Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Председник Турске позива грађане да не држе злато у сламарицама

У ситуацији кад се суочава с економским проблемима због изостанка инвестиција из ЕУ и САД, Анкара се окреће богатим заливским земљама, које најављују улагања у турску привреду
Висока инфлација и незапосленост, највећа мука грађана Турске: Истанбул (Фото EPA-EFE/Sedat Suna)

Година која је управо почела у Турској ће бити у знаку напора за оживљавања привреде, која се суочава с изазовима какви се не памте од почетка овог века. Председник Реџеп Тајип Ердоган је тада дошао на власт и успео да заустави суноврат економије, што му је после донело победе на неколико локалних и општих избора у низу. Да ли ће успети и овог пута видеће се средином идуће године, кад ће грађани бирати посланике и шефа државе.

Крајем децембра влада је смањењем референтних каматних стопа успела да заустави суноврат националне валуте, која је у прошлој години изгубила 60 одсто вредности. Сада се за један долар добија 13 лира, али последњих дана курс поново клизи надоле. Председник Ердоган позива грађане да подрже мере за јачање националне валуте, јер је то, како каже, „историјски искорак”. „Очекујем да ће сада сви који поседују злато да га претворе у лире и да га више неће чувати у сламарицама. Реч је о више од 5.000 тона злата, које треба да се укључи у привредне токове земље. Ми ћемо на лето почети да убирамо плодове наших напора и жртвовања, увешћемо Турску међу десет водећих економских сила на свету”, уверен је шеф државе, који поручује грађанима да не треба да страхују од даљег пада курса лире, пренела је новинска агенција Анадолија.

Економисти, међутим, сумњичаво врте главом: политика ниских референтних каматних стопа, коју сада заговара влада, дугорочно ће имати супротне ефекте. Незапамћени пад курса националне валуте ланчано је изазвао и друге економске недаће. Инфлација је достигла 36 процената, што је рекорд у последњих 19 година. Посебно су поскупели прехрамбени производи, што грађани свакодневно осећају по свом џепу. Влада је првих дана нове године по хитном поступку увела ригорозне казне за трговце који гомилају залихе робе чекајући нове, више цене како би остварили додатну зараду.

Турска сада плаћа цену изостанка директних инвестиција из иностранства, пре свега из земаља ЕУ и Америке, што је довело до пораста незапослености (12 одсто), поготово међу младима – 22 одсто. После демонстрација грађана против владе због корупције у владиним структурама, као и неуспелог покушаја државног удара средином 2016. године, страни инвеститори се очигледно плаше да улажу паре у Турску, јер се боје нових политичких ломова, поготово што су у суседним земљама, Сирији и Ираку, веома активне многе терористичке организације, укључујући Исламску државу и Радничку партију Курдистана (ПКК), чији припадници повремено подмећу бомбе и у источној Анадолији.

У таквој ситуацији председник Ердоган сламку спаса тражи на другој страни: у арапским земљама, пре свега оним богатим у Персијском заливу, с којима последњих година није могао да нађе заједнички језик око решавање кризе настале доласком „арапског пролећа” у Либију, Сирију и Египат. После вишегодишњег прекида званичних контаката, Анкара је недавно угостила лидера Уједињених Арапских Емирата принца Мухамеда бин Заједа ел Нахјана, који је, како откривају истанбулски медији, обећао инвестиције у износу од десет милијарди долара. Председник Ердоган је потврдио да идућег месеца путује у Абу Даби.

Званично је најављено да ће Ердоган ускоро посетити и Саудијску Арабију, која је последњих година тихо бојкотовала турску робу. Ријад досад није могао да опрости Анкари оптужбе да је престолонаследник Мухамед бин Салман одобрио убиство новинара-дисидента Џамала Хашогија 2018. године у конзулату те земље у Истанбулу, као и сарадњу Турске с Муслиманском браћом у Египту, радикалном групом која последњих година покушава да подрије стабилност у целом региону Залива, укључујући и Ријад.

Нови ветрови осећају се и на релацији Анкара–Каиро, који је недавно посетио шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу. Био је то први контакт на високом нивоу од 2013. године и војног удара против Ердогановог пријатеља Мухамеда Мурсија, кога су накратко на власт довели припадници Муслиманске браће.

„Нормализација односа са земљама у региону биће убрзана у овој години. Ко год учини један пријатељски корак ка Анкари, ми ћемо одговорити с два потеза”, истакао је Ибрахим Калин, представник за медије председника Ердогана.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

car sloba
Rat im je veliko opterećenje.
Коцкар
Личи на партију покера али не са сопственим новцем!
ANALITICAR
Turska je u poslednje vreme okrenula protiv sebe i zemlje EU i Ameriku. Sada ocigledno pocinje da placa cenu. Kraj ove vlade mnogi ocekuju u junu iduce godine kada se odrzavaju izbori.
D.P.
Na talasu poboljssanja ekonomije je svojevremeno dossao na vlast. Sada su se occigledno privrednici okrenuli protiv Erdogana jer ne slussa struccnjake. U poslednje dve godine smenio je nekoliko guvernera centralne banke.
ВАЛТЕР
Страх од корупција крије паре у сламарице
Боривоје Банковић
То вероватно објашњава зашто је у Швајцарској најтраженија роба новчаница од хиљаду франака откако су уведене ове каматне стопе и зашто не може да се нађе сеф у банци.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.