Неко воли снег, а неко се крије у топлој штали

Нојевима снег не смета, антилопе и зебре обожавају да гацају по њему, копнене корњаче зиму преспавају, а бинтуронга нема шансе да ћете ових дана видети напољу. Станари Бео зоо-врта имају различите начине на које проводе хладније дане, а свака зима, каже биолог Кристијан Овари, носи своје изазове које се запослени труде да превазиђу да би штићеницима ове животињске оазе на Калемегдану било што пријатније.

– За зиму не хају најчешће ирваси, бели вукови, медведи... животиње које иначе подносе добро зимске услове, а да не причам тек о јеленима и домаћим становницима навикнутим на снег. Оне осетљивије животиње свакако слабије воле зиму, бели покривач гледају кроз прозоре, из удобне топлине. Такви су на пример мајмуни који су у мајмунари, ту су и гмизавци у змијари, и неке птице које смо повели у зимски смештај – каже Овари.

За доста животиња није проблем снег, већ хладни дорћолски ветар, па се тако доста води рачуна о томе колико они времена ових дана проводе напољу. За жирафу зима је мука само зато што би због њене висине било незгодно да се оклизне. Слоница Твиги воли да се шврћка напољу, али због њених година, ветеринари воде рачуна да се не задржава пуно на отвореном да не би назебла.

– И животиње могу да се прехладе па зато о њима у Зоо-врту брину два ветеринара. Има она изрека „џемпер је оно што обучеш кад је мами хладно”, а слична варијанта је и код нас, односно кад ветеринар процени да је хладно, животиње улазе унутра. Зато им се зими даје и калоричнија храна, штале се греју... – објашњава биолог запослен у Зоолошком врту.

Животиње зими поједу и до 30 посто више хране него лети јер су им у хладнијим данима калоријске потребе веће. А шта је на њиховом менију?

– Водимо рачуна да једу говедину, јунетину, коњетину, односно нешто протеински богатије и масније месо, док у летњем периоду преовлађују пилетина и друге „лајт” варијанте. Што се биљоједа тиче, они добијају више банана, куваног пиринча, а Твиги дневно поједе и до 20 килограма куваног кромпира. Наши горостаси су праве машине за сагоревање калорија, па се некима додаје и хлеб у исхрану. И као што ми зими узимамо витамине, наше животиње једу пуно воћа. Нађе се ту неретко и нека гајба лимуна да се подели. Иако је киселкаст, оне знају шта је добро па ће ову воћку већина становника радо појести, док су мајмуни размажени, па знају и да заврћу носем ако им се неки лимун не допада – кроз смех објашњава Овари.

Запослени одговорно брину о животињама​

Градоначелник Зоран Радојичић јуче је обишао „Врт добре наде” и најавио нова улагања у њега, поручивши да се у овом простору планира и савремени едукативни центар, који ће бити веома значајан за малишане и њихова нова сазнања о животињама.

– Вредност пројеката и реконструкција које су у току је око 18 милиона динара. Осим простора за животиње, обновљене су и пешачке стазе. Ово предузеће од својих прихода инвестира у изградњу нових и реконструкцију постојећих објеката, а град Београд је ту да помогне где год је то могуће. Одговорност запослених који брину о животињама у овом врту је на изузетно високом нивоу – истакао је Радојичић, а пренео Беоинфо.

Претходни период био је, каже он, тежак и пун изазова, али великим залагањем запослених, ова предивна градска оаза, верује, биће још лепша за све посетиоце, а нарочито за наше најмлађе.