Изетбеговићеви пулени више у судницама него у кабинетима

Сарајево – Крајем прошле године Суд БиХ је потврдио оптужницу против министра безбедности БиХ Селма Цикотића (кадар СДА), која га терети за злоупотребу службеног положаја у време (од 2009. до 2011. године) док је руководио Министарством одбране БиХ. Он је, према наводима Тужилаштва БиХ, осумњичен за бављење нелегалном трговином наоружањем и муницијом, којом је „оштетио буџет БиХ за око пет милиона евра и другима прибавио имовинску корист у вишемилионским износима”.

Цикотић није и једини високопозиционирани кадар СДА Бакира Изетбеговића којим се бави или се бавило правосуђе БиХ. Има их много. У тужилачким и судским списима, осим Цикотићевог, налазе се и имена неких његових садашњих и бивших страначких колега који су обављали или обављају врло значајне функције. Сви су они доспели у судске клупе због умешаности у афере, против њих су вођени или се још увек воде судски поступци, као што је то случај с премијером Федерације БиХ Фадилом Новалићем, директором Обавештајно-безбедносне агенције (ОБА) Османом Мехмедагићем Осмицом, бившим генералним секретаром СДА Амиром Зукићем и другима. Због злоупотребе службеног положаја и овлаштења на шест месеци затвора недавно је осуђен Садик Ахметовић, бивши министар безбедности БиХ, изабран на то место испред СДА, а који је у међувремену напустио ту странку.

Новалић је оптужен за куповину сто сумњивих респиратора из Кине, вредних око пет милиона евра, а директор ОБА, некадашњи пратилац Алије Изетбеговића, по неколико основа. Он ће у широј јаности остати упамћен, између осталог, и по афери „Диплома”, због које је и хапшен као осумњичени за фалсификовање факултетске дипломе коју никада није ни поседовао. Против Осмице подигнута је и оптужница за злоупотребу положаја и овлашћења (на тој оптужници један од осумњичених је Селмо Цикотић, чије име се помиње и у оптужници за ратне злочине против хрватског цивилног становнитва на подручју Бугојна, где је био ратни командант), одавање тајних података, несавестан рад у служби...

На подугом списку Изетбеговићевих „сумњивих кадрова” нашао се и садашњи бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић. Покретање истраге против њега тражио је, још пре шест година, тадашњи потпредседник Федерације БиХ Мирсад Кебо, након што је Тужилаштву БиХ предао бројне доказе о његовој умешаности у злочине које су муџахедини починили над Србима на подручју Возуће, у време када је он био начелник Центра безбедности Зеница. По наредби суда истрага против Џаферовића је обустављена.

Начин вођења судских процеса против кадрова СДА, од којих неки „више времена проводе у судници него на радном месту”, многи узимају као пример недопустивог и пристрасног рада правосудних инстутуција БиХ. Пре свега због чињенице да судски процеси против њих трају унедоглед и завршавају, најчешће, у њихову корист. Званичници Републике Српске у томе препознају евидентан „утицај сарајевске политике на правосуђе”.

Душанка Мајкић, заменик председавајућег парламентарне Комисије за одбрану и безбедност БиХ и делегат у Клубу српског народа у Дому народа парламента БиХ, каже за „Политику” да стање у ком се налази БиХ „најбоље осликава управо њен правосудни систем”, у којем кључна места заузимају баш кадрови СДА и у ком је одавно приметан утицај политичког Сарајева.

„Стога не изненађује што судски процеси против људи блиских Изетбеговићу трају предуго и завршавају како завршавају. Захваљујући директној политичкој заштити, Осман Мехмедагић Осмица, на пример, и даље суверено руководи тајном службом, без обзира на то што се против њега води судски поступак и што му је још пре две године истекао мандат диретора ОБА. Лидер СДА сматра да је он ’добар шеф’ који ’иде на живце непријатељима’. Исто тако, Изетбеговић на све могуће начине штити и премијера Новалића, који је за њега ’херој нације’ зато што је у тешком времену ’успео да набави 100 респиратора’ иако је вештачење показало да су ти Новалићеви респиратори практично неупотребљиви. Мало је вероватно да би и некадашњи министар безбедности БиХ Сакиб Ахметовић био осуђен да није у међувремену напустио СДА”, рекла је Мајкићева.

Дакле, закључује она, о наклоности правосудних институција БиХ према једном народу не сведочи само начин вођења судских поступака против поменутих кадрова СДА, то је далеко израженије у случајевима ратних злочина јер се у тим предметима суди и пресуђује само Србима.