Такмичење је психолошка игра у којој сте себи противник

Наступи у домовини су посебни. Колико год се трудио да будем професионалан у приступу свим концертима, изузетно сам надахнут када видим драге људе у публици и када свирам у просторима, које сам откривао као дете, и у којима сам маштао да ћу једног дана свирати, истиче Иван Башић, успешни пијаниста са тренутним местом боравка у Швајцарској. Млади музичар је крајем новембра прошле године на Коларцу одржао концерт, после две године паузе, која је уследила због пандемије. А позив за гостовање од професора Љубише Јовановића, да наступи на БУНТ фестивалу га је посебно дирнуо. Као истакнути српски пијаниста млађе генерације иза себе има награде освојене на међународним конкурсима у Риму, Порту, Радовљици, Београду. У претходном периоду наступао је у Европи, северној Африци и Азији, док је у Србији гостовао на свим значајним фестивалима.

Башић је рођен 1996. у Београду, а клавир је почео да свира са седам година. На престоничком Факултету музичке уметности студирао је у класи Невене Поповић, Владимира Цвијића и Владимира Милошевића. Последње три године се усавршава у Цириху са истакнутим пијанистом Константином Шербаковим, где је завршио мастер студије 2019. Учествовао је на курсевима Жака Рувијеа, Бориса Петрушанског, Стивена Бишопа-Ковачевића и Игора Лазка. Премијерно је изводио дела Александра С. Вујића, Предрага Репанића, Игора Јаћимовића, Дамјана Јовичина, Мире Милосављевић и других композитора.

Непосредно пред долазак у нашу престоницу постали сте лауреат такмичења у Риму. У каквој атмосфери је протекао овај конкурс и да ли вас такмичења мотивишу?

Млади музичари највише напредују када се припремају за конкурсе. То је стресна ситуација у којој је заиста важно да је свака нота на свом месту, у оквиру убедљиве и искрене интерпретације, и тај фокус најбоље припрема за каријеру у којој се не прашта много. Главни део рада се дешаваа пред пут, док је само такмичење заправо психолошка игра у којој сте сами себи највећи противник – битно је одржати концентрацију, мир и фокус на свом свирању. Конкурс у Риму је био леп, јер атмосфера није као на гладијаторским играма где ће само један преживети већ имате утисак да сте вредни пажње и нечијег времена.

Прошле године сте у Швајцарској, где живите и усавршавате се, добили признање, реците нам нешто о њему.

У фебруару 2021. сам, као добитник награде „Кифер Хаблицел” одабран за једног од водећег младих музичара у Швајцарској. То је изузетно лепо признање које отвара многа врата у овој земљи, и то не само током једне сезоне. Захваљујући овој награди, наступао сам на чувеним фестивалима у Давосу и Гштаду, а већ имам планиране концерте и током 2022.

По чему можете да поредите период студирања у Београду и усавршавања у Швајцарској? Како сте се привикли на нову средину и начин живота, како се тамо ради са талентованим музичарима?

Услови у којима се студира у Швајцарској су објективно бољи, што је последица јаче економије и значајно већег улагања у културу и образовање. С друге стране, добру стартну позицију на усавршавању у Цириху ми је управо омогућило квалитетно и темељно образовање у Београду – професори су били прилично изненађени „колико су очито добро школовани пијанисти у Србији”. На личном плану, промена је била велика и требало ми је времена да се навикнем на нови начин живота. Међутим, верујем да сам напредовао брзо у професионалном делу, кроз рад са ментором, сусрет са различитим културама и кроз прилике које су ми се пружале. Верујем да је прелазак из студентског у професионални живот боље регулисан у Швајцарској него у Србији, млади уметници се сматрају професионалцима, уз поштовање али и одговорности које уз то иду, сматрам да би то могло бити боље у Србији.

Какви су вам циљеви у овој животној фази, шта вас инспирише, какав уметнички пут прижељкујете у будућности?

После доста година студија и континуираног рада са менторима, у последњих пар месеци радим пре свега сам и верујем да је то прва права станица у уметничком животу једног музичара. Свестан сам да то носи и опасности, међутим у једном тренутку је неопходно почети и врло сам узбуђен да видим куда ме тај пут води. Желим да, попут глумца, откријем нове нијансе своје личности и израза, и да се опробам у репертоару који ми је изазован, а који до сада нисам често посећивао, попут Шумана, Брамса, Месијана и Шостаковича.Током следеће године свираћу на фестивалима у Порту, Цириху и у швајцарским Алпима, а надам се да ће ситуација дозволити да путујем за Америку на пролеће. За крај јуна имам планирану малу турнеју по Швајцарској са оркестром, где ћу свирати Први концерт Чајковског у бе-молу.