Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Психотерапија помаже у лечењу гојазности

Људи са већим вишком килограма имају психолошке последице попут депресивности, поремећаја исхране, анксиозности, проблема са самопоуздањем и самовредновањем…
(Unsplash)

Из године у годину гојазност постаје све већи проблем у Србији. У нашој земљи 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, било је 40,5 одсто нормално ухрањених особа старијих од 15 година, док је више од половине (57,1 одсто) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3 одсто) и гојазно (20,8 одсто).

Како истиче примаријус др Марија Ђуровић, психијатар и супспецијалиста психотерапије Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић“, гојазном се сматра особа са телесном масом већом од 20 одсто од горње границе за године и пол. Прецизнија дефиниција би подразумевала мерење процента телесне масти или одређивање индекса телесне масе, па се гојазност дефинише у стањима када је телесна маст већа од 25 одсто за жене и 30 одсто за мушкарце. Према дефиницији Светске здравствене организације, нормално ухрањеним се сматрају особе чији се индекс телесне масе налази у опсегу од 18,5 до 24,9, док вредности од 25 и више указују на прекомерну ухрањеност и то предгојазност уколико се он налази у вредностима од 25 до 29,9, и гојазност када износи више од 30.

Др Марија Ђуровић (Фото: лична архива)

– Последице гојазности могу бити медицинске, психолошке, социокултуролошке. Она може бити увод у многе телесне болести попут дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних обољења, карцинома. Такозвана висцерална гојазност је повезана са већим ризиком настанка ових болести, док је периферна повезана са „проширеним“ венама и мускуло-скелетним проблемима. Психолошке последице гојазности су депресивност, покушаји суицида и суицид, поремећаји исхране, анксиозност, проблеми са самопоуздањем и самовредновањем, злоупотреба психоактивних супстанци, повлачење у себе. Што се тиче социокултуролошких последица, сведоци смо дискриминације гојазних људи што се посебно односи на женску популацију. На пример, гојазне особе имају веће проблеме у налажењу посла – истиче др Ђуровић.

Наша саговорница напомиње да проблеми настали у првој години живота (орална фаза психосексуалног развоја) могу довести до „оралне фиксације“ што значи да ће ове особе у стресним периодима прибегавати задовољству као што је пушење цигарета, сисање палца, конзумирање алкохола и прекомерно једење. Неке бебе су захтевније, тешко толеришу фрустрацију коју осећају када им храна „не дође“ баш када то желе. С друге стране, до тешкоћа долази због дефицита или болести мајке, када она није у стању да адекватно препозна потребе детета, већ на сваки плач детету нуди храну.

– Као резултат, дете нема капацитет да препозна своје емоције и да одговори на њих адекватно. Гојазна особа нема способност да се умири сама, јер није стекла унутрашње капацитете који би нормално ојачали его и његове функције. Преједање се може посматрати као неприлагођен облик самолечења кроз покушај да се смање болни афекти и да се поврати осећај благостања коришћењем хране као симболичког представљања мајчиних умирујућих функција. Преједање може указивати на читав спектар осећања: бес и мржњу, жељу за недостижном љубављу, покушај замене сексуалног задовољства, зависност од родитеља или непријатељско одбацивање – наводи др Ђуровић.

Гојазност је стање које често датира од детињства и резултат је сложене интеракције између развојних искустава и генетски детерминисаних биолошких процеса, напомиње психијатар. Гојазне особе започињу редукционе дијете под притиском околине или под унутрашњим притиском, не ретко без претходно дефинисане одлуке, чврсте воље, плана мршављења и психолошке подршке. За особу која већи део свог живота прекомерно једе, јасно је да ће редукциона дијета бити извор стреса. Свака редукција хране води у преједање па тако ове особе улазе у зачарани круг из кога је тешко изаћи без адекватне стручне помоћи.

– Лечење је мултидисциплинарно. Прво је неопходно обавити преглед особе како би се установило њено здравствено стање. Кориговање дотадашњег начина исхране је неопходно од стране нутиционисте. Саветује се и физичка активност у складу са могућностима. Код особа са индексом телесне масе већим од 30, постоји индикација за увођење лекова. Они делују тако да долази до смањења апетита, повећања осећаја ситости, спречавања ресорпције масти, успоравања пражњења желудца. Лекове прописују специјалиста психијатар или ендокринолог. Никако не смеју да се узимају на своју руку. Психотерапија је важан део лечења.  Психотерапијски приступ може бити од једноставног саветовања у вези начина исхране и супортативних метода, до дубинских психотерапијских метода које трагају за узроком гојазности. На пример, психоаналитичка психотерапија се фокусира на проблеме у раном развоју личности и по правилу је дуготрајан процес. У најтежим облицима гојазности неопходно је размотрити и хирушко лечење – додаје др Ђуровић.

Преједање без осећаја глади је једна од карактеристика понашања гојазних. Многи гојазни пацијенти често пријављују осећање туге, празнине, неиспуњености, усамљености, која умирују и привремено умањују уносом хране. Давне 1957. уочено је 27 афективних фактора који су у значајној корелацији са преједањем, па самим тим и са гојазношћу: анксиозност, бес, кривица, стид, депресија, самокажњавање, самонаграђивање, несигурност, пркос, осећај невољености... Емотивно преједање је опасно јер уколико се не лечи основи узрок емотивног преједања, проблеми остају, а гојазност је озбиљнија. Последице су интензивирање психијатријских симптома али и телесних болести што особу уводи у зачарани круг из кога се тешко излази, напомиње др Ђуровић.

На жалост, и деца имају проблем са вишком килограма. Резултати студије о дечијој гојазности, спроведене у Србији 2015. године од стране Медицинског факултета у Београду, показују да је 23,1 одсто деце има  прекомерну тежину, а 6,9 одсто сматра се гојазним. Деца се често хране неадекватно и нездраво, једу „брзу храну“, а родитељи често немају времена да им припреме оброке.

– Када се појави проблем гојазности уводе се дијете, намећу „здрави“ режими исхране. С друге стране, има родитеља који подржавају дете када „добро једе” и када је гојазно јер се подразумева да ће тако бити здраво. Такав став је погрешан. Здраво дете је оно које се храни квалитетном храном, које је уоброчено, са телесном масом у границама рефернетних вредности за узраст и висину – закључила је др Ђуровић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Dozet
Pogledajmo oko sebe i prebrojimo ljude, kojima je nakon gojaznosti uspelo da trajno izgube težinu. Broj je zabrinjavajuće mali. Pričamo o kalorijama, o stresu o probranoj hrani... ali nikako ne volimo priču o vagi. Pre nego što odete na spavanje izmerite težinu...ako nije gde treba da bude, jaknu na ledja i na trčanje, hodanje, čučnjeve (šta već možete). Ako taj metod radi za sve sportiste sveta, radi i za običan narod. ... i nema filozofije i prevare.
Iz Britanije
Današnja ishrana puna šećera je problem a ne nekretanje koje je u drugom planu, bilo da je šećer sukroza, fruktoza, glukoza, prerađeni ugljeni hidrati, odnosno pšenična, kukuruzna brašna i skrob. Povećan unos šećera povećava lučenje insulina, "hormona gojenja" koji nepotrebni višak šećera pretvara u masti koje telo potom slaže oko organa, pojasa i mišićnih vlakana, time i povećana težina. Promena ishrane i bez kretanja (koje je neophodno) dovodi do uravnoteženja telesne težine.
ММ
Боље измерити ујутру него пред спавање!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.