Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Матроз”, фабрика хартије без папира

Судбина симбола папирне индустрије у Југославији слична је оној коју су доживеле многе некада велике компаније. – Машине, алат и имовина завршили су у старом гвожђу, а новац од продаје на рачунима актера приватизације
Фабрика "Матро" некад... (Фото А.П.)
И сад...

Ии сад...Сремска Митровица – У времену глобалне несташице папира, штампари уСрбији би транзицијом уморени сремскомитровички „Матроз” од блата правили. Фабрика „МиланСтепановић – Матроз” својевремено је била највећи произвођач рото папира у некадашњој Југославији и значајан прерађивач целулозе на Балкану, са производњом од 45.000 тона годишње.

Мало ко, семнеколицине некадашњих радника „Матроза”, сада пензионера, жели да се присећа једног од највећих привредних симбола, не само Сремске Митровице већ читаве бивше Југославије. О постајању некадашњег гиганта данас сведоче једино руине комплекса, које само захваљујући конструкцији од армираног бетона нису разбаштињене. Све што је након „фантомске приватизације” имало материјалну вредност, из фабричког круга је однето, препродано и прерађено у старо гвожђе, за велике суме новца, кажу Митровчани.

Причу о „Матрозу” представници некадашње власти већ су „заборавили”. О чину претходника, нови челници Сремске Митровице нису ради да говоре. Чак и у сремскомитровичкомСавезу самосталних синдиката, телу које је у борби за права оштећених радника „Матроза” својевремено надлежним инстанцама у врху државе упућивало апеле да се спорна приватизација предузећа преиспита, данас нису вољни да разговарају. Нови синдикални представници кажу да „нису упућени у причу из прошлости”, па су нас упутили на некадашње синдикалне „првоборце”. Јер само некадашњи радници, страдалници лоше приватизације, с носталгијом сећају се времена када је фабрика запошљавала око 4.000 радника. Подсећају и на своје колеге, које, живећи у беди и сиромаштву након распада предузећа, нису дочекали отпремнине. Суноврат сремскомитровичког гиганта започео је увођењем санкција Србији од Међународне заједнице 1992. године, а убрзан после петооктобарских промена.

Упркос пословном губитку од 2,46 милијарде динара у 2007. години, нада запослених у „васкрсење” перјанице папирне индустрије трајала је све до јесени, када је угашена стечајемпредузећа. На „транзиционом тржишту” нашла се комплетна инфраструктура и машине за производњу. У следеће две године, на тендерима и лицитацијацама „Матроз” је продаван чак шест пута. Из седмог покушаја, у септембру 2009. године, предузеће је продато швајцарској фирми „Индустрикум” за 2,86 милиона евра. Споразум у Сремској Митровици потписали су тадашњи потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић и председник компаније „Индустрикум” Јан Дресенс.

Привредни препород „Матроза” увеличало је интересовањемедија за „добар потез” владе Војислава Коштунице и министра, привредног реформатора Млађана Динкића. Препород су гарантовали и планови новог власника. Споразум је предвиђао инвестицију од 75 милиона евра у изградњу нове фабрике за рециклажу алуминијума, која би у наредне две године, у неколико фаза, запослила више од 2.500 радника.

Пун капацитет рада требало је, према најавама, да буде остварен 2012. године. Нажлост, до „привредног бума” нове фабрике никада није дошло. – Предлагао сам, као синдикални представник радника, да се забрани продаја „Матроза” – каже некадашњи председник Општинског већа Савеза самосталних синдиката Сремске Митровице Стеван Ромаков. Он напомиње да је у купопродајном уговору наведено да делатност предузећа две године након куповине не сме бити прекинута. Само неколико месеци после продаје, фабрика више није постојала, а велики број радника остао је без посла.

Поред синдикалне борбе, радници су се за своја права борили касније и на улицама Сремске Митровице, на више од 100 протестних окупљања. Ипак, против државе се није могло – истиче Ромаков. Судбина симбола папирне индустрије у бившој Југославији „Матроза” слична је многим другим фабрикама у Србији. И епилог је углавном исти – машине, алат и имовина некадашњег гиганта завршили су, према тврдњама радника, највероватније у старом гвожђу, а потом и на рачунима актера ове приватизације, у вишемилионским износима. Тражећи правду, радници „Матроза” ни даље нису доње доспели.Стразбур је далеко, кажу, деценију и по након распада предузећа,јер за правду у сопственој држави нису могли да се изборе.

С разлогом или без разлога, сем надимка истакнутог борца НОБ по којем је фабрика добила име, реч „матроз” има још једно значење – слуга на броду. Дакле, упркос својим потенцијалима, бродар је са својом барком, у водама транзици

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marina
Neka slična priča je i sa Viskozom u Loznici... To je sada jedna ogromna ruina o kojoj niko ne želi da priča i za koju ispada da nije ni u čijoj nadležnosti.
Srbin na vezi
Nula komentara . . . . . . . . . . . . . . . . Trebalo je i vas da prodaju, bilo bi najbolje, jer i vi bi - ću ta li.
Милош Марић
Нема ништа од протеста по провинцији, без увреде. Док им не дођете у Београд под прозор, док се не затвори саобраћај овде, ауто-пут... Тек тада реагују, а за остало, нажалост, нема вајде.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.