Ускоро се мењају ознаке за рокове трајања хране

Половина грађана Европске уније не разуме ознаке које се односе на рокове трајања хране, због чега већина намирница заврши на отпаду. Недавно спроведено истраживање показало је да једна четвртина испитаника храну баца одмах по истеку ознаке „најбоље употребити до” иако је намирница и даље безбедна за јело. Према речима Биљане Борзан, која је била известилац Европског парламента за стратегију смањења бацања и повећања донирања хране, ове године ЕУ покреће велику реформу система означавања хране, а у припреми су и знатне новине и када је реч о означавању порекла и састава прехрамбених производа.

– Европска комисија ће нови систем означавања предложити од краја ове године и за сада се прелиминарно разговара о неколико могућности. Иако још није сигурно како ће нови систем означавања хране изгледати, за сада имамо предлог северних и западних земаља ЕУ које желе да се то поједностави, док се Италија, на пример, противи укидању ознаке која означава рок оптималног квалитета хране – каже Борзанова и додаје како је циљ да се купцима омогући да што боље разумеју ознаке и престану да неоправдано бацају храну. Без обзира на то што се произвођачи утркују да што боље истакну ознаке на храни, просечан купац и даље не разуме разлику између „употребити до” и „најбоље употребити до”. Ова друга ознака је у ствари порука произвођача да је до тог дана производ најквалитетнији, да, на пример, до тог датума он задржава оптималну хрскавост и боју, али то не значи да није јестив и дуго после. За сада је познато да су на столу предлози за неколико измена, од којих је једна да се на производ истовремено ставе обе ознаке, тако да „употребити до” буде порука купцима до када је храна безбедна за јело, а „најбоље употребити до” – до када та намирница задржава оптималан квалитет. Различита су мишљења и о предлогу да се прошири листа дуготрајних производа, попут тестенине, пиринча, кафе и чаја, који би били потпуно изузети од означавања рока трајања.

Борзанова каже да постоји и предлог да се потпуно укине ознака „најбоље употребити до” и да остане само онај рок до када је храна безбедна за конзумирање.

– У Шведској и Норвешкој су експериментално већ заменили ту ознаку са „најбољи квалитет до” и „најбоље до, али употребљиво после”. Ако нови систем, какав год он био, за само неколико процената смањи количине бачене хране у Европској унији, можемо бити задовољни јер је реч о стотинама хиљада тона хране која није завршила на отпаду – каже Биљана Борзан.

Све државе чланице ЕУ би до 2030. требало да преполове количине бачене хране. Разлог није само то што има гладних људи него и то што се за производњу хране троше ресурси који су ограничени и вредни, наводе из ЕУ. Да је нови закон о означавању прехрамбених производа неопходан, показали су и резултати истраживања које је спровео Институт „Јохан Хајнрих фон Тинен” у име Савезног министарства хране и пољопривреде. Према овом истраживању, 52 одсто све бачене хране настаје у приватним домаћинствима. Само у Немачкој се сваке године баци око 12 милиона тона хране. Други део чине велике корпорације које више не могу да продају своје производе након што је истекао рок употребе.

Савезна канцеларија за храну и пољопривреду такође је нагласила да датум до истека рока не значи да је храну потребно бацити, него је то рок у којем храна задржава своја специфична својства под одговарајућим условима складиштења.