„Матроз”, фабрика хартије без папира

Ии сад...Сремска Митровица – У времену глобалне несташице папира, штампари уСрбији би транзицијом уморени сремскомитровички „Матроз” од блата правили. Фабрика „МиланСтепановић – Матроз” својевремено је била највећи произвођач рото папира у некадашњој Југославији и значајан прерађивач целулозе на Балкану, са производњом од 45.000 тона годишње.

Мало ко, семнеколицине некадашњих радника „Матроза”, сада пензионера, жели да се присећа једног од највећих привредних симбола, не само Сремске Митровице већ читаве бивше Југославије. О постајању некадашњег гиганта данас сведоче једино руине комплекса, које само захваљујући конструкцији од армираног бетона нису разбаштињене. Све што је након „фантомске приватизације” имало материјалну вредност, из фабричког круга је однето, препродано и прерађено у старо гвожђе, за велике суме новца, кажу Митровчани.

Причу о „Матрозу” представници некадашње власти већ су „заборавили”. О чину претходника, нови челници Сремске Митровице нису ради да говоре. Чак и у сремскомитровичкомСавезу самосталних синдиката, телу које је у борби за права оштећених радника „Матроза” својевремено надлежним инстанцама у врху државе упућивало апеле да се спорна приватизација предузећа преиспита, данас нису вољни да разговарају. Нови синдикални представници кажу да „нису упућени у причу из прошлости”, па су нас упутили на некадашње синдикалне „првоборце”. Јер само некадашњи радници, страдалници лоше приватизације, с носталгијом сећају се времена када је фабрика запошљавала око 4.000 радника. Подсећају и на своје колеге, које, живећи у беди и сиромаштву након распада предузећа, нису дочекали отпремнине. Суноврат сремскомитровичког гиганта започео је увођењем санкција Србији од Међународне заједнице 1992. године, а убрзан после петооктобарских промена.

Упркос пословном губитку од 2,46 милијарде динара у 2007. години, нада запослених у „васкрсење” перјанице папирне индустрије трајала је све до јесени, када је угашена стечајемпредузећа. На „транзиционом тржишту” нашла се комплетна инфраструктура и машине за производњу. У следеће две године, на тендерима и лицитацијацама „Матроз” је продаван чак шест пута. Из седмог покушаја, у септембру 2009. године, предузеће је продато швајцарској фирми „Индустрикум” за 2,86 милиона евра. Споразум у Сремској Митровици потписали су тадашњи потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић и председник компаније „Индустрикум” Јан Дресенс.

Привредни препород „Матроза” увеличало је интересовањемедија за „добар потез” владе Војислава Коштунице и министра, привредног реформатора Млађана Динкића. Препород су гарантовали и планови новог власника. Споразум је предвиђао инвестицију од 75 милиона евра у изградњу нове фабрике за рециклажу алуминијума, која би у наредне две године, у неколико фаза, запослила више од 2.500 радника.

Пун капацитет рада требало је, према најавама, да буде остварен 2012. године. Нажлост, до „привредног бума” нове фабрике никада није дошло. – Предлагао сам, као синдикални представник радника, да се забрани продаја „Матроза” – каже некадашњи председник Општинског већа Савеза самосталних синдиката Сремске Митровице Стеван Ромаков. Он напомиње да је у купопродајном уговору наведено да делатност предузећа две године након куповине не сме бити прекинута. Само неколико месеци после продаје, фабрика више није постојала, а велики број радника остао је без посла.

Поред синдикалне борбе, радници су се за своја права борили касније и на улицама Сремске Митровице, на више од 100 протестних окупљања. Ипак, против државе се није могло – истиче Ромаков. Судбина симбола папирне индустрије у бившој Југославији „Матроза” слична је многим другим фабрикама у Србији. И епилог је углавном исти – машине, алат и имовина некадашњег гиганта завршили су, према тврдњама радника, највероватније у старом гвожђу, а потом и на рачунима актера ове приватизације, у вишемилионским износима. Тражећи правду, радници „Матроза” ни даље нису доње доспели.Стразбур је далеко, кажу, деценију и по након распада предузећа,јер за правду у сопственој држави нису могли да се изборе.

С разлогом или без разлога, сем надимка истакнутог борца НОБ по којем је фабрика добила име, реч „матроз” има још једно значење – слуга на броду. Дакле, упркос својим потенцијалима, бродар је са својом барком, у водама транзици