Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зидови Београда – од Митерана до Младића

У главном граду је међу педесетак мурала до 2011. године само један носио политичку поруку „За солидарност с народима Латинске Америке”, који је 1970. уметничка бригада Салвадора Аљендеа из Чилеа осликала на згради СКЦ-а
Осликана фасада Прве београдске гимнаѕије (Фото А. Васиљевић)
(Фото Удружење КУРС)

Прашина коју је подигао лик Ратка Младића осликан на згради у Београду изазвала је напетост између оних који га сматрају ратним злочинцем и оних који га називају херојем. Али, тензије нису биле ни близу као оне које је 1933. изазвао мурал Дијега Ривере у Њујорку, када су негодовали и они који су презирали комунизам, али још више они који су се гнушали цензуре.

Наиме, чувени мексички сликар је готово неприметно, али радикално, изменио мурал који је требало да краси нови Рокфелеров пословни центар у срцу Менхетна. И то тако што је, у оквиру слике која сумира једну еру, додао икону комунизма – Владимира Лењина. За Риверу то је био одговор на критике да се продао америчким капиталистима, будући да је овај члан Комунистичке партије пре Рокфелера радио и низ мурала за „Форд”. Ривера је одбио да уклони Лењина, па је Нелсон Рокфелер уклонио мурал, а њујоршки уметници данима су протестовали због цензуре.

У Северној Ирској, нарочито у Белфасту, мурали непогрешиво откривају у ком делу града се налазите – републиканској области или сте у унионистичкој радничкој четврти, јесте ли међу католицима или протестантима. Од сукоба две различите политике, две различите религије, Северноирци су направили туристичку атракцију.

А шта је са зидовима у Србији? Каква порука се са њих шаље? И коме се обраћају?

– Објавили смо 2011. године истраживање о историјату мурала у Београду и пописали смо око 50 осликаних од 1970. до 2010. Повремено чујемо коментаре да су наши мурали наставак праксе осликавања фасада и наслеђе из периода СФРЈ. Али истина је сасвим другачија. До 2014, када смо колегиница Мирјана Радовановић и ја, испред удружења КУРС, осликали „Борба, знање, једнакост“ само је један мурал носио носио јасну политичку поруку. Реч је о муралу „За солидарност са народима Латинске Америке“ који је уметничка бригада Салварора Аљендеа из Чилеа осликала на згради СКЦ-а 1977. године. Мурали имају велики потенцијал, јер су уметничка дела доступна свима. Није потребно да одете у галерију да бисте их видели, већ вас она сама проналазе – прича за „Политику” Милош Милетић, визуелни уметник и један од оснивача удружења КУРС.

Први мурал у престоници, сведочи поменуто истраживање, осликао је Лазар Вујаклија 1970. године на зиду једне мале занатске радње у Булевару краља Александра. Фасаде су потом осликаване због посете председника Француске Франсоа Митерана, пред Девету конференцију Покрета несврстаних, у име отварања Музеја ваздухопловства… Али више од десет година закон није познавао овакву уметничку интервенцију. Тако је, док је с групом студената осликавао фасаду некадашње Југобанке, професор Чедомир Васић приведен у полицијску станицу и пуштен тек пошто је директор банке потврдио да има његову дозволу за рад на фасади. Пошто је 1989. Савет скупштине Београда усвојио документ у којем се први пут помиње осликавање фасада као начин уређења града, мурали почињу да из илегале прелазе у оквире закона.

Последњих година престоница је добила и четири нова која потписују уметници окупљени око удружења КУРС – осим што су осликали фасаду једне стамбене зграде, мурал „Борба, знање, једнакост” настао је поводом Дана студената, „20. октобар” за седамдесетогодишњицу ослобођења Београда, а последњи је обележио осам деценија од оснивања Интернационалних бригада.

– Истражујући историју мурала приметили смо да нема оних који говоре о антифашистичкој борби, што је доста супротно представи која је присутна у друштву о уметничкој пракси у јавном простору за време СФРЈ. Наш циљ није да дамо само естетску верзију неког догађаја или да улепшавамо фасаде, већ иза сваког нашег мурала стоји озбиљан истраживачки рад. Сматрамо да мурал може да има и едукативну функцију, да буде споменик једном времену – појашњава Милетић.

У част Интернационалних бригада у Шпанском грађанском рату (Фото Удружење КУРС)

Међутим, пут од идеје до реализације поплочан је низом дозвола, а зависи и од тога да ли се мурал ради на фасади стамбене зграде или институције. Искуство КУРС-а показује да у просеку, од првог папира до почетка осликавања фасаде, прође око годину дана.

– Ако је реч о стамбеној згради прво морамо да прибавимо одобрење станара, а онда и дозволе од Завода за заштиту споменика. Како од градског, тако и од републичког уколико се ради о строжој зони заштите. Будући да је, према Закону о становању, обнова фасаде инфраструктурна интервенција, а да ће скеле заузимати тротоар, морамо да се обратимо и саобраћајној комисији којој се предаје елаборат на коме раде овлашћени пројектанти. Није чак исто ни да ли је зграда у центру града или изван њега – набраја наш саговорник шта је све потребно урадити како би се добило зелено светло.

Уколико је реч о фасади институције, ствари могу бити лакше, али не нужно. Тако је мурал посвећен ослобођењу Београда, а који се налази на зидовима Завода за ментално здравље у Палмотићевој улици, прошао без већих бирократских мука. Али то није био случај и са Студентским градом, где су се чланови КУРС-а добро помучили док су утврдили ко је надлежан да дâ пристанак за израду мурала поводом годишњице Шпанског грађанског рата.

– Само осликавање траје свега нешто више од недељу дана. И није јефтино. Заправо, најскупља је скела која може да кошта око 1.000 евра за неколико дана и на то утиче много фактора: тип терена, висина, време осликавања... Осим компликоване и непрецизне процедуре за добијање дозволе, осликавање зидова отежава нам и проналазак фасаде. Многи станари не желе да дају сагласност, надајући се да ће она бити згодно место за билборд и да ће тако имати и финансијске користи. Ипак, не одустајемо, прибављамо папире, тражимо адекватне фасаде – прича Милош Милетић, који је са Мирјаном Радовановић осликао мурале и у Палестини, Хрватској, Аустрији...

А није одустао ни Дијего Ривера. Оно што је замислио у Њујорку, спровео је у Мексику. И не само што није уклонио Лењина већ је додао и оснивача чувене породице – Џона Рокфелера. И то тако што га је приказао како лута са женом док изнад њихове главе лебди ћелија сифилиса… Ни то није прошло неопажено и без питања од чега је умро и како је живео родоначелник породице која је синоним за недостижно.

Није мурал свака слика на фасади

Лик Ратка Младића који су насликали навијачи „Партизана” у Његошевој улици на Врачару, указује Милош Милетић, није мурал.

– Најпростија дефиниција мурала је та да је реч о великој слици на фасади. Оне се не раде нелегално, под окриљем ноћи. Лик Ратка Младића је нека врста уличне визуелне интервенције, али није мурал. Занимљиво је питање како је он урађен. Знамо да станари нису дали сагласност, али не знамо како власт није реаговала на кршење више закона? Али највећи проблем је какву поруку шаље – истиче Милетић.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
Pozdrav udruzenju KURS koje Beogradu poklanja umetnicka dela - svima dostupna. Ta dela cesto izazivaju polemiku, kao sto je slucaj sa muralom Ratka Mladica. Sto je vrlo korisno, obzirom da mediji u Srbiji retko pisu sta se stvarno dogodilo u Srebrenici.
геополитичар
Све графите и "мурале" било политичке или неполитичке садржине треба уредно прекречити јер руже град. Личностима које то заслужују треба дићи споменик.
Душан Поповић
Дакле, по Милетићу суштинско својство мурала као облика уметничког изражавања јесте да ли уметник има дозволу и да ли ради под окриљем ноћи. Ако имате сва потребна одобрења, то што радите је мурал, па било и ординарно смеће, али ако немате уредне папире, онда није мурал, независно од уметничких квалитета. Какву поруку шаље мурал Ратка Младића? Да треба славити своје хероје, без којих не би било Српске, нити Срба преко Дрине, без којих би се Србима, деведесетих, поновила НДХ.
Sasha Obradovic
Odličan i informativan tekst. Ratka Mladića slobodno može preko celog zida svoje dnevne sobe u svom domu da oslika ko god želi..Javni prostor je već nešto drugo, a pogotovo mu nema mesta gde nema saglasnosti stanara. Oni ga ne žele na zidovima svog doma i bar toliko bi se moralo poštovati.
Alen
Nije isto slikati cvece i coveka odgovornog za veliki zlocin Srebrenici ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.