Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КО ТО ТАМО ПРЕВОДИ

Лекција из скрушености

Стара је истина да преводилац пре свега треба добро да познаје свој језик, а тек кад почнемо да преводимо, схватимо каква су ограничења нашег властитог језика
Потпис: Марко Чудић: Није „шта”, него „како” (Фото: лична архива

Одрастао сам у двојезичној породици, двојезичном окружењу. Деловаће невероватно, али идеја да се први пут латим књижевног превођења пала ми је на памет кад сам имао једанаест година. У то време био сам опседнут природом, животињама (та опсесија ме, на срећу, ни до данас није напустила), па ми је пала на памет идеја да моје једнојезичне вршњаке покушам да упознам с неким причама Иштвана Фекетеа, омладинског писца и ловца који је – можда то звучи парадоксално – волео животиње и о њима исписао хиљаде страница (био је нешто као „мађарски Тургењев”). Сео сам за писаћи сто и кренуо да графитном оловком у неку свеску уписујем превод. Тај превод није сачуван, али могу мислити нашта је личио...

Јер двојезичност, сама по себи, није довољан предуслов за књижевно превођење. Стара је истина да преводилац пре свега треба добро да познаје свој језик, то јест језик на који преводи (мада није на одмет и одлично познаваље финеса језика оригинала, да не буде забуне). Тек кад почнемо да преводимо схватимо каква су ограничења нашег властитог језика. Постоје људи који мисле да је управо њихов језик најбогатији, најразноврснији, најмилозвучнији. Е па, чикам све те „језичке патриоте”, а каткад богами и „језичке шовинисте” да седну за компијутер/лаптоп и покушају да на тај свој тобоже супериорни језик преведу фрагмент било ког текста који има неку књижевну, естетску вредност. Сам (често мучан) процес превођења биће таквим људима најбоља лекција из скромности и понизности, скрушености пред оригиналом. И спознаје колико су велика, често непремостива ограничења тог њиховог „најбогатијег” језика. Јер и то је још једна прастара истина, вредност било ког уметничког дела, па тако и књижевног, не лежи у ономе „шта” већ у ономе „како”. Све приче су већ одавно, као што знамо, испричане, а ако и нису, шаблони су исти или слични. Оно што нас сваки пут привуче неком тексту јесте мајсторство, начин на који је прича испричана, језичка вештина, ритам, особени, само за тог аутора карактеристичан стил који нас увлачи попут вртлога у дело...

Преводим ево већ више од две деценије с мађарског на српски, дакле с једног такозваног малог језика на други. За то време, научио сам неколико занатских, али и животних лекција. Једна од њих односи се и на поштовање еснафске традиције, на свест о томе шта су нам у аманет оставили претходници. У тренутку кад млади и надобудни закорачимо у поље књижевног превођења, морамо бити свесни својих великих претходника – у случају ове мађарско-српске релације, стваралаца попут Светислава Стефановића, Данила Киша, Александра Тишме, Јудите Шалго, Еугена Вербера, Ивана Ивањија, Саве Бабића, Арпада Вицка (извињавам се свима који овде нису поменути) – и морамо покушати да не изневеримо стандарде које су они поставили. А то, опет, значи и бити свестан властитих ограничења и не прихватати се задатака који превазилазе наше моћи.

* Аутор је ванредни професор Филолошког факултета у Београду, члан Управног одбора УКПС и наш истакнути преводилац с мађарског

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sascha Bakker
Reče jedan profesor, najveći probleme u prevođenju su mu stvarale ribe i mlečni proizvodi. Dok se nije dosetio da svaku, u narodu manje poznatu ribu, prevede sa deverika. Pitala sam jednog pecaroša koja je razlika između deverike i kesege, a on mi reče, pa to uopšte nije isto. Lep odgovor. Onda pogledam kako se kaže na mađarskom, kad ono, na mađarskom se kaže dévérkeszeg.
Pantelija
Vrlo lep tekst. Hvala!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.