Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стручњаци нашли везу између гојазности и недостатка сна

(Фото EPA-EFE/H. Jeon)

Тинејџери који не спавају довољно током једне школске године конзумирају чак 4,5 килограма шећера више од оних вршњака који имају редован сан, показала је најновија студија коју су спровели истраживачи са Универзитета „Бригам Јанг”. Како су објаснили, мање сна повећава ризик да млади људи конзумирају више угљених хидрата и намирница са додатим шећером и пију више заслађених напитака. У истраживању је учествовало више од 90 тинејџера којима су током две недеље пратили навике у спавању и исхрани. Првих седам дана група је спавала по шест и по сати сваке ноћи, а онда следеће недеље по девет сати дневно. У том периоду истраживачи су пажљиво пратили и бележили унос калорија и врсте хране коју су конзумирали. Испоставило се да је веза између обрасца спавања и врсте исхране јасна и да је мањак сна повезан с мањим уносом воћа и поврћа и прекомерним узимањем угљених хидрата, слатке хране и пића, и то посебно касно увече. Показало се и то да недовољно спавање код људи не доводи да узимања прекомерних количина хране, али да их више привлаче слатки производи.

– Тражили су намирнице које би им брзо надокнадиле енергију како би их то држало будним док не крену на спавање. Доследно су тражили такву храну – навели су истраживачи. Овакво истраживање је показало би учесници ове студије, уколико би имали овакав распоред сна, сваког дана конзумирали 12 додатних грама шећера, што је за 4,5 килограма више током једне школске године од вршњака који дуже спавају. Резултати ове студије су показали колику улогу има сан за дугорочно здравље и иако је тинејџерима можда тешко да се придржавају ових препорука, требало би учинити све што може помоћи у њиховом избору бољих намирница. Због тога су аутори овог истраживања и препоручили да дужи сан мора да буде укључен у све моделе превенције гојазности деце. С проблемом прекомерне тежине и све више гојазности код деце боре се стручњаци широм света. Европска потрошачка организација БЕУЦ недавно је покренула иницијативу да се укине рекламирање нездраве хране, а у томе их је подржала и Светска здравствена организација. Кратко истраживање које је ова организација спровела показало је како компаније којима је остављено на савест да не рекламирају овакве намирнице у емисијама за децу, то увелико раде, због чега је одлучено да се уведу обавезујућа правила. Агресивне и штетне маркетиншке кампање које препоручују нездраве производе и навике емитују се у телевизијским емисијама које прате и деца, а овакве тактике се све више користе и у дигиталном свету. Предложена је чак и забрана оглашавања оваквих производа на интернету, укључујући и веб-странице прехрамбених компанија и њихове налоге на друштвеним мрежама. Свет је, да подсетимо, лоше навике у исхрани покушао да спречи и увођењем пореза на шећер, али ни та акција није спроведена до краја, нити је имала неки посебан резултат. Министарство здравља Новог Зеланда, где се порез на шећер већ дуго наплаћује, направило је истраживање које је показало да нема доказа да су се потрошачи одлучивали за производе с мање шећера због пореза. Према овом истраживању, ниједна студија базирана на стварном искуству са шећерним порезом није показала да је овај намет озбиљно утицао на јавно здравље. Иначе, данска влада је 2011. године увела порез на све производе који садрже шећер, што је подигло цене. Истраживања која су касније уследила показала су да се већина потрошача после тога определила за јефтиније производе слабијег квалитета. Како се наводи, само седам одсто Данаца је променило своје прехрамбене навике због пореза, а држава је проценила да годишње губи око 40 милиона евра прихода од ПДВ-а због раста нелегалне продаје сокова. Такав начин опорезивања је на крају укинут и замењен другим, такође недовољно ефикасним.

Светска здравствена организација је пре неколико година објавила да би повећање цена од 20 одсто могло да промени куповне навике потрошача и натера их да бирају здравије производе, што се очигледно није догодило. Управо због оваквих података порез на шећер је широм Европе проглашен неефикасним у свим сегментима осим повећавања јавних прихода. Такође, стручна јавност која је промовисала овакве акције сматра да је велики проблем и то што државе средства од пореза на шећер не усмеравају на борбу против гојазности и друге здравствене пројекте и едукацију, што је на почетку било представљено као један од циљева.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vujisic
Ako spavas ne jedes. Ovo je tesko bilo shvatiti.
Marko
Korelacija i kauzacija nije ista stvar. Moze i obrnuto da se tumaci, da tinejdzeri koji preterano konzumiraju secer i koji su gojazni imaju neredovan san, lose i nedovoljno spavaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.