Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТРАНА

Опомене неуспеле „обојене револуције” у Казахстану

(Фото Бета/АП)

Кина је спремна да помогне Русији у њеним настојањима да елиминише утицај страних сила на подручју централне Азије, саопштено је прошле недеље у Пекингу. Кинеска реакција уследила је поводом недавних рушилачких демонстрација у Казахстану изазваних поскупљењем горива, а у којима је улога тзв. западног фактора, по многима, била и више него видљива.

По свему, у бившој совјетској републици, иначе деветој по величини држави на свету, десио се покушај „обојене револуције”, сличан онима који су се на некадашњим социјалистичким просторима збивали још од почетка 21. века: у Грузији (2003), Украјини (2004. и 2014), Киргизији (2005) или недавно у Белорусији. Ту је и такозвана булдожер револуцијa, којом је у октобру 2000. мењан друштвени систем у Србији. Утицај западних финансијера у поменутим превратима никада није посебно скриван. Оствариван је кроз такозване невладине организације и сличне пројекте.

Ипак, зашто је Казахстан баш сада дошао на ред? Према проценама познавалаца, реч је о покушају страних служби да, након извлачења Американаца из Авганистана, пребаце свој рад на терене централне и југозападне Азије, не би ли се што више приближили границама Русије и Кине.

Подсетимо, непосредно по повлачењу америчких трупа са авганистанског терена у Москви су изразили забринутост изазвану чињеницом да су тамошњим муџахединима свесно препуштене огромне количине најсавременијег наоружања. Као и због индоктринираности по којој пут за даље ширење исламског утицаја природно води преко некадашњих совјетских република, Туркменистана, Узбекистана и Таџикистана.

Централна Азија је доста удаљена од Европе, тако да на западној страни Старог континента нема много интересовања за већи ангажман на овим просторима. Уосталом, ни резултати ратова вођених овде током историје не дају Европљанима много разлога да нешто слично покушају поново.

С друге стране, САД, однедавно „ојачане” стратешким савезом с Великом Британијом и Аустралијом (АУКУС), на Азију у целини гледају другачијим очима. Ту су концентрисани највећи амерички конкуренти, војни, идеолошки, економски... Реч је превасходно о Русији и Кини, али у перспективи и о Индији, Пакистану и још понеким нарастајућим силама. А путеви за убрзанији просперитет на овом подручју данас се траже кроз јачање сарадње с непосредним комшијама, па и дојучерашњим противницима. Без ратова.

У САД су схватили да је њихово време, које је наступило по окончању Другог светског рата и преузимању „под своје” главних европских држава, при крају. Управо стога планове ширења даље на исток континента заснивају на стварању околности у којима би „нациљане државе” доспеле у одређене економске и политичке невоље, а које би водиле у могући преврат.

„Обојене револуције” продукт су такве тактике. Не у потпуности успешне, али сасвим довољне да развој појединих друштава зауставе и преусмере у другом правцу. Поготово што се ради о државама у којима су унутрашње противречности такве да би евентуални немири захтевали интервенцију шире међународне заједнице. Пример за то је и Украјина, у којој САД, једноставно, немају шта да траже и неће се усудити да овде самостално ратују.

Ваља напоменути и да су са западне обале Атлантика све мање спремни да ратују у неким њима далеким и непознатим просторима и да тамо гину. Холивудски филмови са урнебесним акцијама измишљених командоса више нису довољни да подигну борбени дух просечног младог Американца. Управо стога надлежни у Пентагону решили су ових дана да већ ангажованим војницима, спремним да се упуте у неку афричку или азијску недођију, плате подигну за чак 25 одсто.

Недавни Самит о демократију, којим су САД покушале шире да промовишу своју политику, а на који нису позване ни Русија ни Кина, јасно упућује на настојања Вашингтона да свет подели на две сфере: своју и руско-кинеску. И опет без вођења рачуна о томе како на све гледају у другим државама, посебно европским.

Како је 2019. написао амерички новинар Фарид Закарија: „Доба америчке доминације је била кратка, плаховита епоха. Тачније, три деценије обележене са два кључна догађаја. Рођена је услед колапса Берлинског зида 1989. године, а њен крај, односно почетак истог, изникао је из још једног колапса – оног ирачког из 2003, од када и почиње лагани пад глобалног утицаја САД.”

Пропала акција у Казахстану, а посебно муњевито реаговање снага Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) у кршењу побуне, само је додатно потврдила ограничености америчког утицаја, али је и чвршће усмерила Кину и Русију једну на другу.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rambo
Sta reci o tekstu koji kao argument koristi: "Холивудски филмови са урнебесним акцијама измишљених командоса више нису довољни да подигну борбени дух просечног младог Американца." - osim pametnom dosta. PS u Americi se vojska smatra nesto kao obican posao sa nesto opasnijim "radnim uslovima" kao npr rad u zelezari, rudniku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.