Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наша деца, јутјубери и инфлуенсери

(Unsplash)

Не познајемо се, ја вас не разумем, ви се играте животом, призивате смрт. Подсмевате се свему и свачему, проповедате иронију и цинизам у односима с одраслима, али и с вршњацима, па и према себи. Зашто, чему то, као да свету није доста разних невоља и катастрофа.

Ви као бајаги све презирете, стидите се љубави која зрачи из ваших очију, претварате се да вам је једино важан секс. Шта је заправо за вас живот, човечност, бити неко и нешто? Уживате у понижавању, вређању, омаловажавању и родитеља и другара. Зашто? Одакле вам та ђаволска спремност да разголићујете тамну страну људске природе?

Разумете ли заиста сами себе, зашто радите то што радите? У чему се састоји смисао живота, пита ли се неко од вас? Ви очито не знате шта радите. И не желите да знате. Јер да знате, зар бисте се играли истрчавањем пред точкове камиона...

За вас, као и за Фројда, „живот не вреди много”. Међутим, не схватате оно што је знао велики психолог: „али то је све што имамо”. За вас „све” као да је – ништа.

Нисте спремни ни најмање да покажете захвалност мајци која вас је донела на свет, родитељима који улажу велики напор да вам створе што боље услове за живот. Не погађају вас ни њихове сузе док гледају ваше лудовање.

Да ли ви то своју немоћ приказујете као моћ, као да знате све и можете све?

Не замерите ми на искрености и отвореном покушају да разумем и себе и вас.

Тек пре неки дан, кад сам у „Политици” прочитао текст „Кад децу васпитавају јутјубери и тиктокери”, и још неке извештаје о самоубиству инфлуенсерке Кристине Ђукић, почео сам интензивније да размишљам о овоме.

Требало би да се запитамо, најозбиљније: Деца која су од колевке до првог разреда расла с игрицама, друштвеним мрежама, мобилним телефоном, да ли су још деца или су постала тиктокери и јутјубери, јер им је „и мама и тата” био Бака Прасе, или неки други инфлуенсер.

Није могуће утврдити којем броју деце, у којем узрасту и којем временском периоду су они замењивали маму, тату и учитеља и колико дубок траг је оставила поменута „замена” у развоју детета. Да ли ћемо упознати своје дете тек кад схватимо шта за њега значе и какве су последице на психички развој оставиле објаве оваквих идола?

Наставници немају умешност и моћ инфлуенсера, они, као и родитељи, ретко бивају у прилици да успоставе нормалне људске односе с децом која као да нису њихова деца.

Стихија времена је поништила старо искуство, мала деца су постала велики проблеми.

„Клинци се бацају пред камионе због лајкова”, „такмиче се ко ће претрчати улицу да их камион не згази док колона возила пролази из оба смера”, „опасно лудило на ’Тиктоку’”, може се прочитати у медијима.

Индустријско-технолошки развој одвојио је децу од одраслих. Оно што нуди интернет прихваћено је као прави, реални свет. Деца су открила правог или лажног себе у мобилном телефону. Виртуелни свет постао је аутентични дечји свет.

У ствари, велики број ученика основних и средњих школа и нису – деца. Они су у правом смислу речи „обраћени” постали тиктокери и јутјубери. Тек у том светлу и као такве ваља их посматрати. Деца као да више и не постоје, наша деца нису наша деца. Она припадају неком или неколицини инфлуенсера и јутјубера.

Егзибиционизам и сексуална симболика представљају основу ове нове (не)нормалности, свуда и у свакој прилици.

Постоје ли добри разлози да се каже: живот је данас нешто друго, промене које се дешавају око нас и у нама, не само са децом, опомињу и прете? Међутим, да бисмо спасли живот, ваља нам спасавати децу. У Новом Саду делује удружење: „Спасимо децу – спасићемо Србију”.

Иако смо далеко од негдашњег морализма „Сви смо криви за све”, могло би се поставити питање: Зашто ни смртни исход насилничког или егзибиционистичког понашања ученика не провоцира савест школских људи и/или Министарства просвете? Сем ако поменута питања не видимо као „Лимунације у селу” Стевана Сремца.

Уосталом, ни живот ни смрт не призивају негдашњи пијетет и поштовање. Ретки одрасли се питају о смислу рађања, живота и умирања, а зашто би деца. Дубоки релативизам и апокалиптичне претње потресају читав свет. Отуда забринути савременици слуте: Ако не спасемо децу, ни Србију нећемо.

Др Исидор Граорац,
Нови Сад

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Неокласични архитекта
Ништа ново под капом небеском се не дешава нити су нове генерације све горе и горе како су још у античко време говорили. Још 1928. године у Краљевини Југославији написан је роман:"Златни младић", који описује тадашњу обесну омладину, затим треба се сетити "златне омладине" из друге Југославије седамдесетих и осамдесетих година 20. века, затим техно (музика) генерација са почетка двехиљадитих, нису данашње генерације ни боље а ни горе од предходних. Само су техничке могућности веће.
Предраг
Slažem se u svemu što ste napisali, i Vi ste u pravu, ali mislim da pitanja postavljate na pogrešnom mestu. Vaša zapažanja se ne odnose samo na decu iz Srbije, već za decu i omladinu celog sveta. To je nova realnost, koja se neće popraviti za naših života. Čovečanstvo je ušlo u nešto što ne može da kontroliše, a internet je postao univerzum sa beskrajnim mogućnostima. Ovaj se problem može rešiti jedino ako bi svi roditelji širom sveta zabranili deci da koriste društvene mreže. A to teško.
aleksandar
smirite se. Svet nece da propadne samo zato sto vama izgleda drukcije nego kad ste vi bili mladi.
Mikica
Очигледно да сте млад човек који не познаје прошли и, нажалост, садашњи дух времена. А употребљавати израз инфлуенсер за неиживљене, провидне и потпуно незреле клинце заражене зарадом по сваку цену, је у најмању руку потпно незнање.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.