Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МАЈА ПОПОВИЋ, министарка правде

Уставне промене искључиће политику из правосуђа

(Фото Небојша Марјановић)

Министарство правде ће ове године припремити сет правосудних закона које је потребно донети ради усклађивања са променама Устава, ако оне буду потврђене на референдумуМинистарка правде Маја Поповић позива грађане Србије да на референдуму 16. јануара подрже потврђивање акта о промени Устава. Наглашава још једном да Косово и Метохија остају у преамбули, као јужна српска покрајина, а уставне промене односе се искључиво на област правосуђа.

Шта је основни циљ промене Устава?

Променама Устава у области правосуђа биће искључено учешће политике у избору судија, председника судова, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Поред тога циљ ових промена Устава је и успостављање бољег система предлагања, премештаја и престанка њихове функције. То ће омогућити да улазак у правосуђе буде заснован на објективним критеријумима вредновања и правичним процедурама избора, а самим тим биће унапређен квалитет правде, повећана независност судија и самосталност јавних тужилаца, али и омогућена њихова већа непристрасност, стручност, одговорност и ефикасност.

Можемо ли једноставним речима да објаснимо шта промена Устава значи за сваког грађанина Србије?

Правни амбијент чији су темељ ове уставне промене превасходно је у интересу грађана Србије. Њима се јача владавина права, јер се она остварује, између осталог, кроз независност судија и самосталност јавних тужилаца, које се овим променама Устава повећавају. То ће створити услове за бољу и ефикаснију заштиту људских права, јер владавина права на њима почива и повећава правну сигурност. Већа правна сигурност утицаће и на прилив, нарочито страних, инвестиција. То ће водити ка повећању стандарда грађана и економском напретку Србије.

Које су најважније промене Устава – како ће убудуће бити биране судије и јавни тужиоци, а како чланови Високог савета судства и Високог савета тужилаштва?

Акт о промени Устава гарантује сталност судијске и јавнотужилачке функције и укида избор судија и јавних тужилаца на такозвани пробни мандат од три године. То је значајна предност ових промена Устава која доприноси стабилизацији судства и јавног тужилаштва.

Све судије и председнике судова бираће Високи савет судства који чини шест судија које бирају судије из својих редова, председник Врховног суда и четири истакнута правника које бира Народна скупштина, после спроведеног јавног конкурса, двотрећинском већином гласова свих народних посланика.

Јавне тужиоце бираће Високи савет тужилаштва, а не као до сада Народна скупштина. Високи савет тужилаштва имаће пет чланова које бирају јавни тужиоци и главни јавни тужиоци из реда јавних тужилаца, као и четири члана које бира Народна скупштина из реда истакнутих правника, двотрећинском већином гласова свих народних посланика. Врховни јавни тужилац, како ће се убудуће звати републички јавни тужилац, као и министар надлежан за правосуђе биће чланови Високог савета тужилаштва по положају. Врховног јавног тужиоца бираће Народна скупштина на предлог Високог савета тужилаштва, а не на предлог владе, као што је у важећем Уставу.

Оваквим избором судија, председника судова, главних јавних тужилаца и јавних тужилаца постиже се висок ниво њиховог легитимитета који долази из струке.

Шта се мења у јавнотужилачкој организацији?

Поред промене назива функције републичког јавног тужиоца у врховни јавни тужилац, промењени су и називи функције јавног тужиоца у главни јавни тужилац, као и заменика јавног тужиоца у јавни тужилац. Међутим, хијерархијски принцип јавнотужилачке организације је задржан. Ово су, без сумње, квалитативно значајне промене које треба да обезбеде већу самосталност, али и већу одговорност у раду јавних тужилаца.

Референдум о промени Устава је све ближи, биће одржан 16. јануара. Да ли су грађани Србије имали прилику да сазнају зашто је за њих важно да на референдуму буде потврђен акт о промени Устава у области правосуђа?

Претходних дана одржано је више дебатних емисија у којима су изнети аргументи за и против потврђивања акта о промени Устава у области правосуђа од представника струке. Имали смо прилике да видимо како, судије, јавни тужиоци, професори правних факултета, представници политичких странака, представници струковних удружења и других невладиних организација износе своје мишљење о акту о промени Устава. Сам акт о чијем се потврђивању грађани изјашњавају на референдуму 16. јануара садржи доста стручних питања о којима правници, који обављају различите правничке професије, имају знање које су путем ових емисија покушали да приближе грађанима. Поред тога објективна информација о садржини акта о промени Устава, која има аргументе за и против његовог потврђивања, достављена је од Републичке изборне комисије на адресе бирача, дистрибуирана је путем штампе, а почела је да се приказује и у електронским медијима. Све то доприноси да грађани буду објективно информисани пре одржавања референдума и одлуче да ли су промене Устава у области правосуђа у њиховом интересу.

Више пута сте нагласили да се промене Устава односе на правосуђе, међутим у јавности се говори и да се Устав мења да Косово и Метохија више не би били у његовој преамбули.

То није тачно. Косово и Метохија је јужна српска покрајина и остаје у преамбули Устава.

Могли смо да чујемо од представника опозиције који ће на референдуму гласати против потврђивања акта о промени Устава у области правосуђа да нема политичког, стручног ни друштвеног консензуса за промену Устава као и да није било широке стручне и друштвене дебате о овом важном питању. Како оцењујете овакве тврдње?

То су паушалне тврдње које су политички мотивисане. Представници опозиције који такве тврдње износе спровели су катастрофални реизбор судија и јавних тужилаца, без јасних критеријума и мерила за оцену њихове стручности, оспособљености и достојности и без правилног вредновања њиховог рада који је ову земљу коштао више од 60 милиона евра.

Морам да нагласим да се у процесу промене Устава инсистирало на дијалогу и компромису између политике, науке и струке, који је кључна карактеристика овог процеса и пресудни чинилац за израду квалитетног акта о промени Устава. Сматрам да је највећи успех у поступку промене Устава постигнут начином и стилом на који је овај процес вођен до данас. То је био један сасвим отворен и јаван поступак. Било је много јавних слушања широм Србије у два круга, у мају и јуну, а потом и у септембру прошле године. Образована је радна група која је изнела можда и највећи терет овог посла, јер је кроз њен рад створен квалитетан текст акта о промени Устава и исказан потенцијал да се постигне највиши могући степен друштвеног консензуса у датим околностима што је нужан услов сваке уставне реформе која тежи да буде трајна и остави трајне позитивне ефекте у држави и друштву. Њен рад, као и јавност и инклузивност процеса промене Устава до сада, похваљени су и од Венецијанске комисије, као саветодавног тела Савета Европе у овој области. Управо ово тело издало је позитивно мишљење о акту о промени Устава, које представља доказ да смо на правом путу и да смо спремни да јачамо владавину права у интересу наших грађана. То ће истовремено представљати путоказ за рад на изради закона које ћемо морати да ускладимо са актом о промени Устава, ако он буде потврђен на референдуму.

Да ли министарство правде припрема неке нове законе?

Ако акт о промени Устава у области правосуђа буде потврђен на референдуму, Министарство правде ће ове године припремити сет правосудних закона које је потребно донети ради усклађивања са променама Устава. То су: закон о судијама, закон о уређењу судова, закон о Високом савету судства, закон о јавном тужилаштву и закон о Високом савету тужилаштва. Поред тога, министарство на чијем сам челу ове године ће припремити измене и допуне Закона о парничном поступку, Кривичног законика, Законика о кривичном поступку и Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних особа. Дакле, предстоји нам велики посао на припреми закона у наредном периоду.

Да ли је у плану и јачање инфраструктурних капацитета?

Имајући у виду да су средства за јачање инфраструктурних капацитета правосудних органа обезбеђена захваљујући одговорној политици председника Александра Вучића, Министарство правде има могућност да се посвети интензивној реализацији пројеката реконструкције, изградње и доградње зграда правосудних органа.

У наредном периоду планирано је да се заврши друга фаза реконструкције зграде правосудних органа у Нишу, Трећег основног суда у Београду, Привредног суда у Сомбору, правосудних органа у Убу и да се заврши реконструкција фасаде зграде правосудних органа у Ваљеву. Планирано је да се изграде објекти за потребе, правосудних органа у Новом Саду, правосудних органа у Крушевцу, правосудних органа у Краљеву, посебних одељења Вишег суда у Београду, Тужилаштва за организовани криминал и Тужилаштва за ратне злочине у Устаничкој улици и зграда за потребе Управног суда. Министарство правде тренутно тражи адекватан простор за смештај запослених у Високом савету судства и Државном већу тужилаца, а планирана је и доградња објекта правосудних органа у Пироту.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
Što ne kaže skraćeno biće isto kao u Australiji.
Шатор
У квази држави БиХ странци су провели ту реформу и резултата је да је правосуђе у БиХ независно и удаљено од здравог разума. А судске одлуке се купују за 500 евра (само ту у данашње доба инфлације влада дефлација).
vojo
time se uvodi na mala vrata da sudovi odlucuju umesto naroda ne popularne odluke
nikola andric
Uslovi poglavlja 23 se ne ispunjavaju referendumom nego sudskom praksom.
Тома Драговић, Ужице
Средином 19. века један брадати чика рече да, правосуђе у капитализму, има класни карактер и да, штити интересе владајуће класе. Ко штити интересе радника, сељака, оних који стварају нову вредност? Нико! Газе их приватни извршитељи за дугове од пре 25 година. То правна држава? Чије интересе штити некакав ВИСОКИ савет? Рио Тинта, Делезеа, Сименса, џенерал моторса? Наравно. Све упаковано у обланду демократије. Хвала! Нека то вама! Одлучно НЕ!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.