Многи политичари мисле да су полицајци лоши момци

Специјално за „Политику”

Њујорк – Кишант Сјуел преузела је руковођење највећом полицијом у САД и тако ушла у историју, поставши прва жена комесар њујоршке полиције. Од септембра прошле године била је шеф детективског одељења на Лонг Ајленду, а раније је службовала у њујоршком округу Насау, у одељењу за наркотике и као преговарач у случају талачких криза. Дакле, иако је већ искусна полицајка, Сјуелову на новој дужности, коју је преузела 1.јануара, чекају многа искушења.

„Искуство је важно у полицији. Оно што ће бити њена предност је време проведено у вођењу детективских јединица округа Насау. То ће јој омогућити да има довољан увид у решавање оружаног насиља у Њујорку, иако је овај град много већа територија. Важно је идентификовати, ухапсити и онеспособити насилне преступнике како би се смањиле шансе да измакну правди”, каже за „Политику” Џозеф Ђакалоне, пензионисани наредник детективског одељења у њујоршкој полицијској управи, који сада ради као професор на Колеџу Џон Џеј за кривично право. Коментаришући избор Сјуелове на тако значајно и одговорно место, он као као први изазов наводи величину одељења које сада води.

Џозеф Ђакалоне (Фото приватна архива)

„На претходној дужности била је шеф неколико хиљада полицајаца, а на својој новој функцији биће задужена за више од тридесет хиљада људи. У томе ће је подржавати градоначелник и бивши капетан њујоршке полиције Ерик Адамс, а вероватно и бивши шеф одељења Филип Бенкс”, објашњава наш саговорник.

Други и далеко већи изазов, према речима професора Ђакалонеа, јесу политичари.

„Биће тешко носити се с њујоршким Градским већем приликом спровођења полицијских дужности. Многи у већу мисле да су полицајци лоши момци. То се, међутим, може променити само гласањем”, наводи Ђакалоне и додаје да ће велики изазов за нову шефицу њујоршке полиције бити и актуелне реформе кривичноправосудног система, које су спроведене у Њујорку и односе се на повећање старосне границе кривичне одговорности са 16 на 18 година, што значи да млађи од 18 не могу кривично одговарати, затим на реформу кауције, кривичног правосуђа, затвора, а сада и на реформу условног отпуштања.

„Превише реформи, превише проблема и превише преступника на улици, чега не би требало да буде”, наглашава Ђакалоне.

Он сматра да је главна област на коју би Сјуелова требало да се фокусира након преузимања позиције – превенција насиља.

„Њујорк је имао рекордан проценат пораста убистава и пуцњава, у 2021. години је, нажалост, достигнут нови рекорд. Нико о томе не говори”, упозорава Ђакалоне.

На питање како оцењује стање у њујоршкој полицији непосредно пре доласка Сјуелове на њено чело, одговара да полиција града Њујорка има проблема с моралом и да ће бити тешко мотивисати запослене.

„Градско веће је гласало за укидање квалификованог имунитета како би се олакшало лично тужење полицајаца. Додајте на то тужиоце који судски не гоне оптужене. Шта очекујете да полицајци ураде? Проактивни полицијски рад у Њујорку је мртав. Врло мали број полицајаца ће ризиковати живот, тело и своје личне финансије да би урадили нешто више од онога што морају. Урадиће само оно што морају и ништа више од тога, нажалост”, категоричан је Ђакалоне.

Четрдесетдеветогодишња Кишант Сјуел је тек трећа особа афроамеричког порекла која води њујоршку полицију у њеној 176-годишњој историји. На питање по чему сматра да ће бити упамћена, Ђакалоне каже да су и она и нови градоначелник Адамс наљутили БЛМ – покрет „Црни животи су важни” и друге активисте „који мрзе полицајце”, својим предлозима да се врате идеје као што је „Теорија разбијених прозора”.

Мирела Лазић Затезало (Фото приватна архива)

Криминолог из Њујорка Мирела Лазић Затезало, која ради као истраживачки аналитичар, објашњава за „Политику” „Теорију разбијених прозора” и своје виђење смене на врху њујоршке полиције.

„’Теорија разбијених прозора’ говори о томе да постоји део града или краја, где ’разбијене прозоре’ нико не поправља, где је отпад видљив на улици, где су графити свуда и нико их не уклања. Дакле, тамо где изгледа као да не постоје ни ред ни закон и где се даје зелено светло вандализму и стварају услови за раст криминала. Стога, уколико заједница створи толеранцију према мањим прекршајима, створиће и плодно тло за теже злочине”, истиче наша саговорница.

Она каже да је теорија у овом контексту нарочито значајна, јер је примењена баш у Њујорку почетком деведесетих година прошлог века, кад је за градоначелника изабран Рудолф Ђулијани, а полицијски комесар је био чувени Бил Братон.

„Током 1993. град Њујорк је имао у просеку 2.000 убистава годишње, а четири године касније само 767 и стопу криминала која је стално падала. Теорија се показала успешном у пракси”, подсећа она.

Мирела Лазић Затезало објашњава да су одлуке које је у последњих неколико година донео њујоршки градоначелник Бил де Блазио, као и промене на нивоу целе државе, знатно измениле дотадашњи начин рада њујоршке полиције.

„Уведене су многе такозване антиполицијске реформе. ’Теорија разбијених прозора’ и њене методе примене одбачене су с образложењем да узрокују низ негативних последица, укључујући полицијско профилисање, таргетирање одређених заједница и употребу прекомерне полицијске силе. Уз све те промене и реформе, долази и пандемија ковида 19, и ми заправо као резултат сада имамо пораст криминала. То је искушење које стоји пред комесарком: како вратити старе полицијске методе сада када је точак промена ’цивилних реформи’ кренуо и не може назад. Разни грађански покрети то не желе, а нарочито онај ’Животи црнаца су важни’”, истиче наша саговорница.

Власт је, како каже, полицији укинула знатна новчана средства, па се полицајци не осећају сигурно и мотивисано у раду. Сада ће све очи бити упрте у комесарку да се види колико ће бити уз полицајце и како ће успети да се избори да ове године у Њујорку буде мање насиља и криминала.

Она подсећа да Кишант Сјуел поседује дугогодишње полицијско знање и искуство, да је ћерка бившег маринца америчке војске и да је одрасла у проблематичним деловима града Њујорка, што је, сматра, чини особом способном да проблеме сагледа из оба угла – као полицајац и као грађанин.