Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Документе о сарадњи хашких тужилаца са Србијом објавили смо у интересу јавности

Насим Харадинај пред судом за злочине ОВК у Хагу (EPA-EFE/PIROSCHKA VAN DE WOUW / POOL)

Један од вођа ветерана удружења ветерана такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) Насим Харадинај, брат од стрица Рамуша Харадинаја, оптужен за ометање правосуђа и застрашивање сведока, тврдио је данас, пред судом за злочине ОВК у Хагу, да је у септембру 2020. обелоданио поверљиве документе тог суда „у интересу јавности” на Косову, преноси Бета.

Сведочећи у своју одбрану, Харадинај је изјавио да је „у интересу јавности” било да из тих докумената сазна да хашко тужилаштво сарађује са властима Србије, које је оптужио за бројне злочине током рата на Косову.

„Било је у интересу јавности да се то јавно објасни”, рекао је Харадинај, иако је претходно тврдио да се о тој сарадњи „широм Косова” знало и раније.

Харадинај је негирао оптужбу да је, на три конференције за штампу у Приштини, обелоданио имена сведока која су била наведена у тим документима.

„Рекао сам новинарима - 'Ви знате шта ћете урадити'. Није било потребе да они именују никога, а ни ми нисмо споменули имена сведока... Свима сам рекао да имена не би требало помињати”, рекао је Харадинај.

Он је казао и да „методи тужилаштва овог суда подсећају на оне које је користио српски режим” Слободана Милошевића.

„Како тужилаштво за координатора сарадње (са Србијом) може имати познатог злочинца”, питао је Харадинај.

Пошто му је расправно веће забранило да помиње имена из поверљивих судских докумената, оптужени је тог „координатора” описао као официра војне службе безбедности кога је „Милошевић задужио да води медије”.

„Он је учествовао у масакрима и убиства је оправдавао у медијима, а сада се овде појављује као координатор. То је разлог за забринутост јавности на Косову, а требало би да забрине и тужилаштво”, тврдио је Харадинај.

По Харадинају, „Србија још има исти приступ као Милошевић”.

Своје противљење суду, чији је званичан назив Специјализована већа Косова, Харадинај је образложио тврдњом да је суд „једнонационалан” и „селективан” и „арбитраран” зато што „криминализује само ОВК и Албанце”, а не и Србе који су починили злочине.

„Тужилаштво помиње ОВК, а напада Косово... Тако наставља Милошевићев приступ... У интересу је јавности да се сазна да је овај суд селективан”, изјавио је Харадинај.

Оптужница Харадинаја (58), који је потпредседник Удружења бораца ОВК, и првооптуженог Хиснија Гуцатија (Хyсни), председника тог удружења, у шест тачака терети за „кривична дела против правосуђа - ометање службених лица у обављању службених дужности (две тачке), застрашивање сведока, одмазду и повреду тајности поступка (две тачке)”.

Та кривична дела, Харадинај и Гуцати су, по оптужници, починили тако што су, на конференцијама за штампу Удружења бораца ОВК у Приштини, од 7. до 25. септембра прошле године, објавили поверљиве документе суда и тужилаштва за злочине ОВК, укључујући и идентитет потенцијалних сведока.

Документе су том удружењу доставиле до сада неидентификоване особе.

У свом данашњем исказу, Харадинај је сугерисао да је документе доставио неко из самог хашког тужилаштва, али и да су они „подметнути” Удружењу бораца ОВК.

Харадинај је готово дословце поновио ранији исказ првооптуженог Гуцатија о томе како су три непознате особе, 7., 17. и 25. септембра 2020. донеле документе у Удружење бораца ОВК.

Обојица су потврдила да су та три дана, пошто су, заједно са сарадницима, на брзину прегледали документе, одлучили да их „што је пре могуће” учине доступним новинарима на конференцијама за штампу у просторијама Удружења.

Харадинај наставља сведочење у своју одбрану.

Гуцати и Харадинај су у притвору суда, чији је званичан назив Специјализована већа Косова, од септембра прошле године, када су их у Приштини ухапсиле снаге Еулекса и пребациле у Хаг.

У првом појављивању пред судом изјавили су да нису криви.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.