Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Kорона није омела страна улагања

(Фото EPA-EFE/FOCKE STRANGMANN)

У 2021. сигло рекордних 3,9 милијарди евра, а за две пандемијске године 6,9 милијарди евра страних директних инвестицијаКорона није омела стране инвеститоре да наставе да улажу у нашу земљу и према прелиминарним подацима Народне банке Србије у 2021. по том основу стигло је 3,9 милијарди евра, чиме је премашен досадашњи рекорд из 2019. године. Тада је страних директних инвестиција (СДИ) било у вредности од 3,815 милијарди евра.

У односу на 2020, прилив СДИ већи је за 27,1 одсто, док је у односу на рекордну 2019. већи за 1,2 процента.

Подаци централе банке показују да је највећи део СДИ отишао у размењиве секторе, пре свега прерађивачку индустрију, што сматрају кључним за наставак двоцифреног раста српског извоза и у наредним годинама. Као и у претходним, током 2021. страни инвеститори су улагали како у нове пројекте, тако и у већ постојеће.

„Пандемија вируса корона није имала знатнији утицај на прилив СДИ у Србију. Током две пандемијске године (у 2020. и 2021), наша земља привукла је 6,9 милијарди евра СДИ, што је пре свега резултат чињенице да је и пре пандемије и током пандемије очувана макроекономска, финансијска и фискална стабилност, у основи чега је стабилност девизног курса. Поред тога, процењујемо да је кључну улогу у остваривању овако високог прилива страних директних инвестиција имало доношење пакета монетарних и фискалних мера за помоћ грађанима и привреди на самом почетку пандемије. Пакет који је у том тренутку донет био је не само један од најобимнијих сразмерно величини економије, већ и један од најбрже донетих у Европи. Захваљујући томе, у време највеће неизвесности на самом почетку пандемије (март, април и мај 2020), спречен је већи пад пословног, потрошачког и инвестиционог поверења и обезбеђено је нормално функционисање привреде и наставак инвестиционог циклуса и државе и приватног сектора”, наводе из НБС.

Упитани да ли су можда прекинути ланци снабдевања утицали да се код нас повећају инвестиције у централној банци одговарају да не искључују могућност да је то позитивно допринело приливу СДИ у Србију, али да њихове анализе за сада не показују да је тај ефекат био значајан.

Када је реч о СДИ за дуже време, просечан годишњи прилив у десетогодишњем периоду почевши од 2007. закључно са 2016. годином износио је 2,1 милијарду евра, док је у претходних пет година, просечан годишњи прилив СДИ повећан за више од 50 одсто. Од 2017. закључно са прелиминарним подацима за 2021, просечан годишњи прилив износио је преко 3,3 милијарде евра (укупан прилив СДИ током последњих пет година био је 16,7 милијарди евра).

„Треба имати у виду да је и структура СДИ знатно повољнија, у смислу да је за разлику од ранијег периода, а нарочито пре 2012. године, знатно више инвестиција усмерено у разменљиве секторе. Период до 2012. обележили су приливи по основу великих приватизација, продаје мобилних оператера и лиценце за мобилног оператера, приватизације банкарског сектора, трговинских кућа, као и продаја једног од домаћих трговинских ланаца белгијској компанији „Делез”, до које је дошло 2011. Имајући то у виду, приливе у појединим годинама попут 2011. треба узети са резервом, јер је реч само о промени власништва без знатнијих директних економских ефеката, кажу у НБС.

Као резултат снажног прилива СДИ, као и услед повећања инвестиција државе у инфраструктуру, број формално запослених у приватном сектору је од краја 2014. до данас повећан за више од 24 одсто, односно за 329.000 људи. Крајем 2014. у приватном сектору у Србији формално је радило 1.356.704 радника, док је у новембру 2021. било запослено 1.685.283. Додатно, раст запослености забележен је у кључним секторима – у прерађивачкој индустрији, грађевинарству, трговини, ИКТ и осталим услугама претежно приватног сектора. Просечна плата у приватном сектору у истом периоду повећана је за више од 55 одсто – са око 40.000 динара крајем 2014, на 63.400 колико је износила према последњим подацима за 2021, наводе из НБС.

У истом периоду, извоз робе и услуга повећан је са 14,5 милијарди евра колико је износио 2014. године, на више од 28 милијарди евра колико процењују да је био у 2021, при чему је највећи део тог раста резултат повећања извоза прерађивачке индустрије и најзначајнијих сегмената услуга попут информационо-комуникационих, пословних и транспортних, као и услуга туризма.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Samo ne piše šta smo sve dali i žrtvovali da bi došle strane investicije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.