Владан Живковић, „добри дух” Филмских сусрета у Нишу

Владан Живковић je био наш „најлепши глумачки глас”, коме је поред свих улога на филму, телевизији и у радио-драмама најважнији био рад на организацији фестивала глумачких остварења Филмски сусрети у Нишу, којем је посвећивао „невероватну енергију”, рекао је о овом глумцу његов колега и члан председништва УФГС Радомир Николић на комеморацији одржаној ових дана у Југословенској кинотеци у Београду, пренео је Танјуг.

„Организујући фестивал, он је то схватао као глумачки задатак и био је посвећен. Та страст у његовим очима, љубав према глумцима... Владан је оставио енергију која ће постојати и даље на фестивалу”, рекао је Николић и додао да је, иако Живковића није познавао приватно, пословно с њим „попио 100, 200, 300 кафа у канцеларији”.

Према Николићевим речима, након што је добио да игра улогу Зорана Радмиловића у филму „Тома” (2021), Живковић је почео да му се обраћа са „куме”, пошто je Радмиловић Живковићу био венчани кум. „Отишао је човек кога сам волео као кума и као најрођенијег деду”, рекао је Николић.

Драмски уметник Владан Живковић (1941–2022) био je председник Удружења филмских глумаца Србије и члан Управног одбора Филмског центра Србије. Председница Управног одбора ФЦС Јелена Триван је истакла да је Живковић био у УО у годинама „када му све то није требало, нити је морао да се некоме доказује, нити је морао да улази у сукобе са читавом филмском индустријом”.

Према њеним речима, Живковићева борба током боравка у ФЦС је била за статус, место и животе глумаца.

„Сваки његов разговор на УО је био на који начин правно, људски да се врати достојанство глумцу који је постао власништво продуцената и оних који имају новац. Да се врати време када је његово величанство глумац имао поштовање које данас нема”, рекла је Триванова, истичући да је Живковић додатна средства за Филмске сусрете тражио и добио за глумачке награде. Додала је да се у време пандемије ковида 19 Живковић, тражећи сусрете с премијером и председником, „борио као лав, као да је питање живота, да Филмски сусрети буду одржани – и били су одржани”.

Филмски посленик и критичар Дејан Дабић је оценио да је за њега након вишегодишње заједничке сарадње у организацији нишког фестивала Живковић „био синоним за Филмске сусрете”. „Он ће својим духом и идејама које је оставио увек бити с нама”, нагласио је Дабић.

Према његовим речима, Живковић је био и бард драмског стваралаштва пошто је „гласом који је био тако доминантан” снимио више од 700 улога у радио-драмама у којима је, између осталог, играо војводу Живојина Мишића, Карађорђа и драматизације дела Боре Станковића.

Од Живковићевих улога на филму и телевизији Дабић је издвојио „као једну од његових најбољих” ону у „Доручку са ђаволом” (1971), а подсетио је и на његове памтљиве ликове четника у „Повратку отписаних” (1976), Милета Контраша у серији „Врућ ветар” (1980), Оливера Недељковића у „Тесној кожи” (1982), као и у филмској трилогији „Рад на одређено време” осамдесетих година.

Као доказ да је Живковић био „озбиљан глумац са озбиљном каријером”, Дабић је навео његово појављивање у ратном филму „Гвоздени крст”, легендарног холивудског редитеља Сема Пекинпоа, сниманог у Југославији 1977. године. „Снимао је по десетак филмова годишње. Друштвени рад га је можда одвојио од већих улога, али имао је улоге довољне да заузима посебно место у нашој кинематографији. Заокружио је каријеру у ’Пуцњима у Марсеју’ (2021)”, рекао је Дабић.

Директор Нишког културног центра и Филмских сусрета Срђан Савић је оценио да је Живковић „имао стас, глас и глумачко умеће, а његова робусна појава остала је у сећању”. Подсетивши да је Живковић помогао да „фестивал преживи неке од најтежих година деведесетих”, Савић је рекао да је глумац био „делатник старог кова који је инсистирао на традицијама, принципима и конвенцијама”, и као такав био је „добри дух” Филмских сусрета.

Директор ФЦС Гордан Матић је рекао да му је част што је Живковић последњу улогу одиграо у његовом редитељском филму „Пуцњи у Марсеју”. „На снимање је дошао ’нашпанован’ и спреман. Како је дошао на сет, освежио је све. Донео је позитивну енергију. Тешко је то приписати само глумцу. Памтићу га као доброг човека”, истакао је Матић.

Филмски продуцент Фети Даутовић је рекао да је био дугогодишњи пријатељ Живковића, који у међусобним разговорима није имао ружну реч ни за кога и који је „био чист као дечак”. Даутовић је нагласио да је Владан био велики глумац јер треба веровати и Пекинпоу, који је код Живковића препознао „једноставност, искреност и честитост”.