Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
KOНЗИЛИЈУМ

Очување плодности важан корак пре почетка онколошког лечења

Примена хемиотерапије делује токсично на јајне ћелије и сперматозоиде, па се зато код младих особа пре започињања терапије замрзавају ткиво јајника, јајне ћелије, ембриони и сперматозоиди како би после излечења могле да добију бебу
(Фото Драган Јевремовић)

Тенденција одложеног рађања, која је глобални феномен, за последицу има све бројније случајеве особа које желе да имају потомство након онколошког лечења, како гинеколошких тако и негинеколошких органа, међу којима су најчешћи карциноми дојке, штитасте жлезде и меланом. Према препорукама Америчког удружења за хуману репродукцију, увек је потребно пре онколошког лечења проценити да ли је пацијенткиња заинтересована за очување репродукције, а затим са супспецијалистом из области фертилитета проценити ризик од губитка репродуктивне функције, да би се правовремено предузеле методе за очување плодности пре започињања онколошког лечења.

Како истиче професор др Катарина Стефановић, начелница Одељења за очување фертилитета Клинике за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Србије, мере за очување плодности могу се применити пре, али и током лечења, а једна од њих је и такозвана поштедна хирургија, у случају лечења тумора репродуктивних органа, која се код нас примењује већ неколико деценија, уз поштовање најновијих препорука.

– Број ових пацијенткиња је последњих година додатно увећан, због побољшања стопа за лечење малигних болести, при чему се, када је реч о млађим женама оболелим од карцинома, сматра да скоро две трећине имају велике шансе за петогодишње преживљавање, односно излечење. Све је бројнија популација младих пацијенткиња које се суочавају са дијагнозом малигне болести, а да претходно нису оствариле потомство, уз статистички податак да је једна од 50 таквих жена млађа од 40 година. Старосна граница за рађање је померена, па је самим тим и тај број већи – наглашава др Стефановић.

Како примена хемиотерапије, посебно код карцинома дојке и гениталних органа, има токсично дејство на јајне ћелије и сперматозоиде, онда очување потомства углавном подразумева криопрезервацију, то јест замрзавање ткива јајника, јајних ћелија, ембриона и сперматозоида пре започињања терапије.

др Катарина Стефановић (Фото: лична архива)

– Код нас на Универзитетској клиници за гинекологију и акушерство спроводи се програм криопрезервације од 2009. године на одељењу вантелесне оплодње, опремљеном савременом технологијом уз присуство дугогодишње искусне екипе на челу с проф. др Видаковић. Остваривање трудноће код ових пацијенткиња се најчешће реализује неком од метода асистиране репродукције, што понекад захтева комплексну припрему и дијагностику. Клиници се обраћа и све већи број жена које се у трудноћи суочавају с малигном болешћу, а наш рад са овим пацијенткињама најбоље се огледа кроз тимски приступ преко Конзилијума за канцер и хуману репродукцију, који датира још од 2013. године, а формиран је на иницијативу професорке Весне Кесић – истиче др Стефановић.

Рад конзилијума има за задатак праћење, дијагностику као и начине завршавања ових ризичних трудноћа, уз често вагање шта је најбоље и за плод и за трудницу. Сматра се да је данас ризик за трудноћу и канцер 0,1 одсто, односно појави се један случај на сваких хиљаду порођаја, при чему је карцином дојке најучесталији тумор у трудноћи, што је и у складу са глобалним повећањем инциденце овог малигнитета код жена. Јављају се и карциноми грлића, меланоми, лимфоми као и други хематолошки малигнитети.

– У највећем броју случајева није неопходно прекидати трудноћу уколико се током ње јави малигна болест, осим у случајевима агресивних форми тумора дојке или одмаклих стадијума туморске болести дојке, лимфома или акутне леукемије, кад којих је трудноћа на самом почетку. Одлуке доноси тим лекара супспецијалиста из различитих области при чему пацијенткиња, ипак, има последњу реч. Једна од новина на нашој клиници је и формирање одељења за очување фертилитета и онкофертилитет, које је досад функционисало кроз амбулантни рад више саветовалишта, где се пацијенткиње могу свакодневно јављати и заказати консултације, а затим се по потреби састаје конзилијум лекара који ће заједно с пацијенткињом учествовати у доношењу одлуке о даљем лечењу. Свака млада жена која има рак може добити информацију о начину на који може сачувати своју фертилност и методама сходно годинама, врсти тумора и осталим индивидуалним карактеристикама, уз ултразвучни преглед, као и осталу неопходну дијагностику – каже др Стефановић и напомиње да је једна од новина и именовање ове клинике као референтне установе за онкофертилитет и очување фертилитета од стране Министарства здравља, захваљујући директору клинике, који је препознао потребу за овим видом централизације лечења и праћења пацијенткиња.

Кроз ову клинику не пролазе само пацијенткиње из Србије већ из читавог региона, Црне Горе, Босне и Херцеговине, али и оболеле из приватних установа и других универзитетских центара.

– Савремена гинеколошка пракса развија конзервативни приступ у лечењу почетних стадијума гинеколошких малигнитета, што не омогућава само очување репродукције него и хормонску равнотежу у организму. На клиници се овај третман примењује код почетних стадијума карцинома грлића материце, почетних стадијума мање агресивних тумора јајника, премалигних промена и почетних малигних промена слузнице материце, али и код жена са гестацијским трофобластним болестима. У ком степену ће бити нарушена, односно очувана функција репродуктивних органа зависи и од врсте тумора, органа, начина лечења, али и од година пацијенткиња и евентуалног опоравка менструационог циклуса након последичне хемиотерапије. Процењује се да се око осам одсто жена са гинеколошким канцером налази управо у репродуктивном периоду – каже др Стефановић.

Током скоро десетогодишњег рада конзилијума, као и саветовалишта за онкофертилитет више од неколико стотина пацијенткиња прошло је кроз лечење, а велики број њих је и реализовао трудноћу. Једна од визија клинике у даљем раду је корак више ка очувању плодности жене, не само у случају малигних болести већ и код многих других болести које ремете репродуктивну функцију. Под тим се подразумевају многобројна тестирања на наследне фамилијарне канцер синдроме, откривање наследних лоших мутација и многе друге проблеме који утичу на смањење репродуктивне способности и убрзавање биолошког старења.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.