Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Кроз низ анализа до дијагнозе Кронове болести

Од неких лекова добио сам компликације, хипотиреозу, снижену функцију штитасте жлезде и одређене промене на кожи
(Pixabay)

Имао сам око 16 година када су ми се појавили први симптоми. Све је почело честим проливастим столицама. Мислио сам да је неки вирус или нешто слично томе, јер се убрзо моје стање и смирило. Али онда су поменути симптоми почели поново да се појављују – проливи су били све учесталији, а затим је столица добила бордо боју. Докторка, педијатар, рекла ми је да је то нека пигментација, да сам нешто појео, па ми се због тога вероватно обојила столица. Препоручила ми је да држим дијету неколико дана да бисмо видели како ће све даље одвијати. Послушао сам је и придржавао сам се посебне исхране десет дана. У суштини, ништа се није променило. Вратио сам се код докторке након тога и она је препоручила да тестирам столицу на окултно крварење – када сам урадио и ту анализу, видела је да постоји крв у столици. Након тога одлазим код гастроентеролога у Клинички центар Ниш, где је докторка рекла: „Не можемо 100 одсто да тврдимо шта је у питању, али мислимо да имаш улцерозни колитис.” Морао сам да урадим неке додатне анализе, ректоскопију, То се све дешавало крајем године. Тада сам био код њих неколико дана, те су ми одрадили ректоскопију, утврдили да постоји крварење и установили да је тај задњи део дебелог црева, ректум, под великом упалом. С обзиром на то да су долазили празници и Нова година, дали су ми терапију и рекли да се вратим после празника, односно за 10-15 дана, да би ми одрадили колоноскопију. Након што ми је и она урађена, стигли су резултати и доктори су видели да имам улцерозни колитис. После тога је кренуло нагло погоршање – почео сам да мршавим и имам велики број столица.

Илија Радосављевић, студент медицине, Удружење за Кронову болест и улцерозни колитис Србије (Фото: лична архива)

Онда сам кренуо с кортикостероидима и пропратном терапијом, али у суштини, ништа од тога није баш деловало. У том тренутку дијагнозе имао сам упаљено скоро цело дебело црево – трећи степен инфламације је био у том доњем делу дебелог црева и ректума, док је остатак био мало мање упаљен, али је у суштини цело дебело црево било са улцерацијама и променама.

Терапија није довела до решења, због чега је уследило драстично погоршање. С обзиром на то да у Нишу нису имали хидрокортизонске клизме, већ их дају у КБЦ Звездара, упућен сам код професорке Јојић и др Даниеле Бојић. Тамо сам више пута хоспитализован због погоршања стања. Ништа није помагало – стално сам био на кортикостероидима, чак и венским. Крајем 2012. моје стање се погоршало и тада сам био сав у отоцима, зато што је дебело црево кренуло да пропушта. Касније сам сазнао да сам имао компликацију, такозвани токсични мегаколон. Покушавали на све могуће начине да санирају прво те отоке јер сам имао и воду у плућима и асцитес. На крају су ме пребацили код професора Ћука и урадили колектомију.

Организам ми је био слаб и није могао да издржи две операције, па је због тога спроведена из три дела.

Од 2015. до 2019. био сам у потпуној ремисији. Тада нисам имао потребе да лежим у болници, нити да користим терапију. До шесте године факултета моје стање је било потпуно у реду, нисам имао никаквих тегоба. Међутим, крајем 2019. године почеле су да ми јављају учесталије столице и мањи бол у стомаку. У почетку то није било ништа страшно. Крајем октобра добио сам илеус. Кренуо је стомак да ми отиче, имао сам мучнине и повраћање, али не и перисталтику. Отишао сам у Ургентни центар. Када сам дошао тамо, они су одрадили снимања помоћу ултразвука и рендгена, дали своју дијагностику и утврдили да имам илеус. Након тога сам се јавио мом гастроентерологу, који је сад др Срђан Марковић, кога сам упознао на Звездари када је био на специјализацији. У јануару 2020. лежао сам код њих у болници када ми је била заказана поново такозвана паучоскопија. Након што је урађена, почела је епидемија короне. Све је било у тоталном колапсу због чега су каснили резултати с патохистологије, те су стигли тек у јуну – то је било баш касно. За то време сам почео опет да губим килажу. Са др Марковићем био сам у сталној комуникацији. Међутим, тада смо се сви пазили вируса – нигде нисмо ишли и водили смо рачуна. Ипак, лечење ове моје болести не може да се заснива на дељењу савета само преко телефона. Када су стигли резултати крајем јуна, дијагноза је била Кронова болест пауча. С тог места одакле су узели биопсију било је захваћено око 10-20 центиметара илеума Кроновом болешћу. Да би у потпуности потврдили дијагнозу морао сам да одрадим МР ентерографију, а резултати су показали да имам задебљање слузнице и потврдило се да имам Кронову болест. Од неких лекова добио сам компликације, хипотиреозу, снижену функцију штитасте жлезде, одређене промене на кожи и остале симптоме карактеристичне за употребу кортикостероида.

Уведена ми је биолошка терапија, коју сам, по убрзаним протоколом, примао сваке недеље. Међутим, након краћих побољшања, опет крећу погоршања. За то време убрзано сам губио килажу – прво 10 килограма, затим 15, а на крају – 25 килограма. Направили су ми диверзиону стому на 50 центиметара од пауча.

Гвожђе је напокон нормално, заправо, никада није било овакво. Од априла сам вратио скоро 20 килограма. После операције су постојале неке ситнице које је требало да се среде, тако да смо и њих регулисали. Сад сам одлично и престао сам узимањем кортикостероида, што ми је изузетно драго.

Тренутно мислим да се сва храна коју унесем у организам више лепи за мене него што би требало. Веома брзо сам вратио килажу – за десет дана шест-седам килограма, а након тога је овај процес ишао мало спорије, тако да тренутно имам око 79 килограма, што је стварно добро у односу на моју висину. Стога мислим да смо стварно успели у томе.

У Студентском дому „Мика Митровић”, где живим, сви се дивно опходе према мени и имају разумевање за моје стање, чак ме је бивши управник дома стално возио на терапије, а затим и долазио по мене након што се оне заврше.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ja
Svaka čast savremenoj medicini i njenim dostignućima ali proba li ti ikad išta od tradicionalne? Kažu da kurkumin ima antiinflamatorno dejstvo.
Biljana
zelim ti svu srecu da ozdravis! Herojski se boris i svaka ti cast i na ovom tekstu. Sin moje prijateljice ima slicne probleme ali on je koristio i ursofalk (britanski lek) u kombinaciji sa bioloskom terapijom i kazu da je sve ok.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.