Брејвик тражи пуштање на условну слободу

Специјално за „Политику”

Осло – Хоће ли се догодити правно чудо да се Андерс Беринг Брејвик (42), осуђени норвешки терориста, нађе на слободи после нешто више од 10 година проведених у притворској јединици затвора Ила у близини Осла и строгој изолацији у затвору у Шијену? О томе хоће ли човек који је у међувремену, пре пет година, променио идентитет и постао Фјотолф Хансен, остати и даље под надзором и у строгој изолацији или ће бити пуштен на условну слободу, одлучиће судије Основног суда у Шијену, у округу Телемарк на југу земље.

Почетак судског процеса заказан је за данас и према најавама судских власти расправа ће трајати три до четири дана. Због безбедности, неће се одвијати у Палати правде у градићу Шијен, већ ће Брејвик своју немогућу мисију пробати да изведе на „домаћем терену”, односно у гимнастичкој сали затвора у којем борави готово десет година.

Пре мање од 11 година, 22. јула 2011, тада тридесетједногодишњи Андерс Беринг Брејвик извео је два одвојена терористичка напада. Најпре на седиште норвешке владе у центру Осла (страдало осам грађана), а нешто касније и на омладински камп тада владајуће Радничке партије на острву Утоја, где је убио 69 омладинаца, већином тинејџера, учесника политичког кампа подмлатка партије. У злочину какав Норвешка не памти у новијој историји убијено је 77 људи, десетине су лакше или теже рањене, а причињена је и огромна материјална штета. За терористичке нападе и масовни злочин Брејвик је у суду у Ослу осуђен на максималну казну затвора, односно надзора и старатељства у трајању од 21 годину.

Према норвешким законима, Брејвик има право да након истека минималне одслужене казне од 10 година притвора и затвора од судских и инстанци задужених за праћење и извршење кривичних санкција затражи пуштање на условну, превремену слободу. Будући да су главни државни тужилац и надлежни из Управе за извршење кривичних санкција глатко одбили молбу његових адвоката, Брејвик је одлучио да тужи државу и у судском процесу покуша да избори готово неоствариво.

Куриозитет је да се нови процес опет одвија у већ познатој, такозваној терор сали затвора у Шијену. У овој фискултурној сали, специјално преуређеној за правни дуел, Брејвик је већ био однео делимичну „Пирову победу” у спору против државе. Наиме, тада се жалио на нехумане услове у затвору, односно на претерану контролу и изолацију. Као специјални робијаш, Брејвик је под свакодневном присмотром, контролишу се његова писма и комуникација са спољним светом, а нема ни контакт с другим затвореницима.

Међутим, Брејвик у затвору ужива у својеврсном луксузу: на располагању му је апартман са три собе. Има собу за одмор, „кабинет” за студирање, учење и рад, као и собу за тренинге, разбибригу и опуштање. Поседује телевизор, компјутер (без интернета), плејстејшен с игрицама. Има и могућност да сам себи припрема храну.

Тадашње судско веће је априла 2016. године донекле дало за право Брејвику и пресудило да су му људска права у затвору угрожена и да се према њему поступа нељудски, односно противно европским конвенцијама о људским правима и слободама. Чак је судско веће осудило норвешку државу да плати судске трошкове у износу од 330.000 круна (око 30.000 евра). Међутим, наредне године виша судска инстанца у Ослу – Апелациони суд – поништила је ову пресуду и норвешку државу ослободила сваке одговорности према убици Брејвику. Он се потом 2018. године жалио и Суду за људска права у Стразбуру, али је и ту одбијен с образложењем да је жалба неутемељена.

Према сценарију предстојећег краћег процеса, предвиђено је да први говори Брејвик и дато му је најмање три сата да објасни зашто мисли да би требало да га условно пусте на слободу. Његов адвокат Ејстајн Стурвик није желео медијима да предочи стратегију одбране. За сада се зна да ће се као сведок на Брејвиковој страни појавити специјални гост из Шведске – Пер Оберг. Он је међу радикалним националистима и екстремним десничарима познат као вођа Нордијског покрета отпора (ДНМ) за Шведску. Овај покрет има своје огранке и симпатизере у готово свим скандинавским земљама. У политичким и медијским круговима третира се као неонацистичка организација чија идеологија је антикомунизам, антикапитализам, панскандинавизам.

Поред правних стручњака и судских вештака, као и представника затвора Шијен, на суду ће се појавити и искусни психијатар Ранди Русенквист, која годинама прати и посматра Брејвиково психичко и психолошко стање и најмеродавнија је да просуди и процени да ли је Брејвик „зрео” за слободу или ће морати још да борави иза решетака, као и да ли је и даље опасан за друштво и околину. Уколико изгуби процес, што је, према процени правника, експерата и медија, тренутно најреалнији могући исход, Брејвик, односно Фјотолф Хансен, има законску могућност да сваких пет година поново тражи да га пусте на пробну слободу.