Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КАКО СУ СРБИ У МЕЛБУРНУ ДОЧЕКАЛИ ПРЕСУДУ

„Тамо далеко” с кнедлом у грлу

И у срећи и несрећи, нико од нас није већи. И у вољи и невољи, нико од нас није бољи, изрецитовао нам је Слободан Бенђо, психолог, кореограф и истакнути члан српске заједнице, творац кола „Ноло”, које се играло ових дана у Мелбурну
(фото: Ј. Б. Бујас)

Мелбурн – Пред Савезним судом у Мелбурну јуче ујутро у пола десет поштоваоци Новака Ђоковића окупили су се како би пропратили поновно суђење, од којег је зависило да ли ће Новаку бити дозвољено да остане и такмичи се на Аустралијан опену.

Повремено се певало и играло, затим и седело и дуго чекало. Негде око пола пет одлука је донета, али не у Ђоковићеву корист. У том тренутку завладали су мук и неверица, али су окупљени смогли снаге да задрже сузе, па се заорила песма. Запевао се „Марш на Дрину”, па „Тамо далеко”, с кнедлом у грлу.

Новак је у тренутку пресуде био у канцеларији својих адвоката у улици Колинс. Ту су се окупиле екипе новинара и неколицина Срба да пропрате излазак возила из гараже које се упутило према аеродрому „Таламарин”. Један човек чекао је испред аеродрома са српском заставом. Био је то Слободан Бенђо, истакнути члан српске заједнице, психолог и кореограф. Слободан је творац чувеног кола које се играло свих ових дана у Мелбурну – коло „Ноло”. Играло се пред Савезним судом, пред озлоглашеним хотелом „Парк” и пред зградом Ријалто, сходно томе где се у том тренутку налазио наш тенисер.

Слободан каже да извесни режисер прави документарни филм на ту тему, пошто је начин на који су Срби протестовали у Мелбурну нешто ново и веома необично.

„Десет дана су Срби у Мелбурну играли коло. Тако је настало чувено коло ’Ноло’. Кроз игру и песму смо изражавали свој протест. То је нешто ново у историји, у самој психологији ратовања. Ми смо ’ратовали’ на свој начин”, каже Бенђо и додаје да је српска заједница била под великим притиском, али да је одговорила на овај догађај, који је био глобалног карактера.

„Сваки напад на Новака Ђоковића је био напад и на нашу заједницу”, каже творац новог кола.

Слободан додаје да је веома поносан на српску заједницу и сматра да то није био никакав инат, већ игра и песма из срца. Људи су били жељни игре и песме, након две тешке године раздвајања и изолације, а склопљена су и многобројна пријатељства са члановима других заједница.

Захваливши свим људима који су учествовали у протестима свих ових дана, Слободан је рекао: „Ми смо као заједница показали да смо јаки, победили смо и себе. Иако је против нас било уперено доста мржње, ми смо читаво време испољавали љубав. А то није било нимало лако и у томе успели.”

За реакције медија каже следеће: „Испред нас су били сви медији света, све камере су биле у нас уперене. Ми смо се као мала етничка заједница нашли у том вртлогу догађаја и добро смо то изнели до краја. Па чак и данас, кад су нам рекли да Новак мора да иде назад, ми уместо да плачемо, певамо ’Тамо далеко’.”

Што се тиче процеса суђења, он подсећа да смо наизменично побеђивали и губили, док су се судије мењале. Судија Кели је дао наду, али је онда уследио шок.

„То, међутим, није битно. Оно што је битно јесте да смо ми победили. Новак је победио. Победили смо ми као народ, као етничка заједница овде у Мелбурну, где смо заиста показали да можемо да се носимо с великим историјским догађајима. Све те камере које су биле уперене у нас чекале су само када ћемо да погрешимо. На њихово изненађење, нисмо им приуштили то задовољство” прича наш саговорник.

Слободан Бенђо се нашао на аеродрому и оне ноћи, пре десетак дана, када је Новак слетео у Мелбурн, не слутећи шта га чека. Синоћ је опет дошао да га испрати.

– Те ноћи када је слетео Новак радио сам у граду до касно. Након позива пријатеља из Србије, чуо сам да је он блокиран на аеродрому. Упутио сам се тамо и позвао пријатеља који свира хармонику да ми се придружи. На аеродрому су се новинари већ били окупили. Неки од њих су ме питали шта мислим, хоће ли Срби правити проблеме. Рекао сам да ће Срби свакако одговорити, али не на насилан начин. Они ће играти и певати”, каже Бенђо. Ту зору су он и Крстомир, пријатељ који свира хармонику, дочекали на аеродрому, свирајући и певајући.

Синоћ је Слободан поново дошао на аеродром да испрати Новака. Пред крај разговора изговорио је стихове који су најбоље осликали српски народ и заједницу у Аустралији, која је, нашавши најбољи начин да се избори са овако тешком ситуацијом, доказала да је вредна поштовања:

„И у срећи и несрећи, нико од нас није већи. И у вољи и невољи, нико од нас није бољи.”

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.