Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дигитално доба и пандемија убрзано мењају наше животе

Естетичко друштво Србије би требало да допринесе подизању естетског укуса и културе у друштву, да се залаже за развој и институционализацију естетског образовања и васпитања, каже Небојша Грубор, нови председник овог друштва
Зборници и прве књиге из едиције „Естетичка истраживања” као издања ЕДС

Неопходно је да се развије увид о томе да основни елементи и структуре естетског искуства света прожимају не само нашу свакодневну и уобичајену свест већ и религиозно и политичко искуство, каже др Небојша Грубор, професор Естетике на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду, а однедавно и нови председник Естетичког друштва Србије (ЕДС). Циљ нашег саговорника на овој новој дужности биће да задржи досадашњи досегнути ниво активности и издавачке делатности друштва, а то је тренутно три, четири научна скупа са пратећим публикацијама (у просеку три зборника радова, темат и монографија).

– Главни задатак биће покушај да се покрене часопис Естетичког друштва Србије и оснивање секције друштва која би у свом фокусу имала однос естетике, религије и политике и која би проширила круг заинтересованих учесника у нашим активностима – додаје проф. др Грубор и подсећа да је Естетичко друштво Србије, основано 1978. као стручно филозофско и научно удружење посвећено естетици. Оно је, додаје, имало велику и разуђену активност и то од организовања и учешћа на конгресима естетике, преко стручних предавања и дискусија, до годишњих научних скупова и промоција књига, укључујући и значајну сопствену издавачку делатност.

Наш саговорник сматра да све могућности рада друштва нису у потпуности исцрпљене, па су последњих година, поред редовног одржавања традиционалних годишњих конференција друштва, посвећених широком спектру естетичких тема, основане секција за филозофију медија (2017) и омладинска секција (2019) ЕДС, у оквиру којих су такође одржавани научни скупови регионалног карактера.

Проф. др Небојша Грубор(Фото: лична архива)

О издавачкој делатност Естетичког друштва Србије, професор Грубор истиче да је она под вођством његове претходнице на челу друштва, професорке Дивне Вуксановић, значајно унапређена.

– Поред редовног публиковања радова са годишњих конференција, објављени су и зборници радова посебних секција, пет зборника везаних за Филозофију медија и три зборника омладинске секције. Објављено је шест темата у часописима „Теорија”, „Култура” и „Архе”, а покренута је и едиција монографија под називом „Естетичка истраживања”. У прошлој години се појавила прва књига из ове едиције, „Нова критичка теорија: филозофија забаве” Дивне Вуксановић, Драгана Ћаловића и Влатка Илића, а почетком 2022. појавиће се и друга монографија, „Хајдегер о сликарству” Уне Поповић. Најзад у претходном периоду подигнут је сајт ЕДС, на ком се могу видети текуће активности друштва ‒ истиче др Небојша Грубор.

О томе како би оценио естетски укус и вредности у нашем друштву у времену у ком живимо, да ли можемо нешто да мењамо и какву улогу у томе би имало ЕДС, наш саговорник одговара:

– Изазови дигиталног доба и пандемије таквом брзином мењају услове нашег друштвеног живота да претичу способност рефелексије и теоријског одговора на актуелна збивања. Нашом стварношћу је завладала, да употребим израз Јиргена Хабермаса „нова непрегледност”: нова дигитална и пандемијска непрегледност и дезоријентација. При томе се свет око нас не само убрзано мења него и убрзано естетизује. Под утицајем традиционалних штампаних и електронских медија, али још више под утицајем нових и савремених дигиталних медија, почев од различитих интернет платформи, преко друштвених мрежа па све до феномена везаних за гејминг, неповратно и радикално се мења и естетизује наш поглед на стварност, а тиме и сама та стварност. Сматрам да би Естетичко друштво Србије морало да има улогу теоријског и практичног оријентира у питањима естетике, као науке и струке. Ово друштво би требало да допринесе подизању естетског укуса и културе у друштву, да се залаже за развој и институционализацију естетског образовања и васпитања и да понуди упоришта за развијања и ширења естетске и уметничке критике. Најзад, ЕДС би требало унутар своје делатности да се позабави питањима свеобухватне и амбивалентне природе, политичким и економским интересима посредованог, дигиталног естетизовања свакодневног света и живота.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.