Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КАКО ДО БЕСПЛАТНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ

Правда и за сиромашне

Иако немају новца да плате адвоката за савет или заступање пред државним органима и судовима, социјално угроженим категоријама грађана омогућено је остваре своја права, али се то због слабе информисаности не користи довољно
(Pixabay)

Недовољна информисаност један је од основних разлога зашто грађани у већој мери не користе бесплатну правну помоћ коју имају по закону. Познаваоци ове области истичу да би адвокати могли много више да учине и помогну социјално угроженим категоријама грађана, који немају довољно новца да заштите своја права у поступцима пред државним органима и судовима.

Ипак, како време одмиче, стање се постепено побољшава нарочито у организованијим, градским срединама, како кажу наши саговорници. У мањим местима, право на бесплатну правну помоћ је теже остварити, мада и ту има позитивних примера када се више мањих градова уједине и формирају службе.

Стручњаци процењују да би чак више од милион грађана Србије могло да користи бесплатну правну помоћ, али је тај број у пракси неупоредиво мањи.

На списку 4.100 адвоката

Иначе, ова врста помоћи регулисана је законом који се примењује од октобра 2019. године. Према процедури, грађанин који нема средстава да обезбеди себи адвоката, прво се обраћа надлежној служби у својој локалној самоуправи. Он подноси захтев и документацију којом доказује да испуњава потребне услове. Уколико добије „зелено светло”, преко Кол центра Адвокатске коморе Србије, одређује му се адвокат који ће бити ангажован у том предмету по посебној тарифи која покрива тридесет до педесет посто адвокатске цене.

Иначе, према последњим подацима које смо добили од Биљане Бјелетић, секретара УО Адвокатске коморе Србије, на листи националне адвокатске асоцијације налази се 4.148 адвоката који пружају бесплатну правну помоћ. Од почетка примене закона до почетка рада Кол центра одређено је 545 адвоката. Након што је прорадио Кол центар, постављено је 1.184 адвоката.

У последње две године од како је закон на снази, ангажовано је више од хиљаду и по адвоката, а што се тиче врсте правних спорова, статистички подаци показују да је било највише из области породичног права.

На примеру једне општине можемо видети пример добре праксе у примени Закона о бесплатној правној помоћи. Споразумом Адвокатске коморе Војводине и града Панчева основана је Заједничка служба бесплатне правне помоћи која пружа а не наплаћује правне савете. Овој служби се, по речима Биљане Бјелетић, само у 2021. години, закључно с новембром, за бесплатни правни савет обратило 1.416 лица. У истом периоду, путем Кол центра, одобрено је око 200 захтева за бесплатно заступање.

Према Закону о локалној самоуправи све општине имају обавезу да формирају службе правне помоћи. Међутим, због разноразних ситуација на терену и недостатка финансијских средстава за те намене, многе општине нису имале службе или су радиле ад хок, према потреби. Према новом Закону о бесплатној правној помоћи све локалне самоуправе дужне су да оформе службе за бесплатну правну помоћ, с тим да, уколико се ради о мањим самоуправама, оне могу да оснују заједничке службе. То је негде учињено, а негде није, па има случајева да су и даље правници без правосудног испита, који раде и друге правне послове, задржани и на пословима бесплатне правне помоћи.

У мањим местима често је за ову врсту помоћи задужено лице из правне службе. Дешава се да онај ко одлучује о захтеву истовремено и пружа бесплатну помоћ, што није по процедури. Осим тога, правници у општини немају довољно времена да се баве овом врстом посла.

Такође, још једна интересантна појава је, како су нам рекли у правној служби Темерина, да се грађани често за помоћ обраћају када је пресуда донета, а онда је касно за било какво реаговање.

Међутим, та подела на „велике” и „мале” локалне самоуправе није стриктна, јер има и обрнутих примера, да у градовима службе слабије функционишу, а у мањим местима боље.

У Нишу адвокатица Марија Анђелковић налази се на листи адвоката који су као и у осталим местима у Србији у већини вољни да помогну. До сада је имала два спора пред судом у којима је заступала кориснике бесплатне правне помоћи.

– То су људи који су социјално угрожени, а немају право на адвоката по службеној дужности, јер се он додељује само у случајевима када је запрећена казна виша од осам година. Иначе, општина плаћа накнаду за рад адвоката у кривичним поступцима по знатно нижој тарифи, код нас је то педесет посто, али ми сматрамо да је свако у обавези у нашој професији и да помогне – каже наша саговорница.

Питамо шта је обично повод за судске расправе?

– Комшијске свађе, насилничко понашање, породични проблеми, развод брака, некада надлежни органи не одговоре на жалбу, не донесу решење на време... Заиста су врло различити случајеви – каже адвокатица Марија Анђелковић, додајући да је због свог презимена, које почиње на прво слово азбуке, у врху листе бранилаца па потенцијални клијенти често њу зову, иако је прва адреса локална самоуправа.

Иначе, право на овај вид помоћи имају не само примаоци социјалне помоћи и дечјег додатка, већ и одређене категорије угрожених лица, деца, жртве насиља у породици или трговине људима, особе с инвалидитетом, избеглице, расељена лица, азиланти.

И сиромашни без социјалне помоћи могу да поднесу захтев, али је за њих, као и за друге, потребно да приложе документацију као доказ социјалне угрожености те је утолико процедура нешто сложенија.

– Да би примена Закона о бесплатној правној помоћи заживела у пуној мери, нужно је спровести медијску кампању, како би се грађани боље обавестили када и како могу да остваре ово своје право. Такође, потребно је и ангажовање надлежног министарства када је реч о оснивању служби за бесплатну правну помоћ у локалним самоуправама које то још нису учиниле – истиче Биљана Бјелетић.

Користан и савет

Она ради и као адвокат у Панчеву и уочила је да је многим нашим грађанима бесплатна правна помоћ потребна, али да о тој могућности људи нису довољно обавештени.

– Могу да кажем да имамо велики број захтева не само за правну помоћ, већ и за бесплатне правне савете – каже Биљана Бјелетић.

Додаје да је пандемија свакако утицала на то што бесплатна правна помоћ није у потпуности заживела, али подсећа да би сарадња локалне самоуправе и адвокатске коморе могла да обезбеди и ову врсту помоћи.

Доказ о социјалној угрожености не треба свима

За бесплатно заступање потребно је испунити одређене услове. Корисници могу бити сви грађани који примају социјалну помоћ и дечји додатак, а они који не задовољавају један од ова два услова, морају да доказују да припадају социјално угроженој категорији. Право на помоћ имају и одређене категорије лица, у првом реду жртве насиља, инвалиди, избеглице, азиланти, као и деца која су покривена у свим случајевима без обзира на имовинско стање. У кривичном поступку окривљени грађанин може бесплатну правну помоћ да тражи у случају када није прописана обавезна одбрана и иста обезбеђена по Закону о кривичном поступку, а ради се о кривичним делима за која се може изрећи казна затвора, као и у случају ако се ради о прекршају за који је запрећена казна затвора.

Највећи број спорова води се из области породичног насиља, бракоразводних парница, имовинских и радних спорова.

Изузећа

Закон је прописао да ова помоћ може да се тражи у свим поступцима, осим у привредним споровима, поступку регистрације правних лица, поступку накнаде штете за повреду части и угледа, поступку пред прекршајним судом, ако за прекршај није запрећена казна затвора, поступку у коме би вредност спора била у очигледној и значајној несразмери с трошковима поступка или тражилац нема изгледа на успех или се његова очекивања заснивају на чињеницама и доказима супротним прописима, јавном поретку и добрим обичајима, као и када постоји очигледан покушај да се злоупотреби право на бесплатну правну помоћ или неко друго право.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.