Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТРАНА

Европа тражи – себе

Захтеви за другачији однос НАТО-а и европских савезника све су гласнији (Фото:: EPA-EFE/Toms Kalnins)

Повлачење Велике Британије из ЕУ свакако је највећа међународно-политичка промена која се збила на просторима Старог континента током протеклих 365 дана. Међутим, рекло би се да је поменути потез био практично неизбежан у ситуацији када су на европским просторима поново почели да се сукобљавају интереси кључних држава, једнако економски као и војностратешки.

Сврставање Британаца под окриље САД (мада би неки то могли да протумаче и као сврставање САД под окриље Лондона), показало је да су и ЕУ и НАТО далеко крхкији него што су надлежни у Бриселу били спремни то да прихвате. Или су се поменути пројекти временом, једноставно, исцрпели и почели да показују и другу, по оне који су у њих укључени, много неповољнију страну.

Укратко, захтеви за промене све су гласнији и долазе из све релевантнијих средина. Жан-Лик Меленшон, француски левичар и могући кандидат за будућег председника, чврсто верује да би његова земља требало под хитно да се повуче из НАТО-а и оствари чвршћу сарадњу с Русијом.

„Залажем се за излазак из НАТО-а”, изјавио је он. „Морамо да спустимо лопту. Ако напустимо алијансу, избећи ћемо увлачење у логику ’хладног рата’, коју Американци промовишу у односу на Русију и Кину. Москва је наш партнер и не слажем се с претварањем ње у противника. Увукли смо 10 источних земаља у НАТО, а то представља директну претњу Русији. Посебно након инсталирања антиракетног система у Пољској.”

Слични гласови стижу и из Немачке, где новоизабрани канцелар Олаф Шолц отворено изјављује да односе с Русијом сматра приоритетним у вођењу спољне политике своје земље, и у том смислу најављује „нови, квалитетан почетак”.

Ваља напоменути и да је британским одласком из ЕУ највећи део одговорности за безбедност на нашем континенту, и поред опстанка западног војног савеза, пао управо на Француску и Немачку. А они који воде, или ће тек водити, две поменуте земље не крију да на евентуално иницирање неког новог „хладног рата” гледају као на почетак пропасти која би Европу и њене житеље бацила десетине година уназад, у време „гвоздених завеса” и „берлинских зидова”.

Објективно, истинских разлога за нова дељења данас нема. Свет се отворио, међународне комуникације далеко превазилазе ситуације погодне за стварање пактова по угледу на некадашње, технологија је прескочила све државне границе, милиони миграната кренули су у потрагу за просторима на којима ће човечније да живе, идеологија се претворила тек у још једну тему тумача прохујалих времена.

У таквим околностима упорна настојања Вашингтона да западном војном савезу прикључи Украјину, па и Грузију и Молдавију, делују у најмању руку као повратак лошијим временима европске прошлости. А да је тај повратак врло могућ, сведоче и недавни догађаји у земљи Володимира Зеленског, у којима је по ко зна који пут слављен део украјинске прошлости везане за нацистичког колаборационисту Степана Бандеру и трагедију Другог светског рата.

Европљани жељни просперитета свесни су да овакви инциденти за циљ имају стварање атмосфере у којој би сваки позив на истинско заједништво на континенту био у старту дезавуисан. Тога су свесни и са западне стране Атлантика. Међутим, недостатак правих идеја о томе како би у 21. веку требало да функционише међународна заједница приморава их да се држе метода коришћених у епохи која је Америци омогућила да се наметне као искључиви глобални лидер.

Стицајем околности Француска и Немачка, чести опоненти и земље од којих је током историје у Европи много тога зависило, доспеле су у ситуацију да забораве све међусобне размирице и на себе преузму бригу о заједничком опстанку, али и о опстанку многобројних континенталних суседа. Посебно оних који су вековима били под утицајем Русије, било као царевине било као совјетске империје.

Управо тај утицај дуго је био ослабљен, па чак и дезавуисан, захваљујући европској политици САД у другој половини прошлог века. Данас као да се све полако враћа у старе оквире и велики играчи поново преузимају некадашње улоге са основном идејом да се полако извуку испод покровитељства прекоокеанског газде. Понижење које је доживела Француска оставши без „подморничког посла”, већ уговореног са Аустралијом, као и ометање пуштања у погон гасовода „Северни ток 2”, кључног за Немачку, просто је усмерило две земље једну на другу.

Јасно је да би претварање Украјине у ново бојиште и те како утицало и на економије и на безбедност на европском простору. А ту безбедност одувек су одређивали односи између Француске и Немачке. Свест о томе, као и о крхкости актуелног поретка на континенту, као да је коначно пренула надлежне у Паризу и Берлину.

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kvin
Teziste natoa (ciji je glavni cilj oduvek bio da drzi Ruse van evrope a Amere u Evropi a u reziji Londona) je prebaceno istocno od stare linije gvozdene zavese i Britanci su tu nasli svoju ulogu u Evropi a po svom izlasku iz EU. Interesantna je ta opaska o stavljanju SAD pod okrilje Londona mada je vise verovatno da se Amerika zbog mogucnosti gradjanskog rata (izbori im postaju sve neuroticniji) stavi opet pod okrilje Britanske krune.
zlatko
Odlicno poznajem Ukrainu iz famliarnih veza . 70 % narod Ukraine nece pucati u Matuskinog Vojnika . Odavno bi Kiev i USA odlucili bi da totalno Stave celu Ukrainu i to arogantno ignorisanje Rusije pod USA kontrolom . Problem je vise kompleksan ,nego sto politicari prezentiraju News Mediji . Kijev najvise strahuju od Gragjanskog Rata. .Jos tacno niko nezna gde stoji Ukrainska Armija , a i narod Ukraine !
Kao uvek
@sivo* To je Vaš lični doživljaj.
сивошевић
@славко. Руска војска није страна за Украјинце
Прикажи још одговора
Robert
U suštini se slažem sa autorom. Prilično dobra parcijalna analiza. Da bi postala globalna, fali Kina. Svi ćutimo, ali znamo pitanje za milionče: Šta bi moglo biti, kada se otvori istočni (RF) ili pacifički (SAD) front?
Predrag
Lep sastav.
Zoran
Brzo cete naci sebe. U Americi 30 godina rada i mozes u penziju kad hoces ili bar 10 godina rada i 60 godina starosti. U Nemackoj drug ne moze u penziju jer nema odredjene godine, bez obzira na radni staz. Nema vece nepravde nago u socijalnim drzavama.
Vladimir M
Imaćeš penziju u Smerici ako ti nije propao penzioni fond!
borivoj m
@Zoran A bilo koja bolest i zvrsis na ulici. Juce videh dokumentarac o beskucnicima u USA. Prihodi sa "food stamps" oko 1500 dolara po osobi a zavrse na ulici u kutiji. U Nemackoj sa tim iznosom prezivis ljudski, u Srbiji si bogat covek! Socijalna drzava tretira stanovnike kao malu decu (mnogi odrasli se tako i ponasaju) , a USA, naprotiv, svako za sebe, pa kako se ko snadje. Ne znam bas koje je gore ili bolje!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.