толико инсистирамо на томе да људи буду активни. Оно што је, такође, велики проблем, а не зависи од личне, већ од воље власти, јесте недовољан број трака и сензора за континуирано мерење шећера који се обезбеђују о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање. Многи немају новца да приуште довољну количину трака и то се одрази тако што, током одређеног периода лоше контроле болести, неки остану без ноге или вида. Ако то решимо, сву су на добитку – људи ће бити здравији, а државни буџет богатији јер последице лечења компликација насталих од дијабетеса коштају неупоредиво више од превенција болести – апелује Душан, чија револуција не престаје.