Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Окривили Русију за погоршање гасне кризе у Европи

(Фото EPA/EFE/C. Bilan)

ФРАНКФУРТ - Извршни директор Међународне агенције за енергетику (ИЕА) Фатих Бирол окривио је данас Русију за погоршање гасне кризе у Европи, рекавши да високе цене и ниске резерве тог енергента у великој мери потичу од понашања руског државног гиганта Гаспром, пренела је Бета.

Русија би могла да пошаље Европи за трећину више гаса кроз постојеће гасоводе, рекао је Бирол, извршни директор организације са 30 чланица, чије је седиште у Паризу.

Та количина гаса чинила би око десет одсто дневне потрошње у Европи, колико је према званичницима потребно за избегавање већих несташица у случају хладнијег времена од очекиваног.

„Што се тиче европског гаса, верујемо да је недовољним количинама на европским тржиштима снажно допринело понашање Русије. За разлику од других држава, као што су Норвешка, Алжир и Азербејџан, које повећавају испоруке гаса у Европу, Гаспром је у четвртом кварталу 2021. смањио извоз у Европу 25 одсто, у поређењу са истим периодом 2020. године, упркос високим тржишним ценама”, рекао је Бирол новинарима.

Руски председник Владимир Путин тврди да је Гаспром испунио обавезе по дугорочним уговорима, а за високе цене гаса криви европско опредељење за колебљиве краткорочне тржишне цене. Путин је навео и да немачки купци гаса препродају руски гас Пољској и Украјини уместо да задовољавају потребе сопственог тржишта.

Ниским резервама гаса у Европи допринели су и претходна изразито хладна зима, мања могућност коришћења енергије из обновљивих извора и висока летња тражња за течним гасом у Азији.

Бирол није желео директно да каже да Русија користи гас као средство за политички притисак на Западну Европу.

„Приметио бих да се данашњи мали доток руског гаса у Европу поклапа са појачаним геополитичким тензијама око Украјине. Само сам хтео да истакнем ову случајност”, казао је Бирол.

Русија је разместила десетине хиљада војника близу границе са Украјином и тражи гаранције да се НАТО неће ширити на ту земљу.

Москва тражи и да регулаторна тела Немачке и Европске уније одобре новоизграђени гасовод Северни ток 2 којим природни гас треба директно да стиже из Русије у Немачку, чему се највише противе Украјина и Пољска.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Слободан Драгићевић
Сваки мислећи зна да кризу изазива Запад ане Русија.
Vuki 1943
Да Русија је " крива" што је онемогућила да се Немачка богати препродајом( читај шверцом)гаса,продајући га Украјини и Пољској.Северни ток неће да отвори,јер јој не дозвољава Велики Брат,преко Океана.Најлакше је сву кривицу свалити на Русију,није него....
slobodan
Sve je dogovor i sve ide po planu. predstava za narod mora da se odigra.
Kadir Otesku
pa neka kupuju od tzv USA jer je duplo skuplje od amera
Mile Rad
Zasto ne naruce koliko im je potrebno. Mali dotok iz Rusije je zato sto nema potraznje. Nilje ovo tako komplikovano dok neko to ne izkomplicira.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.