Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КРАГУЈЕВАЧКА СРЕДЊА СТРУЧНА ШКОЛА НАЈСТАРИЈА НА БАЛКАНУ

Одавде излазе мајстори свог заната

Највеће светске компаније као „Сименс” и „Мајнд груп” траже само наше ученике и запошљавају их дан по дипломирању јер су, док раде, прецизни у микрон, каже директор Синиша Којић
Основана је личним декретом кнеза Александра Карађорђевића 1854. године (Фото:графије Средња стручна школа/Милан Габарић)

Највећа средња школа у земљи и најстарија на Балкану налази се у Крагујевцу, а основана је личним декретом кнеза Александра Карађорђевића 1854. године. Тадашња Занатска школа при Тополовници је била прва установа такве врсте у Србији. Она се данас зове Средња стручна школа, а њен директор Синиша Којић, без лажне скромности, искрено верује да баш у сваком његовом ђаку спава нови Новак Ђоковић и да га је уз поприлично наставничког, али и личног ђачког труда могуће пробудити. То тврди зато што у ову школу готово никада не долазе вуковци, нити одликаши, већ она деца која су у осмолеткама седела у последње две-три клупе и нису се превише истицала знањем, нити залагањем на часовима. Али када им он са својим наставничким тимом да ветар у леђа, управо ти ђаци, које је, како каже, због мањка петица у ђачкој књижици умео да прати глас да су „лоша деца”, чине немогуће.

– У тој предрасуди која их прати када долазе код нас у школу нема нимало истине и дајем све од себе да је разбијем и покажем да су моји ученици основци који вреде, али им се наставници нису довољно посветили, нити дали шансу да се пронађу. Долазе нам ђаци који нису стекли радне навике, а ми им онда покажемо да постоје области у којима и те како умешни и у којима постају ненадмашиви. И уз заједнички труд онда докажемо да највеће светске компаније као „Сименс” и „Мајнд груп” траже само наше ученике и запошљавају их дан по дипломирању јер су, док раде, прецизни у микрон, хиљадити део милиметра. Када то схвате, за наше ђаке не постоје границе. Дају и последњи атом снаге и воље да до савршенства упознају занате којима их учимо и постају врхунски мајстори – поносно истиче директор школе која данас с правом слови за лидера у дуалном образовању Србије.

Назив Средња стручна школа добила је 2018. године, када је потпуно трансформисана спајањем дотадашње највеће стручне образовне установе, Политехничке школе, и Друге техничке школе. Тада нису имали довољно ђака да попуне столарски смер, али нису одустали, већ су кренули да посећују добре компаније и уче их предностима које постоје када њихове ђаке приме на праксу и прихвате се учешћа у дуалном образовању. Успели су и данас имају 30 ђака у новом, трогодишњем дуалном одељењу оператера за израду намештаја који се у тим компанијама обучавају за рад на најсавременијим, компјутеризованим це-ен-це машинама за обраду дрвета. А Којић поносно истиче да се баш за те мајсторе већ увелико распитују у свету. Они ће добити мултидисциплинарно образовање и по дипломирању истовремено постати и столари, и тапетари, и лакирери.

– Такве занатлије су веома тражене у мањим фирмама јер покривају више операција. А ко од њих жели додатно да учи може да настави школовање на четворогодишњем смеру, техничар за обликовање намештаја и ентеријера, који се надовезује на поменути. Такође, наши роботичари и мехатроничари су модерни радници 21. века и део надолазеће 4.0 индустрије – појашњава Којић и додаје да имају 16 смерова, од којих су шест трогодишњи.

Дуалних је шест, а ђаке школују у пет подручја рада: шумарство и обрада дрвета, машинство и обрада метала, саобраћај, електротехника и култура, уметност и јавно информисање. Упркос обимности смерова, све квоте сада попуњавају у првом уписном року, а највећа навала је у време пријемног испита за уметничке разреде, за које се често пријави дупло више кандидата. Један од таквих профила је техничар дизајна ентеријера индустријских производа, чији се матуранти запошљавају у најпознатијим светским аутомобилским компанијама.

Ђаци ове машинско-уметничке школе убирају медаље на такмичењима и из предмета који им нису стручни, па су тако њихове ученице на општинском такмичењу рецитатора освојиле злато, сребро и бронзу, надмашивши ђаке из гимназијских одељења. Њихове школске другарице пласирале су се у финале републичког такмичења у футсалу, а запажене резултате на интернационалним надметањима постижу и школски пливачи и атлетичари.

Директор Којић истиче да им без улагања са стране у савремену технологију не би било напретка, а највећа помоћ им је од 2015. стизала кроз пројекте Немачке развојне сарадње, агенције ГИЗ, захваљујући којој су и добили најсавременије це-ен-це машине, опрему за заваривање, аутомеханичарску радионицу и мехатронски кабинет. Тако су успели да направе школски центар за тренинг у којем обучавају раднике развијених предузећа како би знали да раде у складу с технолошким напретком. У овој школи организоване су радионице запослених за читање савремених цртежа, брзе обуке за 400 радника „Фијата” и још многе њихове колеге из роботизованих погона које уче модерним техникама варења на најновијим машинама.

– Наши ђаци су тражени, у школској радионици раде за грађане и фирме. Најпоноснији смо на тродеценијску сарадњу са Институтом за испитивање материјала (ИМС) Универзитета у Београду, с којим ученици сарађују на изради котви које се уграђују у бетонске конструкције. У овој школи је направљено шест котви, уграђених у три крака Авалског торња, а ученици су их донирали за обнову споменика. Направили су и котве за Мост на Ади, кров београдске „Арене”, два моста у Крагујевцу и део магистрале ка Јадрану. За предузеће које се бави роботиком израдили су елементе за везивање робота за подлогу. Новац који зараде у школи на це-ен-це машинама дају ђачкој задрузи, која их расподељује за потребе свих ученика – наводи Којић.

Занат као спас од сиромаштва

Директор Којић истиче да неки од ученика ове школе живе у толикој немаштини да им је занат који код њих уче дословно водич у бољи живот. Зато ти ђаци живе за то да постану најбољи мајстори у струци. А због њих је формиран и школски фонд за помоћ ученицима, за који запослени, административном забраном од плате, месечно одвајају део новца. Било је ђака којима су у продавницама уплаћивали месечну апанажу да купују намирнице и плаћали доручак у школској кантини, куповали месечне карте за превоз до школе, јер долазе из других општина, а немају новца за аутобуску карту.

– Догађало се да нам је, због сиромаштва, неколико ученика на часове зими долазило у исцепаној обући и одећи. У почетку су наставници самоиницијативно скупљали новац и слали разредног старешину да тој деци купи чизме. Њихова акција је прерасла у добровољни фонд, чији се рачун сада налази при крагујевачком Црвеном крсту, а намењен је ђацима Средње стручне школе – појашњава Синиша Којић.

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile Rad
Ali steta sto se hvalimo kako nam strane kompanije uzimaju najbolju decu. Sa dobrom namerom obucavamo najbolje sto imamo, ali sta da radimo kad posle toga nismo u mogucnosti da im ponudimo buducnost.
Земунац
Имали смо ми широм Србије чувене ШУП - Школе ученика у привреди из којих су излазиле генерације мајстора. Многи од њих су касније наставили школовање и постали врсни инжењери, који су за разлику од каснијих генерација имали и праксу у малом прсту. Нажалост као и много тога покварили смо то чувеним Шуваровим реформама и укинули те школе. Сада ''измишљамо топлу воду'' и увозимо из иностранства дуално образовање. Видим тога има и овде, а то је само оно што смо већ имали некад само се модерније зове
Земунац
@mila simic Важно је да је из Немачке. Па и код нас уназад више од 150 година се за мајстора учило и полагало. У било коју занатску радњу некад, када сте ушли, видели бисте на видном месту на зиду урамљено ''Мајсторско писмо'' како се звала диплома за мајстора. А у ШУП није се учило само за велике фабрике, него је предност била што су велике фабрике омогућавале да ученици имају праксу уз фер надокнаду која се звала ученичка плата.
mila simic
Dualno obrazovanje dolazi iz Nemacke i praktikuje se tamo vec vise od 150 god. Nema zanata ucenog u teoriji. Pola skola - pola rad u firmi ! Posle zavrsenog zanata i 5 godina rada u nekoj firmi se ide 2 god. u skolu i polaze se za majstora !!! Mi smo imali te skole ali su one obucavale zanate za velike fabrike. To je nesto drugo i danas u toj formi prevazidjeno. Bez zanata nema privrede.
Mustafa Aga
Veoma dobar chlanak...Ne kaze narod za djabe, da "zanat zlata vredi". Naravno da ti isti zanati nisu jedno te isto shto su bili ranije.Veliko se znanje akomuliralo i tehnologija je na jednom visokom nivou.Potrebni su savremeni kabineti sa najmodernijom opremom i odlichnim predavachima.Velika je prednost tih mladih zanatlija kada na intervju za posao pokazu znanje sa odredjenim iskustvom sa savremenim mashinama iz te oblasti nego neki drugi koji nemaju ni dovoljnog znanja ni kontakt sa masinama.
Zoran
Bilo nekad nesto pre komunista.
Боро
Одавде су некада ученици одлазили да раде у Заводима Црвена Застава, Филипу Кљајићу, Ратку Митровићу...а сада се хвалимо што наших предузећа више нема, већ радимо за странце? Шта је овде за хвалу?
gzr
За хвалу је што се младима који су наизглед без шанси у животу даје шанса да поштено раде и зараде, пре свега за себе, па онда и за породицу, државу и све остало.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.