Свечано отварање Европске престонице културе

Нови Сад – Култура је уз много симболике доспела у зенит Новог Сада као највиша тачка на небу у коју се гледа. Град је европска престоница културе и славиће то од данас па све до краја године, заједно са четири хиљаде уметника који ће учествовати у бројним програмима. Титула је овде стигла још 2016. из Брисела, институција Европске уније, које су је тада први пут доделиле граду из неке земље која је тек кандидат за пријем у ЕУ. Нови Сад је тиме доспео у друштво шездесетак културних престоница Европе. На почетку тог низа је Атина (1985), док је Српска Атина, како се Нови Сад још назива, на том месту после 36 година.

Град је престоничку „круну” добио за 2021. годину, али је „крунисање” одложено за 2022. због пандемије. Одлагања више нема и данас ће престоница културе свечано бити „откључана”. Церемонија отварања почиње симболично у 20.22 сата код Бановине, једне од најлепших грађевина Новог Сада, где ће се на скелама уз зграду одиграти представа „Зенитеум :: 2022”, чија тема су наука и уметност.

– Без науке и уметности, свет не постоји. У ствари, Зенитеум је вертикализација духа, уздизање према зениту – поручио је редитељ представе Драган Живадинов, словеначки авангардни уметник.

Организатори из Фондације „Нови Сад – ЕПК” наводе да ће то бити драмска, музичка и плесно-акробатска симфонија, чија кулиса је архитектонски бисер Драгише Брашована, на Булевару Михајла Пупина. Главне личности представе су математичари Милева Марић Ајнштајн и Милутин Миланковић. Њих ће глумити Анита Манчић и Борис Исаковић, а учествоваће и десетине других глумаца, певача, дизајнера звука, светла, плесача, са истакнутим соло трубачима, дувачким ансамблом и једном тамбуром...

Назив представе „Зенитеум”, како је објашњено, ослања се на уметнички покрет зенитизам из 20. века. Настао је око часописа за нову уметност „Зенит” и његовог уредника Љубомира Мицића, који у доба после Првог светског рата пропитује вредности западне културе.

Сцена за представу је високо на скелама уз Бановину, на чијој кули су велика црвена слова „Зenit”. Кулиса се пружа и изнад булевара као мост-пасарела, па је због монтаже тај део центра града данима затворен за саобраћај. Сличних застоја је било и раније због програма ЕПК на отвореном, који је културу дословце ставио у епицентар.

– Суштина европске престонице културе јесте да ће Нови Сад читаве године живети културу, у свим њеним облицима и врстама. То је и прилика да се наши уметници, наслеђе и установе представе европској сцени, али исто тако да се представе Новосађанима и свима који ће град посетити ове године – каже за „Политику” председница Управног одбора Фондације „Нови Сад – ЕПК” Тијана Палковљевић Бугарски.

Она је у Новом Саду управница Галерије Матице српске, где ће се одигравати неки од великих догађаја ЕПК, попут изложбе о сликару Урошу Предићу. Поред осталог, програми ће се одвијати и у културним станицама које су направљене кроз овај европски пројекат.

– Културне станице су велики успех Новог Сада као ЕПК, јер су то нова места културе која ће остати граду и после 2022. године. То ће допринети децентрализацији културе, да се она из центра шири на све делове града и тиме учини да њени садржаји буду богатији, динамичнији и доступни свима – каже Тијана Палковљевић Бугарски.

Свечано отварање ће показати, према њеним речима, шта култура значи за развој свих градова, па и за Нови Сад.

– Кроз спој прошлости и садашњости повезаће уметност, науку и нове технологије, али показаће и шта за нас значи прошлост и наслеђе”, додаје.

Професор на Академији уметности у Новом Саду Миодраг Шилић наводи да је добар пример односа према наслеђу то што је некадашња фабрика свиле у Алмашком крају претворена у културну станицу „Свилара” и што је тај део старог града стављен под заштиту.

– Било је можда неких скепси на почетку рада ЕПК, али су ипак ствари до краја изведене. Кад се све сабере, вредело је труда, без обзира на критицизам који се чуо са стране. Нова нерватура у култури ‒ њеним линковима, контактима, начину организације која се успоставља, сигурно ће доста тога променити, верујем, набоље –  каже за „Политику” професор Шилић.

Критике које помиње долазиле су са независне уметничке сцене која је сматрала да се води фестивалска култура, уместо изградње културе. Новосадски уметник Зоран Пантелић из продукције „Куда.орг” каже да су они две године водили интензивне разговоре са представницима фондације, да би на крају схватили да немају пуно додирних тачака.

– Наратив приче ЕПК произилази из маркетиншког језика који пакује и продаје причу, као што то раде фирме. Пуно смо причали и анализирали, али на крају смо се измакли и наставили сами своја истраживања и пројекте. Остало је осећање разочараности, јер је од почетка постојало оно „узео не узео, кајаћеш се” – каже Пантелић за „Политику”.

Очекивао је да ЕПК донесе и неке добробити за независну сцену у погледу услова у којима ови уметници раде ‒ атељеа, пореза, закона о удруживању грађана... После свега, каже да отварање ЕПК доживљава као ураган који треба да прође, да се некако спасемо, па куд који.

Свечано отварање одвијаће се у склопу манифестације „Дочек”, за коју организатори наводе да спаја 31. децембар и 13. јануар, две Нове године, два писма и два календара ‒ грегоријански и јулијански. Као машница том слављеничком пакету додат је стари српски календар по коме Нови Сад слави 7530. годину. У фондацији објашњавају: „Славимо континуитет живота на овим просторима.”

Манифестација „Дочек”, као и јесењи „Калеидоскоп културе” остаће, како је раније рекао директор фондације Немања Миленковић, као легат Новом Саду, односно одржаваће се и после завршетка ЕПК.

Од хаоса до космоса 

Свечано отварање ЕПК обележиће и изложба у Студију М „Време и васељена” у 18 сати. Улаз је данас бесплатан, а наредних дана се плаћа. Аутори др Душан Јововића и проф. др Александар Петровић повешће публику на путовање „од таме до светлости, од хаоса до космоса”, кроз наратив Милутина Миланковића који се бавио небеском механиком.

Проглашење Новог Сада европском престоницом културе одвијаће се у Српском народном позоришту од 18 сати, што ће заинтересовани моћи уживо да прате искључиво путем РТС-а и РТВ-а. Јавни сервиси ће директно преносити и представу „Зенитеум” као централни догађај.

Као увод у свечани дан, свирке је јуче на улицама и трговима имало 12 новосадских састава: „Гифт”, „Јосип А Лисац”, „Лав хантерс”, УВ бенд, „Драгонс”, „Шинобуси”, „Збогом Брус Ли”, „Стефан и акустични гадови”, „Кило Кило банда”, „Кло Кло”, „Атеист реп”, „Плави птичић”.

Појци, боса нова, електро и бесплатни тестови

Широм Новог Сада за вечерас су, поводом отварања ЕПК, планирани концерти, додуше у затвореним просторима. План је био да то буде 40 локација, али је фондација ЕПК уочи почетка славља саопштила о додатним епидемијским мерама. Оне треба да одложе 60 одсто концерата планираних у угоститељским објектима, а да појачају мере контроле на свиркама у продукцији фондације, што значи да публика уз купљену улазницу приказује и зелени сертификат или антигенски/ПЦР тест. Обезбеђена су два пункта за бесплатно тестирање, на Тргу слободе и у Градској концертној дворани. Ова дворана је резервисана за боса нову француског „Нувел вага”, а Позориште младих за британски електробенд „Морчиба”. На Сајам стиже „Ван Гог”, у „Свилару” – Бојана Вунтуширевић, у Катедралу – „Кристабел”, у СНП – „Кармино”, у Синагогу – Јосипа Лисац, у КЦ ‒ „Србски православни појци”... Одложен је концерт Биље Крстић и „Бистрика” у НИС-у.