Виктор Савић: Филм „Било једном у Србији” је покретачка прича

На биоскопским репертоарима ускоро ће почети приказивање још једног домаћег кинематографског остварења, филм „Било једном у Србији” редитеља Петра Ристовског. Глумац Виктор Савић, један од носиоца овог остварења, каже да филм говори о успону једне земље, преко једног града. У питању је Лесковац, време између два рата у тренуцима када морал није био на завидном нивоу.

У остварењу „Било једном у Србији” Савић игра Цонета који се током Првог светског рата нашао у Енглеској где је изучио текстилни занат и после неколико година се вратио у Лесковац како би овде покренуо текстилну индустрију. Његовог друга Пинета који покреће биоскоп игра Немања Оливерић.

„Мислим да је ово покретачка прича какве ја волим и уживам да прихватим”, истакао је Савић.

Глумац је „Било једном у Србији” успоредио са „Монтевидео” филмовима у којима је играо, јер се ради о причи „о заједништву која је надахњујућа и улива наду”. Савић је додао да је „доста аутошовинизма и посипања пепелом по глави”.

„Јако дуго код нас је присутно и мислим да је свима више мука од тога. Бар је мени дефинитивно. Ово је филм који говори о неким лепим стварима у Србији и лепом стварима у односима између наших људи”, наголасио је Савић.

Према његовим речима, „Било једном у Србији” је филм епохе „сликан другачије, а главни утисак је да изгледа као квалитетна енглеска драма”.

„У мору криминалистичких прича, мене су мало презаситиле, мислим да ће публици бити одмор да види нешто овако”, приметио је глумац.

Колико год да је модеран Савић увек настоји да буде старог кова и труди се да има „неке особине које су препричаване, које смо могли да видимо код наших ђедова, витешке особине”.

Приметивши да када се погрешно игра епоха глумци тумаче „људе који више не постоје и који су некада друге животе живели”, а лично сматра да су се „само технолошке околности промениле а људи су увек исти”.

„Треба околности око тебе да представе дух тог времна а ти треба да то играш што нормалније и уверљивије, како би играо неку улогу из садашњости”, оценио је глумац.

Упитан о утицају пандемије на будућност позоришта, Савић је рекао да се публика ужелела представа у што може посведочити као део тима који стоји иза Театра на брду.

Савић је са колегом Андријом Милошевића и Александром Томић пре неколико година покренуо Театар на брду као приватну продукцију у договору са општином Чукарица, где су закупили простор Културног центра Чукарица и тренутно распродају дозвољени капацитет од 70 одсто од 500 места.

„То удаљавење је учинило само да се људи још више ужеле живе ствар. Не може ни екранизација ни дигитално да замене осећај који људи добију у позоришту. То је директна размена енергије између људи на сцени и публици... Мислим да ће позоришта без проблема преживети”, рекао је Савић за најновију епизоду видео серијала „Танјуг Рефлектор”.