Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ламент над судбином оних који нису добили друштвене станове

(Фото Драган Јевремовић)

Обраћам се поводом дописа др Драгана С. Вујновића, објављеног у рубрици Међу нама 28. децембра под насловом „Треба обештетити оне који нису добили друштвене станове”. Ко зна чиме је аутор био мотивисан да овакав став заузме и изнесе преко новина у јавност.

У том допису има нечега што посебно иритира и до жестине уводи у лоше расположење. Господин Вујновић ламентира над судбином грађана који у време социјализма нису добили друштвене станове. Притом са зачуђујућим незнањем, или намерно, ниједном речју не наводи разлоге како је и због чега дошло до тога. Да је био иоле објективнији, видео би их у чињеници да су поменути радници у то време били знатно млађи и са мало радног стажа, па нису ни могли да конкуришу за стан или кредит.

Аутор предлаже да влада овако нанету „неправду” отклони на терет државног буџета и примања (пензија) грађана који данас користе те станове. Зачудо, у свом ламентирању није узео у обзир много бројније кориснике кредита за стамбену изградњу, који су током отплате за само неколико година били толико обезвређени галопирајућом стопом инфлације да су рате падале на вредност само једне паклице цигарета. Било је појединаца, углавном виших руководилаца, који су, поред ових кредита, добијали и станове, али то се тада третирало само као преступ због којег су предузимане мере дисциплинске одговорности.

Полазећи од свега наведеног, треба поставити још неколико питања, на која није тешко одговорити. На пример: да ли су „добитници” друштвених станова срушили ону државу и тиме и систем који је подразумевао да свако треба да има кров над главом после извесног времена проведеног на раду? Или, ако се зна да су станове добијали претежно радници из сиромашнијих слојева тадашњег друштва, а кредите за зидање кућа руководство и функционери, има ли моралног основа и људске логике да терет „обештећења обесправљених радника” сносе искључиво корисници тих станова, а да власници кућа изграђених уз помоћ стамбених кредита вредних од 100.000 до 200.000 евра остану по страни? Сматрам да се у овом случају не може прозивати ни држава Србија, јер је доста ломова претурено и преко њених „леђа”.

Раде Лечић,
правник у пензији, Крагујевац

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

maja
Nije to lament,to je vapaj za pravdom.
anavolimilovana
Napisaste što-šta a čini se da i niste puno razmišljali o tome šta pišete. Kao prvo svi rukovodioci u firmama u to vreme su dobili stanove. Ako su menjali firme i bili na rukovodećim pozicijama i u novoj opet stan. Neki i kredite od kojih su pravili i kuće, pa i vikendice. Mnogi su se lažno razvodili da bi dobili još po jedan. Neki radnici nisu dobili ni kredite ni stanove (kao moj otac na primer). Da se razumemo ne očekujem bilo kakvu kompenzaciju.
električar
"Borci" za obaranje socijalističkog sistema nikad neće da oproste tadačnjim vlastima što su dozvolile otkup stanova. Na taj način su sadašnje vladajauće strukture, a tu mislim najpre na one koje su vladale izmedju 2000-te i 2010.te, uskraćene za mogućnost da deru ljude koji žive u tim stanovima. Da nisu otkupljeni, iz tih stanova bi bilo nasilnih, sudskih iseljavanja bezbroj. Srećom, jedan broj ljudi se toga na taj način spasao !!! Nažalost, društvena imovina nije mogla da se spasi od lopova !
баба
Ипак не треба бркати бабе и жабе. Огромна већина је добила друштвене станове - али те станове нису ,,добијали претежно радници из сиромашнијих слојева тадашњег друштва". Тврдите да су ,,руководство и функционери подизали кредите за зидање кућа" чиме су добровољно пристајали да се одрекну свог права на добијање стана и упуштали у рискантну авантуру. Звучи веома нелогично и нетачно. Господин Вујновић је потпуно у праву.
Земунац
Ви, као правник, требало би да знате да је свакоме од нас, који је радио у то време, одбијано 5% од плате за солидарну стамбену изградњу. Нико од нас не тражи да се то надокнади од било кога, већ од онога где су та средства завршила и од онога ко је био гарант тих средстава, а то је држава. У једном периоду после 2000-те скупљани су захтеви за надокнаду и једна адвокатска канцеларија у Београду је то радила да би се скупило довољно за скупштину, а било је и предизборно обећање једне партије.
Земунац
Да само додам још нешто. Онима, који су добили станове, средства одвајана за солидарну стамбену изградњу су враћена кроз урачунавање висине доприноса у укупној суми потребној да се откупи стан. Ако су оба супружника радила сабирани су доприноси обоје и за ту суму умањена је цена стана. То значи да су они, који су добили станове, у двострукој предности, јер су и добили стан и враћени су им доприноси, а онима, који нису добили стан, узет новац и сада се још спрда са њиховим захтевом да им се врат

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.