Очекује се рекордно поскупљење сировина

Током првих месеци ове године у Европи се може очекивати рекордно повећање цена сировина и материјала попут дрвета, челика и пластике, због њихове несташице на светским тржиштима настале услед повећане тражње, ширења нових сојева вируса корона и затварања која су последица пандемије, проценила је међународна консултантска кућа „Хорват” на основу истраживања очекивања пословних људи на 12 европских тржишта.

– Поскупљења су последица испражњених складишта, ограничене понуде и континуирано високе тражње, што ће средњорочно утицати на тржиште. Изненадна повећања цена робе нас очекују и после пандемије, пошто екстремни временски услови, поремећаји инфраструктуре, развој финансијског тржишта, трговински сукоби и логистички проблеми све чешће нарушавају транспортну равнотежу. Због високог степена глобализације економије, последице оваквог развоја догађаја су тренутне и врло озбиљне – оценила је Марија Болдор из Хорвата преноси Танјуг.

Навела је да европски привредници наредних месеци очекују да највише поскупи дрво, чак 33 процента и да на овакав тренд утичу тржишта Северне Америке и Кине, где је та сировина за трећину скупља него у Европи.

Наташа Говедарица, секретар Удружења за шумарство, прераду дрвета, индустрију намештаја и папира Привредне коморе Србије, каже да трендови показују да ће и у Србији поскупети дрвна сировина узимајући у виду да недостаје не само на тржиштима Америке и Кине, већ и на осталим светским тржиштима.

Наша саговорница објашњава да је велика експанзија грађевинске индустрије у Америци покренула потребу за дрветом. Канада је забранила извоз сировине и покушавају да надоместе недостатак дрвне грађе за потребе индустрије. Кина је огромно тржиште које је вукло сировину, тамо су прављени полуфинални производи и извожени у Америку. Али проблем је настао због кинеско-америчког трговинског рата, где Америка не дозвољава Кини да пласира робу у оном капацитету у коме је то радила.

– Експанзија грађевинске индустрије у Америци и потреба Кине за што већом количином сировине, коју немају, направила је дисбаланс на тржишту Европе, која је остала без сировине на коју је рачунала. Са друге стране Русија од јануара ове године тежи да забрани извоз обловине из своје земље. И ту ће доћи до додатног дисбаланса на тржишту, што свеукупно утиче на повећање цене – објаснила је Говедарица.

Додала је да је пре короне био тренд да се сировина из Србије извози за Кину и Европу. Није остављана у земљи да се преради.

– Као удружење радимо на томе да сировина остане у земљи и да наша производња то преради у неком проценту како би се добила висока додатна вредност производа који генерише седам пута већу цену производа који се извезе. Здушно се боримо да се сировина не извози већ да се извози као полуфабрикат или прави производ. Видећемо како ће се ситуација даље развијати али свака земља има могућност да ограничи извоз сировине и остави је за потребе своје индустрије као што су урадиле Канада и Русија – навела је Говедарица.

Поскупљене дрвета се одражава на поскупљење грађевинских радова и намештаја, а цена шперплоче је већ прилично скочила јер понуде готово да нема.

Током ове године очекује се даље поскупљење челика, који је током прве половине 2021. већ поскупео за 60 процената, као и пластике која је прошле године бележила рекордно високе цене.

Цена челика расте зато што је тражња већа од понуде. Понуда је додатно пала због смањене производње у Кини. Осим тога Кина је због еколошких проблема и загађења ваздуха смањила производњу угља. Наравно, ту су и инфлаторни притисци.

У последњих седам-осам година, просечна цена топло ваљаног челика била је око 400 или 450 долара по метричкој тони, док ће дугорочни просек у наредним годинама вероватно бити изнад 600 долара. Очекује се да на тржишту челика дође до неколико промена, укључујући растуће трошкове и све већу улогу Кине на тржишту. Кина је на свом врхунцу извозила више челика него што је Индија производила, али се кинески извоз од тада преполовио на око 60 милиона тона годишње и могао би додатно да опадне како се земља буде кретала ка остварењу циљева нето нулте емисије угљеника. Кина бележи пад производње од марта 2021, при чему је у новембру произвела 69,3 милиона метричких тона, што је за 22 одсто мање него у истом месецу прошле године.