Интеркултурални дијалог је потребан више него икада

Ово је мој први долазак у Србију и одушевљена сам, каже за наш лист Ева Нгијен Бин, председница Француског института у Паризу и амбасадорка за културно деловање ван Француске, која је посетила Србију како би присуствовала свечаном отварању Европске престонице културе у Новом Саду.

У својој богатој дипломатској каријери, Ева Нгијен Бин (1970), која је дипломирала на Институту за политичке науке у Стразбуру 1994, била је између осталог изванредна и опуномоћена амбасадорка Републике Француске у Краљевини Камбоџа од 2017. године, а пре тога вршила је функцију саветнице за сарадњу и културу и директорке Француског института у Вијетнаму. Као високи саветник за спољне послове, била је на бројним функцијама, између осталог и саветник министра спољних послова Француске за Азију и Латинску Америку, политички саветник у Њу Делхију и Лисабону. Носилац је ордена Легије части.

С каквим осећањима сте дошли у Нови Сад на отварање Европске престонице културе?

Нови Сад има вековну мултикултуралну традицију. Његова снага лежи у томе што се налази у срцу Европе, на раскршћу многих културних утицаја. Култура је најбољи посредник за што боље разумевање и у овом данашњем напетом геостратешком контексту, она нам је преко потребна. Управо је та потреба за дијалогом и разменама, за сарадњом, довела до успостављања институције европске престонице културе и срећна сам што је Нови Сад изабран да то буде ове 2022. године. Веспрем и Темишвар, ваши суседи, понеће ту титулу 2023. године. Због тога сам желела да уз мене овде буду и представници пројекта „Лил, престоница културе 2013” и „Марсеј, престоница културе 2013”, како бисмо заједно подржали Нови Сад у истицању значаја који добија овим именовањем.

Имате велико дипломатско искуство, радили сте у мрежи Министарства Европе и спољних послова, али већи део ваше каријере везан је за Азију, као и Јужну Америку. Колико познајете Балкан, Србију?

Нисам сигурна да је Србија у Француској позната онолико колико несумњиво заслужује тако да је веома важно доћи овде. И за мене је битно да овим доласком покажем колико су Балкан и Србија значајни за нас. Веома ми је стало до тога да истакнем нашу културну сарадњу, која посебно долази до изражаја сада када Нови Сад постаје европска престоница културе, а која ће се наравно наставити и убудуће.

У јулу прошле године именовани сте за председницу Француског института у Паризу и постали сте амбасадорка за културну акцију ван Француске. Шта подразумева ваша функција?

Привилегована сам што сам прошлог јула постављена на чело ове дивне установе, која пружа подршку француским институтима и алијансама у свету. Наравно, већ сам радила са Француским институтом током своје каријере, посебно када сам била саветник за сарададњу и културну делатност и уједно директорка Француског института у Вијетнаму. Француска култура има снажну међународну репутацију, а с друге стране, ми негујемо традицију добродошлице културама из целог света. Наша је дужност да тaj плам одржавамо и сматрам да је свету данас више него икада потребан интеркултурални дијалог, пројекти који нам омогућавају да боље разумемо једни друге, да дебатујемо, размењујемо мишљења, стварамо заједно.

Циљеви културног деловања Француске у иностранству су да француске таленте учини познатима, да им помогне да се интернационализују, било да су писци, плесачи, филозофи, фотографи, вајари, уметници новог циркуса итд. Данас је изазов показати Француску у свој њеној разноликости, динамици, објаснити наше вредности, изазове, политичке и друштвене оријентације. Отворени смо за дијалог, за размену, желимо да учимо од других и да други уче од нас.

Ове године славите стогодишњицу Француске асоцијације за уметничко деловање, која је претеча Француског института?

Током читавог века француска делатност у области културе развијала се кроз ширење разних мисија. Неговање дебата, на пример, подршка цивилном друштву и могућностима његовог изражавања, развијање партнерстава попримили су велике димензије. Француска културна мрежа је присутна готово свуда. Француски институт је ослонац француских института којих у свету има око стотину и који имају много огранака. Такође, делујемо кроз рад Француских алијанси, којих има више од 800 на свим континентима.

На пример, ми сваке године позивамо француске институте широм света да организују истовремено Ноћ идеја – током које се воде дебате, али и размењују мишљења кроз уметничко изражавање. Овогодишња тема је ‒ Ре-конструисати заједно. У Србији ће Нови Сад, престоница културе 2022, бити идеално окружење за тај догађај, осмишљен под заставом Европе. Огранак Француског института у Новом Саду ускоро се премешта у креативну четврт тог града. Престоница европске културе у Новом Саду на идеалан начин се поклапа са председавањем Француске Европском унијом, које је почело 1. јануара и трајаће наредних шест месеци.

Међу француским институтима је и овај у Србији који је веома активан у промовисању француске културе, али и представљању српске културе у Француској. У којим земљама су француски институти генерално најактивнији?

Хвала на овом питању, којим ми дајете прилику да похвалим изузетну динамичност Француског института у Србији, чија делатност преко центара у Београду, Новом Саду и Нишу, покрива целу земљу. Француски институт у Србији предано развија сарадњу на пољу уметности, промоције француског језика, истраживања и науке. Активан је и на пољу регионалне сарадње, која обухвата Западни Балкан и шире подручје, а као пример бих навела пројекат Театроскоп, који је плод сарадње између Француске и Југоисточне Европе у области савремених сценских уметности. Форма нашег културног присуства разликује се од земље до земље, и развија се из већ успостављних односа између Француске и земље домаћина. На пример, Француски институт у Мароку је изразито динамичан и присутан у 12 градова. Са више од 800 догађања годишње, институт у Мароку предњачи у односу на остале. Не бих наводила пуно примера, истакла бих да су институти у Мексику, Тунису, Индонезији, Сенегалу, или Шпанији и Немачкој, посебно динамични. Већина њих морали су да прилагоде модалитете свог деловања новонасталој ситуацији изазваној санитарном кризом.

За франкофиле у Србији, Француски институт има посебно место и због пријатељства са Француском из времена Првог светског рата, које је изродило и неке овдашње организације посвећене том пријатељству. У којим још земљама француски институти имају и ту димензију?

У праву сте. Француско-српски односи имају дубоке корене у прошлости. Французи су се борили са Србима на Солунском фронту током Великог рата. Француска је у то доба прихватила 3.000 српских ђака. Не знам ни за један други споменик који указује част Француској као што то чини онај на Калемегдану, на коме пише „Волимо Француску као што је она нас волела”. И заправо, више удружења рођено је из тог периода пријатељства, са којима Француски институт у Србији свакодневно сарађује. Удружење професора француског језика, основано пре 30 година, пример је снажног партнерства неопходног за промоцију француског језика и културе.

Француски институти често имају снажну историјску димензију. Навешћу пример Камбоџе, у којој сам четири године била амбасадор Француске. Француски институт у Камбоџи био је први инострани културни центар који је отворио своја врата након рата у Камбоџи, почетком деведесетих. И дуго након тога, био је једино место добродошлице за уметнике и мислиоце. У том смислу, емоционална и историјска димензија француских института у појединим земљама често је значајнија од самих активности које они у тим земљама спроводе.