Спасилац живота из кобног загрљаја Дунава

Можда није имао намеру, можда је мислио да ће га живот одвести у другом правцу, али је судбина изгледа та која је одлучила да Ренато Грбић, алас и угоститељ са Дунава, цео свој живот спасава људе из загрљаја смрти. То се догодило и пре два дана када је из леденог Дунава, заједно са братом и конобаром, извукао шездесеттрогодишњу жену. Ово је 31. особа којој је последњих деценија Ренато дао шансу за нови живот.

– Жену која стоји крај ограде „Панчевца” први је око 9 часова приметио друг мога сина Николе док је аутомобилом прелазио мост. Када је у тренутку погледао у ретровизор ње није било, што је био сигуран знак да је скочила. Он је одмах позвао Николу, а он мене, па смо брат Душко, конобар Марко и ја из конобе сели у чамац и кренули у потрагу. Открили смо је 150 до 200 метара са београдске стране реке. Буквално је лебдела на перјаној јакни. Та јакна је и спасла да не потоне – прича Ренато.

Пружили су јој руке да је извуку из воде, али жена је одбијала помоћ. Говорила је да неће да живи, да нема због чега, да је оставе... Ипак, тројац из чамца ју је, упркос њеном противљењу, привукао ка пловилу и извукао на сигурно.

– На копну су нас дочекале жене из конобе. Нашле су јој неку суву одећу и рукама је измасирале да јој се поврати циркулација до доласка лекара. То је, како је рекла и докторка из Хитне помоћи, било пресудно. Жена је затим превезена у Ургентни центар и рекли су ми да се осећа добро – каже Ренато.

У оваквим ситуацијама, осим саме висине моста од двадесетак метара и удара у површину воде, посебну опасност за оне који се одлуче на скок у реку представља ледена вода.

– При температурама воде од четири, пет степени, врло брзо наступа хипотермија. Тело почиње да се хлади, стају органи и срце, тој особи почиње да се спава и довољно је десетак минута провести у леденој води да дође до смртног исхода. Због тога је прва помоћ после извлачења и најважнија – истиче Грбић.

Али скок у воду са Панчевачког моста није само опасан по онога који скаче, већ ризик носи и само извлачење утопљеника. У одређеним ситуацијама дављеник може да са собом повуче и спасиоца.

– Ту посебно водимо рачуна. Гледам да утопљенику приђем са најбоље стране, да га ухватим испод руку и извучем напоље. Због тога је добро када у чамцу има двоје, троје људи да прихвате дављеника и на најлакши и најбржи начин га извуку из воде. У тим тренуцима су и секунде важне – објашњава Грбић.

Иза Рената су године проведене на реци и у спасилачкој мисији и он је још у доброј форми. А снагу за овакав живот му даје управо његов посао.

– И даље сам у чамцу, веслам, дижем мреже, здраво се храним. То је оно што ме одржава у форми. За ово што радим не обучавам никога. Нема потребе јер смо сви ми аласи у ствари и спасиоци – истиче он.