Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вреди ли данас писати и објављивати књиге

У данашњој ерупцији масовних медија и друштвених мрежа, заснованих на рекла-казала и оговарачкој утакмици, онда се питамо коме и чему написане књиге уопште служе. По подацима о продатим примерцима, скоро да је такав посао неисплатив
(Фото Марко Спасојевић)

Под суровом турском окупацијом, још 1494, у Цетињу је штампана прва књига на српском језику – „Октоих првогласник” Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија. То је једна од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви. А црква је, као што знамо, била једини заклон од турског насиља и потурчавања српског народа. Велики српски просветитељ и реформатор Доситеј Обрадовић (1739–1811), пре доласка у Србију да се 1804. придружи Карађорђевим устаницима, живео је и радио у свим већим европским престоницама. Говорио је седам језика, али му је животни циљ био просвећивање српског народа под вековном турском влашћу. Маштао је и успео да у та тешка времена објави књигу на српском језику „Живот и прикљученија”. Постао је први министар просвете, именован од Карађорђа, нажалост с кратким мандатом због пропасти устанка. Основао је Високу школу (будући универзитет) и, по легенди, поштованом вођи изговорио је чувену реченицу: „Књиге, књиге, господару, а не трице и кучине”, потенцирајући да се само читањем и учењем српски народ може извући из глиба незнања и неписмености. Тако је то било на почетку наше писмености и стварања српске културе.

Ако наслућујете како је мукотрпно седети и строго концентрисано писати књигу, а још теже написану објавити, питање из наслова је сасвим смислено. У данашњој ерупцији масовних медија и друштвених мрежа, заснованих на рекла-казала и оговарачкој утакмици, онда се питамо коме и чему написане књиге уопште служе. По подацима о продатим примерцима, скоро да је такав посао неисплатив. Данас се купују књиге једино на трафици, и то ако говоре о љубавним авантурама познатих естрадних личности, неуспелих најављивачица с ТВ станица или евентуално непознатим странама живота познатих личности или спортиста. Притом у тиражима од стотинак примерака, због незаинтересованости публике, али и великог броја неписмених.

Ко уопште данас чита књиге? Богати предузетници с листe из Пандорине кутије, власници бесних вила по Дедињу и Сењаку, возачи најскупљих аутомобила по београдским улицама, да би до тог стандарда дошли, прочитали су сијасет стручних, научних и филозофских књига. Немојте ме засмејавати. Они у својим пословним подухватима, чак и током боравка у најскупљим светским летовалиштима, осим новина и рубрика о пореским прописима и откривеним преступима, нису прочитали ни једну једину књигу. Гарантујем, с малим изузецима. Па како су све то стекли? Вештином и „мувањем”. Саморекламирањем на ТВ шунд програмима и у петпарачким новинама. Уместо знања које би стекли из прочитаних књига, за шта немају времена, знање они купују преко оних који за њих радe и који су оседели од читања књига и прописа из њихових „дисциплина”. Све се може купити, зар не?

За време професорског и научног стажа написао сам и објавио више од двадесет књига. Из области којимa сам се бавио, дакле стручних и научних, али и од националног и ширег друштвеног интереса. Ни од једне од објављених књига (а неке су објављене у више издања и на енглеском језику) нисам имао никакве материјалне користи. За најновију књигу о, у данашње време, значајној теми српског националног интереса, од „хонорара” који сам добио у објављеним примерцима успео сам да продам десетак, а поклонио више од 70 примерака. Надам се да је еминентни издавач моје књиге материјално прошао боље од мене. Не кајем се, јер су те књиге за мене биле од круцијалног интереса за стручно и научно напредовање до статуса редовног професора, за продубљивање знања и за преношење тих знања мојим студентима. Срећан сам кад их сретнем и кад ми кажу како су им моје књиге биле од користи. Материјалне користи од објављивања мојих књига имали су факултети који су их стављали на листу обавезне литературе или власници високих школа на којима сам предавао. Али, с обзиром на успостављену и некажњиву праксу, масовног фотокопирања књига, не верујем ни да су они имали велике користи. Чак су у томе кршена моја ауторска и друга права, јер су се књиге доштампавале у новим тиражима, а да је то прикривано од аутора и сматрано његовом професионалном обавезом. Искуства мојих бројних колега су слична. Ја макар нисам улагао сопствена средства за трошкове припреме, штампање и опремање објављених књига. Али, питам се, шта рећи за часне интелектуалце који су улагали сопствени новац у издавање драгоцених књига за српску културу и самосвест, а да нису од тога имали материјалне користи, сем људске и интелектуалне сатисфакције.

На питање из наслова одговарам: да, вреди мукотрпно стварати књигу, уз несаницу и губитак вида, јер то је питање егзистенције аутора који држи до себе. То је, између осталог, ауторова борба против ништавила и јефтиних атракција којима смо свакодневно бомбардовани. То је начин да се остави траг у прашњавом времену у коме смо живели. Зато, господо аутори, пишите и објављујте, доћи ће ваљда неке нове генерације које ће, осим забаве и друштвених мрежа, имати времена и за читање и продубљивање знања.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Поента је колико су цене књига примерене куповној моћи и да ли су оне стваро израз трошкова издавача. Наиме скоро је изашла књига коју бих желео да прочитам, а цена је преко 3000 динара. Да ли је то реална цена? Иначе што се тиче цена књига, не знам тренутну ситуацију, али мене је увек чудило да су, када сам ја студирао, цене стручне литературе на енглеском језику у издању енглеских издавача биле 10 (десет) пута скупље него оне које су биле у руском издању. Не верујем да су у питању курсне разли
Земунац
@Милош То је мени јасно, али да ли и у издаваштву, као уосталом и у осталим гранама привреде, профит мора бити у стотинама процената или може бити много мањи? По економској рачуници више се заради ако се прода више комада са малим профитом, него пар комада са великим профитом или сам ја пао с Марса?
Милош
Циљ приватних издавача је профит, не просвета. У Русији су књиге и даље будзашто, а овде су стварно постале статусни симбол.
mila simic
U Nemackoj je u 2021 prodato 2,73 miliona knjiga. U metroima i vozovima svuda ljudi citaju knjige. Status citanja literature i novina je u osnovi skolskog i kucnog vaspitanja. Kod nas ljudi ne citaju, ili veoma malo. Vise sede uz kafu i dele abrove, pametuju o stvarima koje ne poznaju.
Boris
Да, вреди
Lena
Knjige su nasi kucni prijatelji. Imamo divnu i bogatu biblioteku. Ali, obzirom da vec vise decenija zivimo u inostanstvu i da nasi brojni unuci slabo vladaju srpskim jezikom (i uopste ne citaju cirilicu), pre tri godine smo napunili auto nasim knjigama i poklonili ih jednoj biblioteci u Srbiji.
Ja
Toliko malo truda je potrebno da vam unuci i pričaju srpski i čitaju ćirilicu. Sramota.
Zoran
I TV postao vas kucni prijatelj. :)
dr
Savremena literatura ( mislim na roman, pripovetku i dramu) je devastirana; taj proces traje već decenijama, kako kod nas tako i u svetu. Istinski obrazovan čovek velika je opasnost za ovako uređen svet, tako da to uništavanje istinske literature, a time i obrazovanog čoveka, umnogome pomažu centri moći. Forsira se mediokritet, antitalenat, tema su LGB, politička korektnost itd...nagrade se dodeljuju ne onima koji vredno rade i pišu, nego onima koji su dobri poslušnici itd, itd...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.