Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Серија „Нечиста крв” – освета лоших ђака

Из серије „Нечиста крв” (Фото: This and That Productions)

Одгледали смо и последњу епизоду серије „Нечиста крв”. Недвосмислен утисак: адаптатори сценарија нису били у школи кад је обрађивано дело Боре Станковића.

Замисао да се обједине сва дела овога писца и на основу тога сачини слика живота у Врању пред ослобођење и по ослобођењу од Турака може само са задовољством бити поздрављена.

Шта смо, међутим, добили у овој „адаптацији адаптације” – уз напомену да разумемо да постоје „уметничка слобода”, „уметничко виђење”, „савремени ауторски приступ”?

Прво, Врање са Дивљег запада: дрвени диреци, дрвене куће (исте и код хаџија и код сељака), дрвене ограде и капије; блато или прашина, и неки сфумато који разумеју само творци овога „виђења”. Где је ту град, како су жене у белим чарапама и нанулама на штиклицу могле да одлазе у амам? Ефенди Митина кућа је поред цркве, а у серији око ње само плотови и блато. Затим, Софка распрема кревете налик аустроугарским из Војводине, а Бора пише да Томча склизне с постеље која је прострта по поду (посетите Конак кнегиње Љубице).

Друго, можете мењати редослед догађаја и начин понашања ликова, али не можете мењати дух који боји целокупно дело. Скерлић је рекао – а нико није порекао – да је Борино дело „повест згажених срдаца и промашених живота” – и то, уза све „уметничке слободе”, није смело бити промењено. Уместо овога добили смо гомилу бесних, готово неурачунљивих типова који се дерњају и сваки час потежу пиштоље (отац на кћер – за Бога милога).

Софка, у роману, има обичај да стоји на капији, а стоји тако, и изгледа тако да сви који улицом пролазе сагињу главу, немају храбрости да је у очи погледају јер је то лепота од које се губи дах, која се готово не може поднети. У РТС-овом делу Софка (коју не бисмо ни приметили у шетњи рецимо Кнез-Михаиловом улицом) силази с доксата да пита младог официра зашто је гледа. Еј, Софка! Даље, Софка говори оцу „не могу” и „нећу” суво, као слеђена, у себи готово мртва, а не, као у серији, убалављена од суза.

Газда Марко је, најпре, крупан, а не дебео човек; он хоће да уради оно што је урадио и његов отац кад је њега женио, али сада је друго време, он је на другом месту, и другачије су околности. Марко полази у сопче у које је смештена Софка трећег дана свадбе, он хоће да је узме али и не може да је узме, и остаје пред прагом, шаком закачен за кваку – но не улази, не силује снаху. Крај. Ако величину ове сцене наша гомила драматурга није схватила, већ нам понудила Марково „опа-цупа” – нека мења посао.

Светао лик у серији је Митка. Одлично одигран, бољи кад ћути него кад говори. Међутим, он као да је Доријан Греј: исте године и исти изглед има и као онај који бежи од Реџеповице и као онај ко једини разуме Коштану – а између та два догађаја протекло је најмање тридесет година. Зар шминкерница тог дана није радила?

Пропуста и промашаја има колико волиш: старија Ташана промењена је толико да гледаоци једва да су схватили о коме је реч; Коштана изводи класичан стриптиз – са бацањем одеће у публику (на страну то што тог раскопчавања код Боре нема, а није ни могло бити)... О језичким огрешењима да и не говорим.

Све у свему, још један галиматијас „проверене” филмске и продукцијске екипе, после којег се треба запитати у чије се име све ово ради.

Грозда Пејчић,
Београд

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Цвета
Додајмо овоме још и скрнављење идеје Станковићеве приповетке "У ноћи": Стојан и Цвета не могу да буду заједно. Станковићевски јунаци никада не прелазе праг дозвољеног. Зашто је онда у драматизацији допуштено да они на њиви имају однос, а осим тога, уместо Стојана, реч је о ефенди-Мити, о коме у роману апсолутно није речено да је имао било какву ванбрачну везу? Серија је, заиста, скрнављење текста и ја нисам имала снаге да је гледам до краја. У потпуности се слажем са ауторком овог текста.
Jelica Milutinović
Bravo za autora članka.
Petar
Svako radi i govori u svoje ime. I tu nema izuzetka.
Đorđe
Potpuno se slažem sa iznetim stavovima.
Милан Меселџија Фикс
Слажем се са свим написаним.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.